Manitol heksanitrat
Manitol heksanitrat je snažan eksploziv. Fizički je praškasta čvrsta supstanca pri normalnim temperaturnim rasponima, sa gustinom od 1,73 g/cm³. Hemijski naziv je heksanitromanit, a poznat je i kao nitromanit. Stabilniji je od nitroglicerina i koristi se u detonatorima.
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.036.280 |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C6H8N6O18 | |
| Molarna masa | 452,157 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Manitol heksanitrat je sekundarni eksploziv nastao nitracijom manitola, šećernog alkohola. Proizvod se koristi u medicini kao vazodilatator i kao eksploziv u kapislama za miniranje. Njegova osetljivost je visoka, posebno na visokim temperaturama (> 75 °C (167 °F; 348 K)) gde je nešto osetljiviji od nitroglicerina. Nitromanit je eksploziv klase B.
Proizvodnja čistog MHN nije trivijalan zadatak, pošto će većina preparata dati mešavinu MHN i nižih estara (pentanitrat i niži). [3]
Manitol heksanitrat je hemijsko jedinjenje iz grupe estra azotne kiseline. To je retko korišćeni eksploziv, može se koristiti kao inicijalni eksploziv može se koristiti kao glavno punjenje. Zbog niske stabilnosti ne koristi se u Evropi jer se može zameniti drugim stabilnijim eksplozivima. Samo u SAD dobija određeni značaj kao detonatorsko punjenje. Može se stabilizovati amonijum karbonatom , ali mora biti potpuno bez kiseline, inače spontano detonira.
Manitol heksanitrat je takođe i organsko jedinjenje, koje sadrži 6 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 452,157 Da.
Osobine уреди
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 18 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 17 |
| Particioni koeficijent[4] (ALogP) | 11,5 |
| Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) | -10,5 |
| Polarna površina[6] (PSA, Å2) | 330,3 |
Sinteza уреди
To je zbog esterifikacije manitola sa azotnom kiselinom.
U tu svrhu hladni manitol se pomeša sa koncentrovanom azotnom kiselinom, a zatim istaloži koncentrovanom sumpornom kiselinom. Proizvodnja u laboratorijama bez mera bezbednosti je obeshrabrena zbog niske stabilnosti. Čak i pri temperaturi smeše od 18 °C (64 °F; 291 K) postoji opasnost od eksplozije.
Karakteristike уреди
Važni indikatori eksplozije su:
- Entalpija eksplozije: 5928 kJ kg-1 (H2O (g))
- Brzina detonacije: 8260 m s -1 pri gustini od 1,73 g cm -3
- Zapremina eksplozivnih gasova: 755 l kg-1
- Specifična energija: 1087 kJ kg-1
- Topljenje: 112—113 °C (234—235 °F; 385—386 K)
- Temperatura deflagracije: 185 °C (365 °F; 458 K)
- Trauzl test: 51 cm³ / 10 g
- Osetljivost na udar: 0,8 Nm
Korišćenje уреди
Pored upotrebe kao eksploziva, koristi se još u medicini kao vazodilatator u lečenju angine pektoris.
Vidi još уреди
Reference уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Künzel, Martin; Yan, Qi-Long; Šelešovský, Jakub; Zeman, Svatopluk; Matyáš, Robert (2014-01-01). „Thermal behavior and decomposition kinetics of ETN and its mixtures with PETN and RDX”. Journal of Thermal Analysis and Calorimetry (на језику: енглески). 115 (1): 289—299. ISSN 1388-6150. S2CID 95382460. doi:10.1007/s10973-013-3265-2.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura уреди
- Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
- Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
Dodatna literatura уреди
- The Chemistry of Powder and Explosives, Tenney L. Davis
