Moče
Moče su (takođe zvana Močika kultura, Rana Čimu) se nalazila u severnom Peruu, a njihov glavni grad se nalazio blizu današnjeg grada Trujila i postojala je od 100. do 800. godine nove ere. Mnogi istoričari misle da Moče nisu bile organizovane u jednu državu već su bile organizovane u više nezavisnih teritorija koje su imale zajedničku kulturu, o čemu svedoče mnoga ikonografska dela i arhitektura građevina na tim prostorima.
| Moče kultura | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Америка | ||
| Регија | Južna Америка | ||
| Земља | Peru[1] | ||
| Главни локалитет | Sipan, Pampa Grande, Loma Negra, Los Kabezas | ||
| Друштво | |||
| Језик | Močika | ||
| Религија | Религија Moča | ||
| Друштвено уређење | Kulturno slična ujedinjene teritorije | ||
| Период | |||
| Историјско доба | Pretkolumbovska era | ||
| Настанак | 100. g.n.e. | ||
| Престанак | 700. g.n.e. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| Портал Археологија | |||
Moče su se najviše bavile zemljoradnjom o čemu svedoče mnogi kanali za navodnjavanje. Moče su takođe dosta pravile predmete koji su predstavljali slike iz svakodnevnog života kao što su lov, ribolov, žrtvovanje itd. Moče su se dosta isticale u pravljenju keramičkih dela, predmeta od zlata, monumentalnih građevina (Uaka) i sistema za navodnjavanje. Istorija Moča se deli na tri perioda: Rane Moče kada je nastala njihova kultura (100-300. godine), Sredjne Moče kada su bili na svom vrhuncu i počeli da se šire (300-600. godine), Kasne Moče kada je došlo do urbanizacije i propasti kulture Moča (500-800. godine).
Kultura Moča se prostirala preko nekoliko dolina u regijama La Libertad, Lambajekue, Jekutepekue, Čikama, Moče, Viru, Čao, Santa i Nepena i prostirala se 400 000m duž obale i 80 000m prema unutrašnjosti.Hram Sunca koji su izgradili Moče je najveća piramida svih dotadašnjih kultura, ali je delom uništen kada su španski konkvistadori kopali po njegovim grobnicama tražeći zlato, dok je Hram Meseca, koji su Moče takođe sagradili, bolje očuvan.Drugi arheološka nalazišta Moča su Sipan, Pampa Grande, Loma Negra, Los Kabezas, Hoze del Moro, El Brujo i Panamarka.Mnoge od njihovih piramida su uništili pljačkaši ili priroda poslednjih 1300 godina.One koje su sačuvane pokazuju da su Moče koristile živahne boje u zidnom slikarstvu.
PropastУреди
Postoji nekoliko teorija o propasti Moča.Jedna od njih je da je došlo do njihove propasti usled klimatskih promena.Proučavanjem komada leda na Andima istoričari su došli do zaključka da je na tim prostorima došlo do velikih klimatskih promena negde između 536. i 594. godine.To je, prvih 30 godina, dovelo do obilnih padavina i poplava i kasnije 28 godina suše.To je verovatno poremetilo način življenja Moča i do gubitka vere u njihova božanstva koji su prinosili ljudske žrtve.
Ipak ove promene nisu dovele do konačne propasti Moča.Moče su preživele ove klimatske promene u dolinama Jekutepekue i Moče.Tamo su Moče koje su preživele počele da grade utvrđenja i odbrambene građevine.Istoričari veruju da je do ovih mera zaštite došlo usled ratova između nezavisnih teritorija Moča koje su ratovale za prirodne sirovine koje su, zbog klimatskih promena, postale retke.
ReligijaУреди
Ikonografija Moča i ljudske kosti koje su pronađene blizu hramova Moča pokazuju da je žrtvovanje ljudi bio važan deo njihove religije.Njihovi obredi obično su se sastojali iz okupljanja ljudi oko hramova, gde je vlastela žrtvovala ljude.Ljudi koji su žrtvovani obično su bili zarobljenici koje su Moče zarobili u bitkama sa svojim susedima.Moče su takođe mučile svoje zatvorenike nekoliko nedelja pre žrtvovanja kako bi im izvukli krv. Kanibalizam je takođe bio deo religijskih obreda Moča.Moče su u svojim crtežima na zidu često crtali njihovo najvažnije božanstvo koje se zvalo Ajapek i koje su predstavljali kao pauka, leteće stvorenje ili morsko čudovište.Kada su ga crtali sa telom, oni su ga crtali sa jednom rukom u kojoj drži nož ili odsečenu glavu ili kao ljudsku figuru sa lavljim ustima.
ReferenceУреди
- ^ Cardenas, Maritza (ур.). „Huacas del Sol y de la Luna – Capital de la Cultura-Mochica” (на језику: Spanish). Приступљено 29. 3. 2012.
LiteraturaУреди
- Alva, Walter (oktobar 1988). „Discovering the New World's Richest Unlooted Tomb”. National Geographic. св. 174 бр. 4. стр. 510—555. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454.
- The Art of Precolumbian Gold: The Jan Mitchell Collection. New York: The Metropolitan Museum of Art. 1985. ISBN 9780297786276.
- Sawyer, Alan R. (1966). Ancient Peruvian ceramics: the Nathan Cummings collection by Alan R. Sawyer. New York: The Metropolitan Museum of Art.
- Schmid, Martin (2007). Die Mochica an der Nordküste Perus Religion und Kunst einer vorinkaischen andinen Hochkultur (на језику: German). Hamburg: Diplomica-Verl. ISBN 978-3-83666-806-4.
Spoljašnje vezeУреди
- Moche Civilization - Ancient History Encyclopedia
- www.themocheroute.pe
- www.larutamoche.pe Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2018)
- Map of current Moche city (Wikimapia)
- "A Peruvian Woman Warrior of A.D. 450", New York Times article (17 May 2006) by John Noble Wilford.
- "The Lost Civilisation of Peru", transcript of BBC programme, includes bibliography.
- Gallery of Moche erotic pottery at the Larco Museum.
- El Brujo Archaeological project, website with links to National University of Trujillo, IBM, National Geographic and press reports.
- "Temples of Doom", Discover article (March 1999) by Heather Pringle.
- "Sacrificial Practices and Blood Rituals Among the Moche People of Ancient Peru" by Francesco Sammarco.
- "Moche pottery and the practice of war", Horniman Museum video on YouTube channel.