RNK polimeraza (RNAP, RNApol, DNK zavisna RNK polimeraza) je enzim koji formira RNK. U ćelijama, RNAP je neophodna za formiranje RNK lanaca koristeći DNK gene kao templete u procesu transkripcije. RNK polimeraze su esencijalne za život i prisutne su u svim organizmima i mnogim virusima. U hemijskom smislu, RNAP je nukleotidil transferaza koja polimerizuje ribonukleotide na 3' kraju RNK transkripta.[1]

RNK polimeraza
Identifikatori
EC broj2.7.7.6
CAS broj9014-24-8
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBj PDBsum
Ontologija genaAmiGO / EGO

Istorija

уреди

RNAP su nezavisno otkrili Samuel B. Ves, Odri Stevens, i Džerard Harvitc 1960.[2] Do tog vremena polovina Novelove nagrade za medicinu (1959) je bila dodeljena Severo Očoi za otkriće enzima za koji se smatralo da je RNAP,[3] ali se kasnije ispostavilo da je polinukleotidna fosforilaza.

Nobelova nagrada za hemiju 2006. je dodeljena Rodžeru D. Kornbergu za kreiranje detaljne molekulske slike RNK polimeraze tokom raznih stupnjeva transkripcionog procesa.[4]

Kontrola transkripcije

уреди
 
Elektronska mikrografija DNK lanca sa stotinama RNAP molekula koji su suviše mali da bi se jasno videli.

Kontrola procesa genske transkripcije utiče na obrasce ekspresije gena i, stoga omogućava ćeliji da se adaptira na promene sredine, obavlja specijalizovane uloge u organizmu, i održava osnovne metaboličke procese neophodne za opstanak. Iz tog razloga aktivnost RNAP je dugotrajna, kompleksna i visoko regulisana. U bakteriji Escherichia coli, postoji više od 100 transkripcionih faktora koji modifikuju aktivnost RNAP je bilo identifikovano.[5]

RNAP može da inicira transkripciju na specifičnim DNK sekvencama poznatim kao promoteri. Ona zatim proizvodi RNK lanac, koji je komplementaran sa templetom DNK lanca. Proces dodavanja nukleotida na RNK lanaca je poznat kao produžavanje. Kod eukariota, RNAP može da formira lance sa 2.4 miliona nukleotida (puna dužina gena distrofina). RNAP preferentno otpušta svoj RNK transkript na specifičnim DNK sekvencama kodiranim na kraju gena, poznatim kao terminatori.

RNAP produkti su:

Reference

уреди
  1. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  2. ^ Jerard Hurwitz (2005). „The Discovery of RNA Polymerase”. Journal of Biological Chemistry. 280 (52): 42477—85. PMID 16230341. doi:10.1074/jbc.X500006200. 
  3. ^ Nobel Prize 1959
  4. ^ Nobel Prize in Chemistry 2006
  5. ^ Akira Ishihama (2000). „Functional modulation of Escherichia coli RNA polymerase”. 54: 499—518. PMID 11018136. doi:10.1146/annurev.micro.54.1.499. 

Literatura

уреди

Vidi još

уреди

Spoljašnje veze

уреди