Steking (hemija)
U hemiji, pi staking (π–π steking) je privlačna, nekovalentna interakcija između aromatičnih prstenova. Te interakcije su važne u vezivanju nukleobaza unutar DNK i RNK molekula, proteinskom savijanju, šablonom usmerenoj sintezi, nauci o materijalima, i molekulskom prepoznavanju. Uprkos intenzivnog eksperimentalnog i teoretskog izučavanja ove forme vezivanja, ne postoji jedinstveni opis faktora koji doprinose interakcijama pi stekinga.
Evidencija za pi staking уреди
Benzenski dimer je prototipni sistem za izučavanje pi stekinga. Eksperimentalno određena jačina veze je 8–12 kJ/mol (2–3 kcal/mol) u gasnoj fazi sa raztojanjem od 4.96 Å između centera mase. Ovo rastojanje je izvan van der Valsovog radijusa. Mala energija vezivanja otežava eksperimentalno izučavanje benzenskog dimera. Ovaj dimer je stabilan samo na nikim temperaturama i sklon je formiranju klastera.[1]
Drugi dokazi za postojanje pi stekinga proizilaze iz kristalografkih struktura. Normalne i paralelne konfiguracije se mogu primetiti u kristalnim strukturama mnogih jednostavnih aromatičnih jedinjenja.[1] Slične geometrijske strukture su primetne u kristalogravskim snimcima proteina pri visokoj rezoluciji. Analiza aromatičnih aminokiselina fenilalanina, tirozina, histidina, i triptofana indiciraju da dimeri tih bočnih lanaca imaju mnoštvo mogućih stabilizujućih interakcija na rastojanjima većim od prosečnih van der Valsovih radijusa.[2]
Reference уреди
- ^ а б Sinnokrot, MO; Valeev, EF; Sherrill, CD (2002). „Estimates of the ab initio limit for pi-pi interactions: The benzene dimer”. J. Am. Chem. Soc. 124 (36): 10887—10893. PMID 12207544. doi:10.1021/ja025896h.
- ^ McGaughey, GB; Gagné, M; Rappé, AK (1998). „Pi-Stacking interactions. Alive and well in proteins”. J. Biol. Chem. 273 (25): 15458—15463. PMID 9624131. doi:10.1074/jbc.273.25.15458.