Википедија

Velociraptor

Velociraptor („brzi kradljivac”)[1] je rod dromeosaurida koji je živeo pre 75 do 71 miliona godina, tokom kasne krede.[2][3] Trenutno su priznate dve vrste, mada su pre u ovaj rod svrstavane i druge. Tipična vrsta je V. mongoliensis; fosili ove vrste otkriveni su u Mongoliji. Druga vrsta, V. osmolskae, osnovana je 2008. godine na osnovu jedne lobanje iz Unutrašnje Mongolije (Kina).

Velociraptor
Vremenski raspon: Kasna kreda, 75–71 Ma
↓
Kostur V. mongoliensis u Vajominškom dinosauruškom centru
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Kladus: Dinosauria
Kladus: Saurischia
Kladus: Theropoda
Porodica: †Dromaeosauridae
Potporodica: †Velociraptorinae
Rod: †Velociraptor
Osborn, 1924
Tipska vrsta
†Velociraptor mongoliensis
Osborn, 1924
Vrste
  • †V. mongoliensis Osborn, 1924
  • †V. osmolskae Godefroit et al., 2008

Manji od dromeosaurida kao što su Deinonychus i Achillobator, Velociraptor je ipak sa njima delio mnoge anatomske osobine. Bio je dvonožni grabljivac sa perjem, dugim ukrućenim repom i velikom kandžom na drugom prstu noge, za koju se smatra da je služila kao pomoć prilikom lova. Velociraptor se od ostalih dromeosaurida može razlikovati po dugom i niskom lobanjom sa uzdignutom njuškom.

Velociraptor (koji se često skraćeno naziva raptor) je jedan od najpopularnijih dinosaura koji se pojavljuju u medijima zbog svoje istaknute uloge u serijalu fimova Jurski park. On je u njima prikazan sa određenim anatomskim greškama; npr. bio je mnogo veći nego u stvarnosti i nije prikazan sa perjem. Takođe je dobro poznat paleontolozima, s obzirom na to da je opisano više od dvanaest skeleta - više nego i kod jednog drugog dromeosaurida. Jedan vrlo poznat primerak prikazuje Velociraptora u borbi sa Protoceratopsom.

Opis уреди

 
Veličina vrste V. mongoliensis u odnosu na čoveka
 
Rekonstrukcija

Velociraptor je bio dromeosaurid srednje veličine. Odrasli su bili dugi do 2,07 m, u kukovima visoki 0,5 m, a teški do 15 kg.[4] Lobanja, duga do 25 cm, bila je upadljivo savijena prema gore, konkavna na gornjoj površini, a konveksna na donjoj. U čeljustima se sa svake strane nalazilo 26 do 28 razmaknutih zuba, više nazubljenih na svom zadnjem rubu nego na prednjem, što je možda prilagođavanje lovu na brzi plen.[1][5]

Velociraptor je, kao i drugi dromeosauridi, imao veliku ruku sa tri vrlo zakrivljene kandže, koje su po konstrukciji i fleksibilnosti bile slične kostima krila kod današnjih ptica. Drugi prst je bio najduži, a prvi je bio najkraći. Struktura kostiju ručnog zgloba onemogućavala je okretanje ruke u tom zglobu. Zbog toga je ruke morao držati dlanom prema nazad (prema ostatku tela), a ne prema dole (prema tlu).[6] Prvi prst stopala je, kao i kod ostalih teropoda, bio vrlo mali. Međutim, Velociraptor i njegovi srodnici tlo su doticali samo sa trećim i četvrtim prstom, dok su ostali teropodi hodali na tri prsta. Drugi prst, po kojem je Velociraptor vrlo poznat, bio je vrlo modifikovan i držao ga je iznad tla. Na njemu se nalazila relativno velika kandža u obliku srpa, tipična za dromeosauride i trudontide. Ta kandža, koja je mogla biti duga i do 6,5 cm, verojatno je služila u lovu za ranjavanje plena, a možda je njome i zadavao smrtni udarac.[7][8]

Velociraptorov rep su učvršćavala dugačka koštana ispupčenja (prezigapofize) na vanjskoj površini pršljena, kao i okoštale tetive ispod njih. Prezigapofize su počinjale od desetog repnog pršljena i zatezale sledećih četiri do deset pršljena, zavisno od pozicije repa. To učvršćivanje rezultiralo je time da se rep ponašao kao prut - vertikalni pokreti između pršljena bili su onemogućeni. Međutim, pronađen je barem jedan primerak sa repom savijenim u stranu u obliku slova S, što znači da je rep bio znatno fleksibilniji horizontalno. Navedena prilagođavanja verojatno su davala ravnotežu i stabilnost prilikom skretanja pri velikim brzinama.[7][8]

Paleontolozi su 2007. godine prijavili otkriće kvrga na podlaktici za koje je bilo pričvršćeno perje, neoborivo dokazavši prisustvo perja kod vrste Velociraptor mongoliensis.[9]

Istorija уреди

 
Holotipna lobanja Velociraptor mongoliensis u Američkom prirodoslovnom muzeju
 
Crtež lobanje iznad i kandže pronađene s njom, Henri Ferfild Osborn, 1924.

Piter Kajzen je tokom jedne ekspedicije Američkog prirodoslovnog muzeja u pustinju Gobi 11. avgusta 1923. godine pronašao prvi fosil Velociraptora poznat nauci: jednu smrvljenu ali potpunu lobanju sa jednom kandžom sa drugog nožnog prsta (AMNH 6515).[1] Henri Ferfild Ozborn, direktor muzeja, je 1924. godine priključio lobanju i kandžu (za koju je smatrao da se nalazila na ruci živog primerka) novom rodu, Velociraptor. Taj naziv potiče od latinskog velox („brzi”) i raptor („pljačkaš”) i odnosi se na grabežljiv način života ove životinje. Osborn je tipičnu vrstu nazvao V. mongoliensis prema zemlji porekla (Mongolija).[1] Ranije te godine Osborn je bio spomenuo tu životinju u jednom popularnom članku, ali pod nazivom Ovoraptor djadochtari (ne sme se pomešati sa rodom Oviraptor).[10] Međutim, budući da naziv „Ovoraptor” nije bio objavljen u naučnom časopisu i nije imao formalan opis, smatra se da je nomen nudum, pa naziv Velociraptor zadržava prioritet.

Dok je severnoameričkim timovima tokom Hladnog rata pristup komunističkoj Mongoliji bio zabranjen, ekspedicije sovjetskih i poljskih naučnika, sajedno sa njihovim mongolskim kolegama, otkrile su još nekoliko primeraka Velociraptora. Najpoznatiji primerak su legendarni „Dinosauri u borbi” (GIN 100/25), koje je 1971. godine otkrio poljsko-mongolski tim. U ovom primerku očuvan je jedan Velociraptor u borbi sa jednim Protoceratopsom.[7][11][12] Taj primerak se smatra nacionalnim blagom Mongolije, mada ga je 2000. godine za privremenu egzibiciju pozajmio Američki prirodoslovni muzej u Njujorku.[13]

Između 1988. i 1990. godine jedan kinesko-kanadski tim je otkrio ostatke Velociraptora u severnoj Kini.[14] Američki naučnici su se 1990. godine vratili u Mongoliju. Jedna mongolsko-američka ekspedicija u pustinju Gobi, koju su vodili Američki prirodoslovni muzej i Mongolska akademija nauka, otkrila je nekoliko dobro očuvanih skeleta.[8][15] Jedan od tih primeraka, IGM 100/980, dobio je nadimak „Ičabodkraniosaurus}-” zato što je bio prilično dobro očuvan, ali bez lobanje (odnosi se na Ičaboda Kranea - glavnog junaka Legende o Uspavanoj dolini, koji na kraju bude obezglavljen).[16] Taj primerak možda pripada vrsti Velociraptor mongoliensis, ali Norel i Makoviki su zaključili da nije bio dovoljno potpun da bi se to sigurno reklo; još uvek se očekuje službeni opis.[8]

Za gornju čeljust i suznu kost, koje su otkrivene 1999. godine, zaključeno je da pripadaju rodu Velociraptor, ali ne tipičnoj vrsti V. mongoliensis. Paskal Godefroit i kolege su prema tim kostima 2008. godine nazvali novu vrstu V. osmolskae (prema poljskoj paleontologinji Halszki Osmolski).[2]

Poreklo уреди

 
Dobro očuvana neopisana lobanja iz Mongolije

Svi poznati primerci vrste Velociraptor mongoliensis otkriveni su u formaciji Djadokta u mongolskoj provinciji Umnegov. Vrste Velociraptora takođe su pronađene u malo mlađoj formaciji Barun Gojot u Mongoliji,[17] mada su one intermedijarni oblici i možda pripadaju nekom srodnom rodu.[18] Smatra se da te geološke formacije potiču iz perioda kampanija (pre 83-70 miliona godina[19]) iz kasne krede.[20]

V. mongoliensis je pronađen u mnogim najpoznatijim lokalitetima formacije Djadokta. Tipični primerak pronađen je u Flejming Klifsu (takođe zvanom i Bejn Dzak i Šabarak Usu),[1] a primerak „Dinosauri u borbi” pronađen je na lokalitetu Tugrig (takođe zvanom Tugrugin Šireh).[12] Na poznatim lokalitetima formacije Barun Gojot, Kulsan i Kermin Tsav, takođe su pronađeni ostaci koji možda pripadaju rodu Velociraptor ili nekom srodnom rodu.[21] Zubi i nepotpuni ostaci za koje se smatra da pripadaju mladom primerku vrste V. mongoliensis takođe su pronađeni u formaciji Bejan Mandahu, plodnom nalazištu u Unutrašnjoj Mongoliji (Kina) koja potiče iz istog perioda kao i formacija Djadokta.[14] Međutim, ti fosili nisu bili pripremljeni ili istraženi 2008. godine.[2] Jedna lobanja odrasle jedinke iz formacije Bejan Mandahu priključena je drugoj vrsti, Velociraptor osmolskae.[2]

Paleoekologija уреди

Sva fosilna nalazišta iz kojih potiču ostaci Velociraptora pre su bila suva staništa sa peščanim dinama i samo povremeno potocima, mada izgleda da je stanište mlađe formacije Barun Gojot bilo malo vlažnije nego ono starije formacije Djadokta.[20] Pozicija nekih potpunih fosila i njihovo očuvanje u peščaru, ukazuje na to da je većina primeraka živa zakopana tekom peščanih oluja, koje su vrlo česte u takvim staništima.[2]

U navedenim formacijama bili su prisutni isti rodovi, ali su životinje varirale na nivou vrste. Na primer, u formaciji Djadokta živeli su Velociraptor mongoliensis, Protoceratops andrewsi i Pinacosaurus grangeri, dok su u formaciji Bejan Mandahu živeli Velociraptor osmolskae, Protoceratops hellenikorhinus i Pinacosaurus mephistocephalus. Te razlike možda su nastale zbog fizičke prepreke između te dve formacije, koje su geografski blizu jedna drugoj.[2] Međutim, budući da nije poznato da je ikada postojala ikakva prepreka u tom području, verojatnije je da su se formacije Djadokta i Bejan Mandahu razlikovale po vremenu nastanka.[18]

Drugi dinosauri koji su živeli na istom prostoru kao i V. mongoliensis su trudontid Saurornithoides mongoliensis, oviraptorid Oviraptor philoceratops i dromeosaurid Mahakala omnogovae. V. osmolskae živeo je sa ceratopsom Magnirostris dodsoni, kao i oviraptoridom Machairasaurus leptonychus i dromeosauridom Linheraptor exquisitus.[18]

Reference уреди

  1. ^ а б в г д Osborn, Henry F. (1924a). „Three new Theropoda, Protoceratops zone, central Mongolia”. American Museum Novitates. 144: 1—12. 
  2. ^ а б в г д ђ Godefroit, Pascal; Currie, Philip J.; et al. (2008). „A new species of Velociraptor (Dinosauria: Dromaeosauridae) from the Upper Cretaceous of northern China”. Journal of Vertebrate Paleontology. 28 (2): 432—438. doi:10.1671/0272-4634(2008)28[432:ANSOVD]2.0.CO;2. 
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 34. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ Paul, Gregory S. (1988). Predatory Dinosaurs of the World. New York: Simon and Schuster. стр. 464pp. ISBN 978-0-6716-1946-6. 
  5. ^ Barsbold, Rinchen; Osmólska, Halszka (1999). „The skull of Velociraptor (Theropoda) from the Late Cretaceous of Mongolia”. Acta Palaeontologica Polonica. 44 (2): 189—219. 
  6. ^ Paul, Gregory S. (2002). Dinosaurs of the Air: The Evolution and Loss of Flight in Dinosaurs and Birds. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0801867637. 
  7. ^ а б в Barsbold, Rinchen (1983). „Carnivorous dinosaurs from the Cretaceous of Mongolia”. Transactions of the Joint Soviet-Mongolian Paleontological Expedition. 19: 5—119. 
  8. ^ а б в г Norell, Mark A.; Makovicky Peter J. (1999). „Important features of the dromaeosaurid skeleton II: information from newly collected specimens of Velociraptor mongoliensis”. American Museum Novitates. 3282: 1—45. 
  9. ^ Turner, A.H.; Makovicky, P.J.; Norell, M.A. (2007). „Feather quill knobs in the dinosaur Velociraptor”. Science. 317 (5845): 1721. PMID 17885130. doi:10.1126/science.1145076. 
  10. ^ Osborn, Henry F. (1924b). „The discovery of an unknown continent”. Natural History. 24: 133—149. 
  11. ^ Kielan-Jaworowska, Zofia; Barsbold, Rinchen (1972). „Narrative of the Polish-Mongolian Paleontological Expeditions”. Paleontologica Polonica. 27: 5—13. 
  12. ^ а б Barsbold, Rinchen (1974). „Saurornithoididae, a new family of theropod dinosaurs from Central Asia and North America”. Paleontologica Polonica. 30: 5—22. 
  13. ^ „Fighting Dinosaurs: New Discoveries from Mongolia: Exhibition Highlights”. American Museum of Natural History. 2000. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 20. 8. 2010. 
  14. ^ а б Jerzykiewicz, Tomasz; Currie, Philip J.; Eberth, David A.; Johnston, P.A.; et al. (1993). „Djadokhta Formation correlative strata in Chinese Inner Mongolia: an overview of the stratigraphy, sedimentary geology, and paleontology and comparisons with the type locality in the pre-Altai Gobi”. Canadian Journal of Earth Sciences. 30 (10): 2180—2195. doi:10.1139/e93-190. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 26. 01. 2019. 
  15. ^ Norell, Mark A.; Makovicky, Peter J. (1997). „Important features of the dromaeosaur skeleton: information from a new specimen”. American Museum Novitates. 3215: 1—28. 
  16. ^ Novacek, Michael J. (1996). Dinosaurs of the Flaming Cliffs. New York: Anchor Books. ISBN 978-0-385-47774-1. 
  17. ^ Weishampel, David B.; Barrett, Paul M.; et al. (2004). „Dinosaur distribution”. Ур.: eishampel, David B.; Dodson, Peter; Osmólska, Halszka. The Dinosauria (Second изд.). Berkeley: University of California Press. стр. 517—606. ISBN 978-0-520-24209-8. 
  18. ^ а б в Longrich, Nicholas R.; Currie, Philip J.; Dong Zhi-Ming (2010). „A new oviraptorid (Dinosauria: Theropoda) from the Upper Cretaceous of Bayan Mandahu, Inner Mongolia”. Palaeontology. 53 (5): 945—960. doi:10.1111/j.1475-4983.2010.00968.x. 
  19. ^ Gradstein, Felix M.; Ogg, James G.; Smith, Alan G. (2005). A Geologic Time Scale 2004. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0521781428. 
  20. ^ а б Jerzykiewicz, Tomasz; Russell, Dale A. (1991). „Late Mesozoic stratigraphy and vertebrates of the Gobi Basin”. Cretaceous Research. 12 (4): 345—377. doi:10.1016/0195-6671(91)90015-5. 
  21. ^ Osmólska, Halszka (1997). „Barun Goyot Formation”. Ур.: Currie, Philip J.; Padian, Kevin. Encyclopedia of Dinosaurs. San Diego: Academic Press. стр. 41. 

Spoljašnje veze уреди

 
Vikivrste imaju više informacija o članku Velociraptor.
 
Velociraptor на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Velociraptor&oldid=26670358”