Отворите главни мени

Čigre (lat. Sternidae), su porodica ptica u redu močvarica. Veće čigre su u bliskom srodstvu sa galebovima.

Čigre
Vremenski raspon: Rani miocen do danas
Crested tern444 edit.jpg
Velika ćubasta čigra u perju prve godine
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Charadriiformes
Porodica: Laridae
Potporodica: Sterninae
Rodovi
Obična čigra u letu
Obična čigra u letu

IzgledУреди

Vrste roda Sterna imaju vitko telo, duga krila i račvast rep, pa su zato ponekada zvane „morske lastate”. Perje im je najčešće belo, sivo ili crno, ali neke vrste imaju blagi ružičasti sjaj na grudima početkom sezone parenja. Ova boja brzo izbledi nakon što ove ptice dođu do teritorija za gnežđenje. Mladunci su najčešće smeđe boje. Kod vrsta roda Chlidonias i Anous perje je tamnije ili crno. Larosterna inca je upadljivo drugačija od ostalih čigri po resi kod usta i belim „brkovima”. Veće čigre su manje okretne i graciozne od drugih. Kljunovi čigri mogu biti različiti, od oblika pincete do bodeža, što jednim delom zavisi i od veličine njihovog plena. Često su svetložuti, crveni ili crni. Iako imaju plivaću kožicu između prstiju, retko provode mnogo vremena u vodi.

RasprostranjenostУреди

 
Čigre u letu

Čigre nastanjuju celi svet, osim staništa koja su pod večnim ledom.[1][2][3] Gnezde se na svim kontinentima, uključujući i Antarktik. Staništa su im priobalne i otvorene vode, ali i reke, bare i močvare. Uprkos rasprostranjenosti, neke vrste imaju ograničen prostor prebivanja (stanište). Čigre se dele na morske i barske čigre. Morske čigre se gnezde na plažama ili ostrvima i grade jednostavna gnezda, koja su samo udubljenja u pesku. Neke se gnezde i u slanim močvarama. Barske čigre uglavnom nastanjuju unutrašnjost kontinenata, oko slatkovodnih bara, reka i jezera. Grade plutajuće gnezdo, koje učvrste travama da ih ne bi odela voda za vreme poplava. Mnoge čigre se daleko sele, a najduže se seli arktička čigra (45000 km).[4]

RazmnožavanjeУреди

Kao i mnoge druge morske ptice, čigre su dugovečne. Nije neoubičajen vek od 33 godine. Počinju se gnezditi sa dve godine života. Kod tropskih vrsta se to dešava kasnije, u šestoj godini. Obično ostaju doživotni partneri.[1][5] Van sezone gnežđenja, ta veza se prekida, ali se partneri sastaju na početku svake sezone gneždenja. Gnezde se u kolonijama koje se ponekad sastoje od miliona ptica. Udvaranje je vrlo složeno. Leglo varira od jednog jajeta kod tropskih vrsta do 2-3 jaja kod drugih. Oba pola inkubiraju jaja 3-4 nedelje.[6]

VrsteУреди

Kladogram prikazuje odnose između rodova čigri, i trenutno priznate vrste na bazi izučavanja mitohondrijske DNK:[7][8][9]

Sternidae
 

Anous

 
 

Gygis

 
 

Onychoprion

 
 

Sternula

 
 

Phaetusa

 
 

Phaetusa

 
 

Gelochelidon

 
 

Hydroprogne

 
 

Chlidonias

 
 

Thalasseus

 
 

Sterna

Kladogram na bazi rada Bridža et al (2005). Procelsterna DNK nije bio dostupan za analizu, ali je poznato da se taj rod obično nalazi između Anous i Gygis[9]

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 Gochfeld & Burger (1996) pp. 624–645.
  2. ^ de Pietri, Vanesa L; Costeur, Loïc; Güntert, Marcel; Mayr, Gerald (2011). „A revision of the Lari (Aves, Charadriiformes) from the early Miocene of Saint-Gérand-le-Puy (Allier, France)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 31 (4): 812—828. doi:10.1080/02724634.2011.586663. 
  3. ^ Harrison (1988) pp. 370–371.
  4. ^ Egevang, Carsten; Stenhouse, Iain J; Phillips, Richard A; Petersen, Aevar; Fox, James W; Silk, Janet R D (2010). „Tracking of Arctic ternsSterna paradisaea reveals longest animal migration” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 107 (5): 2078—2081. PMC 2836663 . PMID 20080662. doi:10.1073/pnas.0909493107. 
  5. ^ Nisbet, Ian C T; Bridge, Eli S.; Szczys, Patricia; Heidinger, Britt J (2007). „Sexual dimorphism, female-female pairs, and test for assortative mating in Common Terns”. Waterbirds. 30 (2): 169—179. JSTOR 4501815. doi:10.1675/1524-4695(2007)30[169:sdfpat]2.0.co;2. 
  6. ^ „The White Tern Gygis alba (Sparrman, 1786)” (PDF). Threatened Species Information. New South Wales National Parks and Wildlife Service. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 08. 2008. Приступљено 15. 05. 2013. 
  7. ^ Moynihan, M (1959). „A revision of the family Laridae”. American Museum Novitates. 1928: 1—42. 
  8. ^ Collinson, M (2006). „Splitting headaches? Recent taxonomic changes affecting the British and Western Palaearctic lists” (PDF). British Birds. 99 (6): 306—323. 
  9. 9,0 9,1 Bridge, Eli S; Jones, Andrew W.; Baker, Allan J (2005). „A phylogenetic framework for the terns (Sternini) inferred from mtDNA sequences: implications for taxonomy and plumage evolution” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 35: 459—469. PMID 15804415. doi:10.1016/j.ympev.2004.12.010. 
  10. ^ Cousers, noddies, gulls, terns, auks and sandgrouse. International Ornithological Congress. Приступљено 11. 01. 2015. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди