Википедија

Šarkoova artropatija

Šarkoova artropatija ili Šarkoovi zglobovi je bolest stopala koja nastaje kao hronične komplikacije šećerne bolesti, zasnovana na dijabetesnoj polineuropatiji, čiji tačan mehanizam nastanka još uvek nije jasan.[1] Iako je ovo relativno retka komplikacija, zbog svog progredijentnog toka može dovesti do potpune imobilizacije i značajnog smanjenja kvaliteta života bolesnika.[2][3][4]

Šarkoova artropatija
SinonimiNeuro-osteoartropatija, Šarkoovi zglobovi, Šarkoova noga
Promene na stopalu kod neuro-osteoartropatije
Specijalnostiortopedija, endokrinologija

Smatra se da ovo stanje nastaje zbog autonomne disfunkcije živaca i ima za posledicu narušenu perfuziju u kostima stopala, što dovodi do fragmentacije kostiju i pojave ulceracija, kao posledica destrukcija kostiju i zglobova, zbog potpunog odsustva senzibiliteta. Ako se bolest ne leči parvovremeno i adekvatno dovodi do masivne deformacije stopala, ili se može razviti i masivna osteoliza, odnosno resorpcija kosti, koja često nameće potrebu za amputacijom.[5][6]

U svom razvojnom toku bolest prolazi kroz tri stadijuma a jednostavnim terapijskim merama, poput mirovanja, moguće je zaustaviti progredijentni tok ove komplikacije, ali samo dok se nalazi u prvom stadijumu. Kasnije lečenje, čak i hirurško, daje ograničene rezultate i vremenski kratkotrajno poboljšanje.[7][8]

Istorija уреди

 
Žan-Marten Šarko po kome je ovakomplikacija dobila naziv

Prvi klinički opis neuro-osteoartropatije stopala dao je Žan-Marten Šarko francuski neurolog i patolog, koji se smatra osnivačem i prvim profesorom moderne neurologije, 1868. godine, kada je ovu bolest opisao kod bolesnika sa tabesom dorsalisom (koji je patio od mijelopatije izazvane sifilisom).[9][10][11]

Nakon više od 150 godina, od Šarkoovog opisa bolesti, istraženo je preko 24 stanja koja mogu prouzrokovati nastanak Šarkoove artropatije. Tu spadaju: tabes dorzalis, siringomielija i traume kičmene moždine. Međutim danas se kao primarni uzrok nastanka Šarkoove artropatije navodi šećerna bolest.[12][13]

Prvi opis neuro-osteoartropatije kod bolesnika sa šećernom bolešću dao je Džordan 1936. godine i od tada se ova promena primarno ubraja u hronične komplikacije šećerne bolesti.[14][15]

Epidemiologija уреди

Komplikacije šećerne bolesti, u koje spada i Šarkoova artropatija koje se manifestuju na stopalu, razlog su velike patnje pacijenata i troškova za društvo. Procjenjuje se da će do 2035. godine globalna prevalencija šećerne bolesti dostići gotovo 600 miliona, a oko 80% obolelih će živeti u zemljama u razvoju.[16]

Šarkoova artropatija kao jedna od mnogobrojnih komplikacija šećerne bolesti javlja se u 0,1 — 6,8% obolelih, u starosnoj dobi 50 — 60 godina, koji su u proseku 10 godina bolovali od šećerne bolesti sa dijabetesnom neuropatijom.[17]

Budući da je najčešći uzrok polineuropatije u industrijalizovanim zemljama sveta sa visokom stopom obolelih od šećerne bolesti,[18] prevalenca u ovoj rizičnoj grupi je vrlo visoka, i iznosi do 35%.[19][20]

Šarkoova artropatija ne predstavljaju samo veliku ličnu tragediju, nego utiče i na porodicu obolelog i predstavlja značajan finansijski teret za zdravstveni sistem i društvo u celini. U zemljama sa niskim prihodima, samo troškovi lečenja složenih dijabetesnih ulkusa mogu biti jednaki godišnjoj zaradi tokom 5,7 godina, što potencijalno rezultuje finansijskom propašću tih pacijenata i njihovih porodica.[21]

Lokalizacija promena

Promene kod Šarkoove artropatije su najčešće likalizovane na donjim esktremitetima (udovima) i to u:

  • 60% slučajeva na tarzo-metatarzalnim zglobovima
  • 30% slučajeva na tarzo-falangealnim zglobovima
  • 10% slučajeva na skočnom zglobu

Najčešće je bolešću zahvaćen jedan ekstremitet, ali ima slučajeva kada se bolest javlja obostrano.

Etiopatogeneza уреди

 
Šarkoova artropatija: prikaz toka bolesti po stadijumima, sa stopom recidiva od oko 23%

Šarkoovu artropatiju karakterišu četiri različita stadijuma bolesti (vidi sliku), nalik aktivnim i neaktivnim fazama bolesti:[22][23][10][24][25]

Zapaljenje

Zapaljenje je prvi stadijum bolesti, koji se karakteriše masivnom infekcijom donjih ekstremteta. Kako infekcija progredira tako bolest sve više napreduje i prelazi u narednu fazu.[26]

Fragmentacija

Kao odgovor na zapaljenje u ovoj fazi bolesti javlja se destrukcija kostiju sa fragmentacijom koštanih fragmenata, koja nastaje kao posledica brojnih fraktura nakon mikrotrauma.

Kako mehanička destrukcija napreduje javlja se hiperemija i resorpcija kostiju.

Srastanje

Ako se dozvoli da deluje prirodi proces reparacije, zaustavlja se dalja destrukcija kostiju i bolest prelazi u fazu srastanja. U njoj se obnavlja prirodni proces koji sprećava dalji nastanak mikrotrauma.

Remodelovanje ili konsolidacija.

U ovoj fazi nastaje proces zaćaranog kruga, u kojoj se desenzibilisani zglobovi i koštane strukture izlažu mehaničkim oštećenjima sa jedne strane, i neuspelim pokušajima reparacije što u 23% slučajeva dovodi do ponovne aktivacije bolesti.

U nastanku Šarkoove artropatije bitnu ulogu ima neuropatija — oštećenje senzibiliteta nerava,[27] na koje se kod dijabetičara nadovezuju i neuropatije motornih i autonomnih nerava,[28] koji takođe učestvuju u nastanku ove hronične komplikacije.[29] U ovom procesu kada dođe do poremećaja funkcije simpatičkog nervnog sitema, koji u donjim ekstremitetima inerviše male krvne sudove znojne zležde i mišiće zatezače dlake, dolazi do pojačane perfuzije i vazodilatacije. To se klinički ispoljava toplom i suvom nogom, neuropatskim otokom i pojaćanom perfuzijom krvi u koštanom tkivu.

Za razliku od simpatičke motorna neuropatija dovodi do slabosti mišića što dovodi do funkcionalnih i dinamičnih nestabilnosti što produbljuje već prisutna oštećenja na nogama. Usled gubitka mišićne snage u prednjoj loži stopala, jača kompenzatorna uloga mišića zadnje lože što dovodi do ekvinus deformiteta stopala. Ovaj deformitet rezultuje pojavom patološkog pritiska na tarzometatarzalne zlobove i nesposobnošću normalnog hodanja uz stepenice i ustajanje iz sedećeg položaja.

Klinička slika уреди

 
Aktivni stadijum bolesti na MRT[30]

Aktivnu fazu bolesti karakteriše toplo, crveno i natečeno stopalo (zapaljenje), često bez bolova, zbog polineuropatije.[31][32]

U aktivnoj fazi kost postaje krhka zbog privremene osteopenije koja dovodi do lomova, destrukcije zgloba i spuštanja uzdužnog svoda stopala.[23][33]

Tokom manje aktivne ili neaktivne faze stopalo više nije crveno,[34] ali može doći do pojave edema mekog tkiva i koštane srži. Istaknuti osteofiti i opipljiva labava tela posledica su značajnog uništavanja zglobova i kostiju, praćenog koštanom proliferacijom.[33][35]

Nedavno istraživanje pokazalo je da postoji rizik od ponovne aktivacije „prethodno aktivnog“ Šarkoove artropatije u oko 23% slučajeva u srednjem intervalu od 27 meseci.[36][37]

Dijagnoza уреди

 
Dislokacija metetarzalne kosti u Šarkoovoj artropatiji

Dijagnostika osteomielitisa kod ove bolesti je teška prvenstveno u aktivnom stadijumu bolesti kada su klinički simptomi praktično isti kao kod osteomielitisa i kod Šarkoove neuro-osteoartropatije.[38] Suprotno tome, u hroničnom stadiju simptomi osteomielitisa usled ishemije i imunodeficijencije mogu biti maskirani.[39][40][41][30][42]

Dijagnostika osteomielitisa nije moguće samo na osnovu jednog pregleda. Poreklo osteomielitisa je u većini slučajeva uzrokovano širenjem infekcije iz mekih tkiva. Ulceracija u anamnezi ili prisustvo ulceracije i / ili prethodna amputacija u području stopala mogući su faktori koji se mogu uzeti u obzir prilikom sumnje na osteomielitis. Osteomijelitis kod Šarkoove neuro-osteoartropatije bez ulceracije ima vrlo malu verovatnoću. Suprotno tome, visoka prediktivna vrijednost za prisustvo osteomielitisa su ulceracije veće od dva cm2 i dublje od tri mm.[43]

Još jedan dopunski pregled je test kođtanom sondom (PTB), finom tupom čeličnom sonda kojom treba prodreti kroz ulceraciju do kosti. Osetljivost testa je od 38 do 94%, a specifičnost 85 do 98%.[43][44]

Laboratorijski testovi u Šarkoovoj neuro-osteoartropatiji ne pokazuju veće markere upale (praktično normalan broj leukocita, CRP, prokalcitonin i FW).[45][46][47]

Diferencijalna dijagnoza уреди

 
Dijabetesno stopalo kod bolesnika sa Šarkoovom artropatijom

U načelu, za diferencijalnu dijagnozu osteomielitisa u Šarkoovoj neuro-osteoartropatiji, važnu ulogu igra složen pogled na upalne markere i kliničke manifestacije infekcije.[43] Tipične diferencijalne dijagnoze u ranoj fazi Šarkoove artropatije uključuju:[48]

  • trombozu dubokih vena,
  • giht,
  • osteoartritis i
  • infekciju (celulitis/osteomijelitis).[49]

Terapija уреди

Za sada ne postoji efikasan način lečenja Šarkoove artropatije, tako da se u terapiji primarni značaj pridaje prevenciji šećerne bolesti, i dugogodišnja zaštita stopala u riziku.[43] Kako reaktivacija Šarkoove artropatije nije neuobičajena, kod stopala sa značajnim deformitetom uvek ostaje u riziku od pojave ulceracija.[50][51][52]

Imobilizacija

Pravilan tretman upaljenog (inflamiranog) i natečenog stopala kod pacijenta sa senzornom neuropatijom zasniva se na imobilizaciji, od stopala do ispod kolena, koja ima za cilj sprečavanje napredovanja bolestii pojavu deformiteta.[53] Za tu namenu najčešće se koristi fiksna potkolena ortoza (do visine kolena) sa odgovarajućom podlogom za stopalo. Kada je fiksna rasteretna potkolena ortoza kontraindikovana ili je pacijent ne podnosi iz bilo kojeg razloga, treba razmotriti upotrebu mobilne potkolene ortoze sa odgovarajućom podlogom za stopalo, za lečenje neuropatskog ulkusa plantarne regije prednjeg segmenta stopala, ali samo u slučajevima kada se može očekivati da će pacijent na adekvatan način koristiti preporučeno pomagalo.

Zamenu imobilizacije, odnosno skidanje ortoze, treba vršiti otprilike jednom u dve nedelje. Nakon skidanja imobilizacije nogu treba pregledati i izvršiti merenja temperature kože.[54]

Takom imobilizacije potrebno je tok bolesti pratiti radiografijom otprilike svakog meseca sve dok se ne završi akutna faza bolesti, što dokazuje normalizacija temperature i radiografski nalaz. Ovaj način lečenja u najvećem broju slučajeva traje od tri do šest meseci.[54]

Cipela za rasterećenje

Kada je rasteretna potkolena ortoza kontraindikovana ili je pacijent ne podnosi iz bilo kojeg razloga, treba razmotriti upotrebu cipele za rasterećenje prednjeg segmenta stopala, gips cipelu ili privremenu cipelu izrađenu po meri za lečenje neuropatske artropadije ili ulkusa plantarne regije prednjeg segmenta stopala, ali samo kada se može očekivati da će se pacijent pridržavati preporuka za nošenje cipela.[55]

Hirurška terapija
 
Rasterećenje stopala, postiže se njegovom stabilizacijom primenom spoljašnjeg fiksatora po Ilizarovu.[56]

Postoje pokušaji hirurškog lečenja u razvijenijoj fazi bolesti sa nepouzdanim ishodom lečenja, jer hirurško lećenje na omogućava uspešni oporavak već samo odlaže vreme potpune imobilizacije, koja je na kraju neminovna.[57][58][56]

Trenutno najsavremeniji tretman je rasterećenje pogođenog stopala (što je pre moguće) kako se navedena četiri stadijuma bolesti nebi razvila, i stopalo zaštitilo od većih promena oblika.[59] Rasterećenje stopala, postiže se njegovom stabilizacijom primenom spoljašnjeg fiksatora po Ilizarovu.[56] Ova metoda pokazala se kao dobra za lečenja stopala kod pacijenata sa komplikacijama (npr kod jakog deformiteta ili nakon uklanjanja osteomijelitskih fragmenata kosti).[60][61]

Prognoza уреди

Čir (ulceracija) na stopalu, naknadna infekcija i na kraju amputacija česta su pojava kod nelečenih ili nepravilno lečenih pacijenta sa Šarkoovom artropatijom.[62][63]

Mere prevencije уреди

Edukacija pacijenata i redovna nega stopala od strane stručnjaka, uz adekvatno lećenje đećerne bolesti, sastavni su aspekti celoživotnog programa zaštite stopala i očuvanja integriteta kože, kod bolesnika sa Šarkoovom artropatijom.[64]

Ulceracija kože stopala može se sprečiti pažljivim izborom režim lečenja i prevencije. Međutim, u neuobičajenom slučaju rekurentne ulceracije, uprkos pridržavanju pažljivo osmišljenog režima, nameće potrebu za rekonstruktivnom hirurgijom.[65] Ova metoda koja poslednjih godina dobijaa na popularnost, ima za cilj da korekcijom deformiteta izvrši preraspodelu pritiska na pojedinim delovima stopala. Iako ovi postupci mogu biti vrlo uspešni, ipak za sada treba da budu rezervisani samo za odabrane pacijente, ali ne i za one koji se mogu uspešno lečiti agresivnim nehirurškim merama.[54]

Vidi još уреди

Izvori уреди

  1. ^ Frykberg R. G., Belczyk R. (2008). „Epidemiology of the Charcot foot”. Clinics in Podiatric Medicine and Surgery. 25 (1): 17—28. PMID 18165108. doi:10.1016/j.cpm.2007.10.001. 
  2. ^ Kovač, T., Lepšanović, L., Antić, S., Babić, L., Bajer, J., Borota, R., Čabrijan, T., Devečerski, M., Đerić, M., Đorđević, P., Fram, H., Freš, R.E., Glaser, B., Grujić, M., Irzigler, K., Ivković, L. (1996) Endokrinologija. Beograd: Savremena administracija
  3. ^ Edmonds M, Foster A. (мај 2004). „The use of antibiotics in the diabetic foot”. Am J Surg. 187 (5A): 25S—28S. PMID 15147988. doi:10.1016/S0002-9610(03)00300-3. 
  4. ^ Bramham R., Wraight P., May K. „Management of Charcot neuroarthropathy”. The Diabetic Foot Journal. 14: 163—170. 
  5. ^ Andrea B. Rosskopf, Rosskopf, A. B.; Loupatatzis, C.; Pfirrmann, C. W.; Böni, T.; Berli, M. C. (2019). „The Charcot foot: a pictorial review”. Insights into Imaging. 10 (1): 77. PMC 6682845  . PMID 31385060. doi:10.1186/s13244-019-0768-9  .  , Insights Imaging. 2019 Dec; 10: 77.
  6. ^ Popelka S. Chirurgie Nohy a Hlezna. Praha, Czech Republic: Mladá Fronta; 2014
  7. ^ Peter, A. [2002]. Šarkoovi zglobovi kao hronična komplikacija šećerne bolesti. Medicinski pregled, 55(7-8), 329-332.
  8. ^ Eichenholtz S. N. Charcot Joints. 1st. Springfield, Ill, USA: Charles C. Thomas; 1966. [Google Scholar]
  9. ^ La Fontaine J, Lavery L, Jude E. Current concepts of Charcot foot in diabetic patients. Foot (Edinb). 2016 Mar; 26():7-14.
  10. ^ а б Chantelau, E.; Grützner, G. (2014). „Is the Eichenholtz classification still valid for the diabetic Charcot foot?”. Swiss Medical Weekly. 144: w13948. PMID 24764120. S2CID 39109894. doi:10.4414/smw.2014.13948. 
  11. ^ Charcot J. M. Sur quelques arthropathies qui paraissent dependre d'une lesion du cerveau ou de la moelle epimere. Archives de Physiologie Normale et Pathologique. 1868;1, article 161 [Google Scholar]
  12. ^ Ribotsky, B.M. (1996). „The charcot foot”. 
  13. ^ Munson, Michael E.; Wrobel, James S.; Holmes, Crystal M.; Hanauer, David A. (2014). „Data Mining for Identifying Novel Associations and Temporal Relationships with Charcot Foot”. Journal of Diabetes Research. 2014: 214353. PMC 4020407  . PMID 24868558. doi:10.1155/2014/214353  . 
  14. ^ Gupta, R. (1993). „A short history of neuropathic arthropathy”. Clinical Orthopaedics (296): 43—49. PMID 8222448. 
  15. ^ S., Rajbhandari; R., Jenkins; C., Davies; S., Tesfaye (2002). „Charcot neuroarthropathy in diabetes mellitus”. Diabetologia. 45 (8): 1085—1096. PMID 12189438. S2CID 6506137. doi:10.1007/s00125-002-0885-7. 
  16. ^ Boulton AJ, Vileikyte L, Ragnarson-Tennvall G, Apelqvist J. The global burden of diabetic foot disease. Lancet 2005 Nov 12;366(9498):
  17. ^ Ergen FB, Sanverdi SE, Oznur A. Charcot foot in diabetes and an update on imaging. Diabet Foot Ankle. 2013; 4():.
  18. ^ Jordan, William Riely (1936). „Neuritic Manifestations in Diabetes Mellitus”. Archives of Internal Medicine. 57 (2): 307—366. doi:10.1001/archinte.1936.00170060069004. 
  19. ^ Schoots, Ivo G.; Slim, Frederik J.; Busch-Westbroek, Tessa E.; Maas, Mario (септембар 2010). „Neuro-osteoarthropathy of the foot-radiologist: friend or foe?”. Semin Musculoskelet Radiol. 14 (3): 365—376. PMID 20539961. S2CID 260318088. doi:10.1055/s-0030-1254525. 
  20. ^ Sohn, Min-Woong; Lee, Todd A.; Stuck, Rodney M.; Frykberg, Robert G.; Budiman-Mak, Elly (2009). „Mortality Risk of Charcot Arthropathy Compared with That of Diabetic Foot Ulcer and Diabetes Alone”. Diabetes Care. 32 (5): 816—821. PMC 2671113  . PMID 19196882. doi:10.2337/dc08-1695. 
  21. ^ Cavanagh P, Attinger C, Abbas Z, Bal A, Rojas N, Xu ZR. Cost of treating diabetic foot ulcers in five different countries. Diabetes Metab Res Rev 2012 Feb;28 Suppl 1:107-111.
  22. ^ Rosenbaum, Andrew J.; Dipreta, John A. (март 2015). „Classifications in Brief: Eichenholtz Classification of Charcot Arthropathy”. Clin Orthop Relat Res. 473 (3): 1168—71. PMC 4317422  . PMID 25413713. doi:10.1007/s11999-014-4059-y. .
  23. ^ а б Pinzur, Michael S. (1831). „An Evidence-based Introduction to Charcot Foot Arthropathy”. Foot Ankle Orthopaedics. 3 (3). doi:10.1177/2473011418774269. 
  24. ^ Mitchell, J. K. (1831). „On a New Practice in Acute and Chronic Rheumatism”. The American Journal of the Medical Sciences. 8 (63): 55—64. PMC 5685373  . PMID 30495700. 
  25. ^ Jeffcoate W. J., Game F. L. New theories on the cause of the Charcot foot in diabetes. In: Frykberg R. G., editor. The Diabetic Charcot Foot: Principles and Management. Brooklandville, Md, USA: Data Trace Publishing Company; 2010. pp. 29–44.
  26. ^ Folestad, A.; Ålund, M.; Asteberg, S.; Fowelin, J.; Aurell, Y.; Göthlin, J.; Cassuto, J. (2015). „β-catenin and RANKL/OPG in bone healing of diabetic Charcot arthropathy patients.”. Acta Orthopaedica. 86 (4): 415—425. PMC 4513595  . PMID 25811776. doi:10.3109/17453674.2015.1033606. .
  27. ^ Aragón-Sánchez, J.; Lázaro-Martínez, J. L.; Hernández-Herrero, M. J. (2010). „Triggering mechanisms of neuroarthropathy following conservative surgery for osteomyelitis”. Diabetic Medicine. 27 (7): 844—847. PMID 20636967. S2CID 26849837. doi:10.1111/j.1464-5491.2010.03019.x. .
  28. ^ Fauzi, AA; Chung, TY; Latif, LA (2016). „Risk factors of diabetic foot Charcot arthropathy: A case-control study at a Malaysian tertiary care centre”. Singapore Medical Journal. 57 (4): 198—203. PMC 4853487  . PMID 27075668. doi:10.11622/smedj.2016074. 
  29. ^ Sämann, A.; Pofahl, S.; Lehmann, T.; Voigt, B.; Victor, S.; Möller, F.; Müller, U.; Wolf, G. (2012). „Diabetic Nephropathy but not HbA1c is Predictive for Frequent Complications of Charcot Feet – Long-term follow-up of 164 Consecutive Patients with 195 Acute Charcot Feet”. Experimental and Clinical Endocrinology & Diabetes. 120 (6): 335—339. PMID 22421981. doi:10.1055/s-0031-1299705. .
  30. ^ а б Low K. T. A., Peh W. C. G. Magnetic resonance imaging of diabetic foot complications. Low, KT; Peh, WC (2015). „Magnetic resonance imaging of diabetic foot complications”. Singapore Medical Journal. 56 (1): 23—34. PMC 4325563  . PMID 25640096. doi:10.11622/smedj.2015006. . [PMC free article] [PubMed] [CrossRef] [Google Scholar]
  31. ^ Rogers, Lee C.; Frykberg, Robert G.; Armstrong, David G.; Boulton, Andrew J.M.; Edmonds, Michael; Van, Georges Ha; Hartemann, Agnes; Game, Frances; Jeffcoate, William; Jirkovska, Alexandra; Jude, Edward; Morbach, Stephan; Morrison, William B.; Pinzur, Michael; Pitocco, Dario; Sanders, Lee; Wukich, Dane K.; Uccioli, Luigi (2011). „The Charcot Foot in Diabetes”. Diabetes Care. 34 (9): 2123—2129. PMC 3161273  . PMID 21868781. doi:10.2337/dc11-0844. 
  32. ^ Callaghan, Brian C.; Cheng, Hsinlin T.; Stables, Catherine L.; Smith, Andrea L.; Feldman, Eva L. (2012). „Diabetic neuropathy: Clinical manifestations and current treatments”. The Lancet Neurology. 11 (6): 521—534. PMC 4254767  . PMID 22608666. doi:10.1016/s1474-4422(12)70065-0. 
  33. ^ а б Diabetic foot disorders. A clinical practice guideline (2006 revision). Frykberg RG, Zgonis T, Armstrong DG, Driver VR, Giurini JM, Kravitz SR, Landsman AS, Lavery LA, Moore JC, Schuberth JM, Wukich DK, Andersen C, Vanore JV, American College of Foot and Ankle Surgeons.J Foot Ankle Surg. 2006 Sep-Oct; 45(5 Suppl):S1-66.
  34. ^ Wünschel, M.; Wülker, N.; Gesicki, M. (2012). „Charcot Arthropathy of the First Metatarsophalangeal Joint”. Journal of the American Podiatric Medical Association. 102 (2): 161—164. PMID 22461274. doi:10.7547/1020161. 
  35. ^ Nather, Aziz; Keng Lin, Wong; Aziz, Zameer; Hj Ong, Christine; Mc Feng, Bernard; b Lin, Clarabelle (2011). „Assessment of sensory neuropathy in patients with diabetic foot problems”. Diabetic Foot & Ankle. 2: 6367. PMC 3284271  . PMID 22396819. doi:10.3402/dfa.v2i0.6367. 
  36. ^ Osterhoff, G.; Böni, T.; Berli, M. (март 2013). „Recurrence of acute Charcot neuropathic osteoarthropathy after conservative treatment”. Foot Ankle Int. 34 (3): 359—64. PMID 23520293. S2CID 11699103. doi:10.1177/1071100712464957. .
  37. ^ Gouveri, Evanthia; Papanas, N. (2011). „Charcot osteoarthropathy in diabetes: A brief review with an emphasis on clinical practice”. World Journal of Diabetes. 2 (5): 59—65. PMC 3116009  . PMID 21691556. doi:10.4239/wjd.v2.i5.59  . 
  38. ^ Helena, Helena; Rosandi, Rulli (2020-05-28). „The Diagnostic Dilemma of Charcot Foot in 73 Year-Old-Female”. Clinical and Research Journal in Internal Medicine. 1 (1). ISSN 2723-5122. S2CID 234690275. doi:10.21776/ub.crjim.2020.001.01.7. 
  39. ^ Armstrong, D.G.; Todd, W.F.; Lavery, L.A.; Harkless, L.B.; Bushman, T.R. (1997). „The Natural History of Acute Charcot's Arthropathy in a Diabetic Foot Specialty Clinic”. Diabetic Medicine. 14 (5): 357—363. PMID 9171250. S2CID 6711629. doi:10.1002/(sici)1096-9136(199705)14:5<357::aid-dia341>3.0.co;2-8. .
  40. ^ Morrison, William B.; Ledermann, Hans Peter (2002). „Work-up of the diabetic foot”. Radiologic Clinics of North America. 40 (5): 1171—1192. PMID 12462475. doi:10.1016/S0033-8389(02)00036-2. 
  41. ^ Low, KT; Peh, WC (2015). „Magnetic resonance imaging of diabetic foot complications”. Singapore Medical Journal. 56 (1): 23—34. PMC 4325563  . PMID 25640096. doi:10.11622/smedj.2015006. 
  42. ^ Huang, Ying; Cao, Ying; Zou, Mengchen; Luo, Xiangrong; Jiang, Ya; Xue, Yaoming; Gao, Fang (2016). „A Comparison of Tissue versus Swab Culturing of Infected Diabetic Foot Wounds”. International Journal of Endocrinology. 2016: 1—6. PMC 4829715  . PMID 27123004. doi:10.1155/2016/8198714  . 
  43. ^ а б в г Ertugrul, Bulent M.; Lipsky, Benjamin A.; Savk, Oner (2013). „Osteomyelitis or Charcot neuro-osteoarthropathy? Differentiating these disorders in diabetic patients with a foot problem”. Diabetic Foot & Ankle. 4: 21855. PMC 3819473  . PMID 24205433. doi:10.3402/dfa.v4i0.21855. 
  44. ^ Sotto, A.; Richard, J. L.; Jourdan, N.; Combescure, C.; Bouziges, N.; Lavigne, J. P.; Nîmes University Hospital Working Group on the Diabetic Foot (GP30) (2007). „Miniaturized oligonucleotide arrays: a new tool for discriminating colonization from infection due to”. Staphylococcus Aureus in Diabetic Foot Ulcers. Diabetes Care. 30 (8): 2051—2056. PMID 17473061. S2CID 28846286. doi:10.2337/dc07-0461. 
  45. ^ Reddy, G. Kesava (2003). „Glucose-mediated in vitro glycation modulates biomechanical integrity of the soft tissues but not hard tissues”. Journal of Orthopaedic Research. 21 (4): 738—743. PMID 12798076. S2CID 29056674. doi:10.1016/S0736-0266(03)00006-8. 
  46. ^ Erdman, W. A.; Buethe, J.; Bhore, R.; Ghayee, H. K.; Thompson, C.; Maewal, P.; Anderson, J.; Klemow, S.; Oz, O. K. (2012). „Indexing severity of diabetic foot infection with 99mTc-WBC SPECT/CT hybrid imaging”. Diabetes Care. 35 (9): 1826—1831. PMC 3424990  . PMID 22723341. doi:10.2337/dc11-2425. 
  47. ^ Lipsky, Benjamin A.; Aragón-Sánchez, Javier; Diggle, Mathew; Embil, John; Kono, Shigeo; Lavery, Lawrence; Senneville, Éric; Urbančič-Rovan, Vilma; Van Asten, Suzanne; Peters, Edgar J. G. (2016). „IWGDF guidance on the diagnosis and management of foot infections in persons with diabetes”. Diabetes/Metabolism Research and Reviews. 32: 45—74. PMID 26386266. S2CID 205755864. doi:10.1002/dmrr.2699. 
  48. ^ Milne, Tamara E.; Rogers, Joseph R.; Kinnear, Ewan M.; Martin, Helen V.; Lazzarini, Peter A.; Quinton, Thomas R.; Boyle, Frances M. (2013). „Developing an evidence-based clinical pathway for the assessment, diagnosis and management of acute Charcot Neuro-Arthropathy: A systematic review”. Journal of Foot and Ankle Research. 6 (1): 30. PMC 3737070  . PMID 23898912. doi:10.1186/1757-1146-6-30  . 
  49. ^ Holmes C, Schmidt B, Munson M, Wrobel JS Charcot stage 0: A review and consideratons for making the correct diagnosis early. Clin Diabetes Endocrinol. 2015; 1():18.
  50. ^ Assal, Mathieu; Stern, Richard (2009). „Realignment and Extended Fusion with Use of a Medial Column Screw for Midfoot Deformities Secondary to Diabetic Neuropathy”. The Journal of Bone and Joint Surgery-American Volume. 91 (4): 812—820. PMID 19339565. doi:10.2106/jbjs.g.01396. 
  51. ^ Broulikova, A. „Syndrom diabetické nohy-diagnostika a léčba” (PDF). Interní Medicína pro Praxi. 15 (2): 84. 
  52. ^ Bem, Robert; Jirkovská, Alexandra; Fejfarová, Vladimíra; Skibová, Jelena; Jude, Edward B. (2006). „Intranasal Calcitonin in the Treatment of Acute Charcot Neuroosteoarthropathy”. Diabetes Care. 29 (6): 1392—1394. PMID 16732029. S2CID 20282260. doi:10.2337/dc06-0376. 
  53. ^ Ramanujam, Crystal L.; Facaros, Zacharia (2011). „An overview of conservative treatment options for diabetic Charcot foot neuroarthropathy”. Diabetic Foot & Ankle. 2: 6418. PMC 3284343  . PMID 22396831. doi:10.3402/dfa.v2i0.6418. 
  54. ^ а б в GREGORY M. CAPUTO, M.D., JAN ULBRECHT, M.D., PETER R. CAVANAGH, PH.D., and PAUL JULIANO, M.D.The Charcot Foot in Diabetes: Six Key Points Am Fam Physician. Caputo, Gregory M.; Ulbrecht, Jan; Cavanagh, Peter R.; Juliano, Paul (1998-06-01). „The Charcot Foot in Diabetes: Six Key Points”. American Family Physician. 57 (11): 2705—2710. PMID 9636334. .
  55. ^ Saltzman, Charles L.; Hagy, Mark L.; Zimmerman, Bridget; Estin, Miriam; Cooper, Reginald (2005). „How Effective is Intensive Nonoperative Initial Treatment of Patients with Diabetes and Charcot Arthropathy of the Feet?”. Clinical Orthopaedics and Related Research (435): 185—190. PMID 15930937. S2CID 23141598. doi:10.1097/00003086-200506000-00026. 
  56. ^ а б в Eschler, Anica; Wussow, Annekatrin; Ulmar, Benjamin; Mittlmeier, Thomas; Gradl, Georg (2014). „Intramedullary medial column support with the Midfoot Fusion Bolt (MFB) is not sufficient for osseous healing of arthrodesis in neuroosteoarthropathic feet”. Injury. 45: S38—S43. PMID 24262671. doi:10.1016/j.injury.2013.10.037. .
  57. ^ Edelman, Steven V. (1987). „Neuro-osteoarthropathy (Charcot's Joint) in Diabetes Mellitus Following Revascularization Surgery”. Archives of Internal Medicine. 147 (8): 1504—1508. doi:10.1001/archinte.1987.00370080142027. 
  58. ^ Koller, Armin; Springfeld, Ralph; Engels, Gerald; Fiedler, Raimund; Orthner, Ernst; Schrinner, Stefan; Sikorski, Alexander (2011). „German-Austrian consensus on operative treatment of Charcot neuroarthropathy: A Perspective by the Charcot task force of the German Association for Foot Surgery”. Diabetic Foot & Ankle. 2: 10207. PMC 3284311  . PMID 22396829. doi:10.3402/dfa.v2i0.10207. 
  59. ^ Sammarco, V. James (2009). „Superconstructs in the Treatment of Charcot Foot Deformity: Plantar Plating, Locked Plating, and Axial Screw Fixation”. Foot and Ankle Clinics. 14 (3): 393—407. PMID 19712882. doi:10.1016/j.fcl.2009.04.004. 
  60. ^ Yousry, A. H.; Abdalhady, A. M. (децембар 2010). „Management of diabetic neuropathic ankle arthropathy by arthrodesis using an Ilizarov frame”. Acta Orthop Belg. 76 (6): 821—6. PMID 21302582. .
  61. ^ Wirth, S. H.; Espinosa, N.; Berli, M.; Jankauskas, L. (јануар 2015). „Complex reconstruction in Charcot arthropathy using the Ilizarov ring fixator” (PDF). Orthopade. 44 (1): 50—7. PMID 25515773. S2CID 8028471. doi:10.1007/s00132-014-3063-y. .
  62. ^ Botek, Georgeanne; Anderson, Martha A.; Taylor, Ryan (2010). „Charcot neuroarthropathy: An often overlooked complication of diabetes”. Cleveland Clinic Journal of Medicine. 77 (9): 593—599. PMID 20810870. S2CID 4613401. doi:10.3949/ccjm.77a.09163. 
  63. ^ Wrobel, James S.; Najafi, Bijan (2010). „Diabetic Foot Biomechanics and Gait Dysfunction”. Journal of Diabetes Science and Technology. 4 (4): 833—845. PMC 2909514  . PMID 20663446. doi:10.1177/193229681000400411. 
  64. ^ Sanders L. J., Frykberg R. G. Diabetic neuropathic osteoarthropathy: the Charcot foot. In: Frykberg R. G., editor. The High Risk Foot in Diabetes Mellitus. New York, NY, USA: Churchill Livingstone; 1993. pp. 297–336. [Google Scholar]
  65. ^ Zgonis T. Surgical Reconstruction of the Diabetic Foot and Ankle. Philadelphia, Pa, USA: Lippincott Williams & Wilkins; 2009. [Google Scholar]

Spoljašnje veze уреди

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šarkoova_artropatija&oldid=27448444”