Отворите главни мени

Ђаково је град у Хрватској у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.745 становника, а у самом насељу је живело 19.491 становника.[1]

Ђаково
Dakovo-1.JPG
центар Ђакова
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Осјечко-барањска
Становништво
Становништво
 — 2011. 19.491
 — густина 114,65 ст./km2
Агломерација (2011.) 27.745
Географске карактеристике
Координате 45°18′36″ СГШ; 18°24′35″ ИГД / 45.309996868229504° СГШ; 18.409781998016992° ИГД / 45.309996868229504; 18.409781998016992Координате: 45°18′36″ СГШ; 18°24′35″ ИГД / 45.309996868229504° СГШ; 18.409781998016992° ИГД / 45.309996868229504; 18.409781998016992
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 170 км2
Ђаково на мапи Хрватске
Ђаково
Ђаково
Поштански број 31400 Ђаково
Позивни број 031
Регистарска ознака DJ
Веб-сајт
www.djakovo.hr

Садржај

Географски положајУреди

 
Ђаковачка катедрала

Град Ђаково налази се у срцу Славоније на истоку Републике Хрватске.

ИсторијаУреди

Бројни археолошки локалитети налазе се у граду и околни. Ископавања из 1997. године потврђују живот на ширем подручју града већ у неолиту, око 5.500 година пре Христа.

Први пута се Ђаково у писаним документима спомиње 1239. године. Ђаково је данас бискупски град — седиште Ђаковачко-сремске бискупије. Сам град се у појединим периодима своје историје спомиње под сличним именима: Dyaco, Diaco, Dyacow...

Године 1536. Ђаково су запосели Турци и владали до 1687. године. За време њихове владавин град добија назив Јакова. Тада су саграђене многе џамије. Најпознатија је Ибрахимпашина џамија која је након одласка Турака претворена у католичку жупну цркву. Године 1690. у град се враћа бискуп Јосип Јурај Штросмајер и тада почиње изградња града. Бискуп је 1866—1882. године подигао велику катедралу Св. Петра, у псеудоромантичном стилу, са два звоника висока по 84 метра.

Године 1773. Ђаково постаје седиште сједињених бискупија Босанско-ђаковачке и Сремске.

Администрација и политикаУреди

Градоначелник Града Ђакова је Зоран Винковић (ХДССБ), којему тренутно тече његов трећи мандат.

Градом управљају:

  • Градско поглаварство, које је извршно тијело Града Ђакова
  • Градско веће, које је представничко тијело грађана Града Ђакова

Градско поглаварство се састоји од 7 чланова и подељено је на 4 одељка:

  1. Уред градоначелника
  2. Одељак за комуналне дјелатности и просторно уређење
  3. Одељак за друштвене делатности
  4. Одељак за финансије

Градско веће има 19 чланова који се бирају директно на локалним изборима.

СтановништвоУреди

Кретање броја становника града Ђакова након 2. светског рата:

година пописа број становника
1953. 9.573
1961. 12.077
1971. 15.987
1981. 18.105
1991. 20.317
2001. 20.912
2011. 19.508

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђаково је имало 20.317 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
18.787 92,46 %
Срби
  
732 3,60 %
Југословени
  
239 1,17 %
Албанци
  
54 0,26 %
Мађари
  
42 0,20 %
Словаци
  
39 0,19 %
Муслимани
  
28 0,13 %
Словенци
  
19 0,09 %
Црногорци
  
19 0,09 %
Македонци
  
14 0,06 %
Русини
  
14 0,06 %
Немци
  
12 0,05 %
Италијани
  
5 0,02 %
Чеси
  
2 0,00 %
Бугари
  
1 0,00 %
Пољаци
  
1 0,00 %
Роми
  
1 0,00 %
Руси
  
1 0,00 %
Украјинци
  
1 0,00 %
остали
  
9 0,04 %
неопредељени
  
180 0,88 %
регион. опр.
  
12 0,05 %
непознато
  
105 0,51 %
укупно: 20.317

Култура и спортУреди

Грађ Ђаково има много манифестација: најзначајније су Силвестарске ноћи, Ђаковачки везови, Ђаковачки бушари, Пола нове године, Смотра староградских плесова и песама ...

У бискупском дворцу (из 1703. ) је уметничка збирка. Музеј Ђаковштине.

Од бројних спортских друштава у колективним спортовима највише се истиче РК Ђаково. Уз њега су још познати КК Ђаково, који игра у другој лиги, и фудбалски клубови Кроатиа и Ђаково.

Основне школеУреди

  • ОШ Владимир Назор
  • ОШ Иван Горан Ковачић
  • ОШ Јосип Антун Чолнић

Средње школеУреди

  • Гимназија Антуна Густава Матоша
  • Обртничка Школа Антуна Хорвата
  • Средња Стручна Школа Браће Радић

ЗнаменитостиУреди

  • Бискупски двор
  • Црква Свих светих — жупна црква Свих светих некадашња је турска џамија с куполом подигнутом на прелазу из 16. у 17. век.
  • Ергела — са липицанерима
  • Корзо — пешачка зона кроз старо градско језгро протеже се од катедрале до цркве Свих Светих.

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2017. 


Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.