Ђаково

град у Хрватској

Ђаково је град у Хрватској, у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.745 становника, а у самом насељу је живело 19.491 становника.[1]

Ђаково
Центар Ђакова
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска
Становништво
Становништво
 — 2011.19.491
 — густина114,65 ст./km2
Агломерација (2011.)27.745
Географске карактеристике
Координате45° 18′ 36″ С; 18° 24′ 35″ И / 45.309996868229504° С; 18.409781998016992° И / 45.309996868229504; 18.409781998016992
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина170 km2
Ђаково на карти Хрватске
Ђаково
Ђаково
Ђаково на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникМарин Мандарић (ХДЗ)
Поштански број31400 Ђаково
Позивни број031
Регистарска ознакаDJ
Веб-сајт
www.djakovo.hr

Географски положај

уреди
 
Ђаковачка катедрала

Град Ђаково налази се у срцу Славоније, на истоку Републике Хрватске.

Историја

уреди

Бројни археолошки локалитети налазе се у граду и околни. Ископавања из 1997. године потврђују живот на ширем подручју града већ у неолиту, око 5.500 година пре Христа.

Први пута се Ђаково у писаним документима спомиње 1239. године. Ђаково је данас бискупски град — седиште Ђаковачко-сремске бискупије. Сам град се у појединим периодима своје историје спомиње под сличним именима: Dyaco, Diaco, Dyacow...

Године 1536. Ђаково су запосели Турци и владали до 1687. године. За време њихове владавине град добија назив Јакова. Тада су саграђене многе џамије. Најпознатија је Ибрахимпашина џамија која је након одласка Турака претворена у католичку жупну цркву. Године 1690. у град се враћа бискуп Јосип Јурај Штросмајер и тада почиње изградња града. Бискуп је 1866—1882. године подигао велику катедралу Св. Петра, у псеудоромантичном стилу, са два звоника висока по 84 метра.

Године 1773. Ђаково постаје седиште сједињених бискупија Босанско-ђаковачке и Сремске.

Администрација и политика

уреди

Градоначелник Града Ђакова је Зоран Винковић (ХДССБ), којем тренутно тече његов трећи мандат.

Градом управљају:

  • Градско поглаварство, које је извршно тијело Града Ђакова
  • Градско веће, које је представничко тијело грађана Града Ђакова

Градско поглаварство се састоји од 7 чланова и подељено је на 4 одељка:

  1. Уред градоначелника
  2. Одељак за комуналне дјелатности и просторно уређење
  3. Одељак за друштвене делатности
  4. Одељак за финансије

Градско веће има 19 чланова који се бирају директно на локалним изборима.

Становништво

уреди

Кретање броја становника града Ђакова након 2. светског рата:

година пописа број становника
1953. 9.573
1961. 12.077
1971. 15.987
1981. 18.105
1991. 20.317
2001. 20.912
2011. 19.508

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђаково је имало 20.317 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
18.787 92,46%
Срби
  
732 3,60%
Југословени
  
239 1,17%
Албанци
  
54 0,26%
Мађари
  
42 0,20%
Словаци
  
39 0,19%
Муслимани
  
28 0,13%
Словенци
  
19 0,09%
Црногорци
  
19 0,09%
Македонци
  
14 0,06%
Русини
  
14 0,06%
Немци
  
12 0,05%
Италијани
  
5 0,02%
Чеси
  
2 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
Пољаци
  
1 0,00%
Роми
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
Украјинци
  
1 0,00%
остали
  
9 0,04%
неопредељени
  
180 0,88%
регион. опр.
  
12 0,05%
непознато
  
105 0,51%
укупно: 20.317

Култура и спорт

уреди

Грађ Ђаково има много манифестација: најзначајније су Силвестарске ноћи, Ђаковачки везови, Ђаковачки бушари, Пола нове године, Смотра староградских плесова и песама...

У бискупском дворцу (из 1703. г.) је уметничка збирка.

Од бројних спортских друштава у колективним спортовима највише се истиче РК Ђаково. Уз њега су још познати КК Ђаково, који игра у другој лиги, и фудбалски клубови Кроатиа и Ђаково.

Основне школе

уреди
  • ОШ Владимир Назор
  • ОШ Иван Горан Ковачић
  • ОШ Јосип Антун Чолнић

Средње школе

уреди
  • Гимназија Антуна Густава Матоша
  • Обртничка школа Антуна Хорвата
  • Средња стручна школа Браће Радић

Знаменитости

уреди
  • Бискупски двор
  • Црква Свих светих — жупна црква Свих светих некадашња је турска џамија с куполом подигнутом на прелазу из 16. у 17. век.
  • Ергела — са липицанерима
  • Корзо — пешачка зона кроз старо градско језгро протеже се од катедрале до цркве Свих Светих.

Познате личности

уреди

Партнерски градови

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2017. 

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди