Ђани Родари
Ђани Родари (итал. Giovanni Francesco Rodari, Омења 23. октобар 1920 – Рим 14. април 1980) био је познати италијански новинар и књижевник за децу.
| Ђани Родари | |
|---|---|
 Ђани Родари | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Giovanni Francesco Rodari |
| Датум рођења | 23. октобар 1920. |
| Место рођења | Омења, Краљевина Италија |
| Датум смрти | 14. април 1980. (59 год.) |
| Место смрти | Рим, Италија |
| Награде | Андерсенова награда |
| Званични веб-сајт | |
| www | |
Биографија уреди
Рођен у октобру 1920. године у једноставној породици италијанског пекара. Детињство је провео у малом граду Омења који се налази на северу земље. Отац му је умро када је имао само девет година.[1] Ђани је имао још два брата и брига о њима је пала на мајку. Иако је био је лошег здравственог стања напорно је радио. Одлази на универзитет и паралелно ради као наставник.[2] Већ са 17 година почео је да предаје у нижим разредима. Тада почиње Други светски рат, али због лошег здравственог стања не одлази на фронт. Тешки економски услови и недостатак новца натерали су Родарија да се придружи фашистичкој партији али остаје кратко са њима и придружује се италијанској комунистичкој партији 1944.[2] Након рата почиње да ради као новинар (од 1948. године) за бројне социјалистичке листове. Године 1953. Родари се оженио, а четири године касније постао отац. Његова кћерка Паола је његово једино дете. Током ових година не објављује радове, бави се новинарством. Године 1957. је положио испит у професионалном новинарству и тако постао професионални новинар.[2]
Родари је умро 1980. године од тешке болести.
Писање уреди
Родари је сасвим случајно почео писати приче за децу. Радио је као новинар у листу "Унита" те је писао за недељну страницу за породицу. Тада је написао прве приче и песме за децу које је причао својим ученицима када је радио као учитељ у школи. Тако је у споменутим новинама настала рубрика за најмлађе која му је донела велику популарност.[1]
Након 1950. године посветио се писању књига за децу. Писао је песме, приповетке и романе. На самом почетку своје креативне каријере, Родари је писао поезију. Најпознатија је збирка "Шта мирише на занате". Његова најпознатија дела су: "Телефонске приче", "Чиполино", "Путовање Плаве стреле", "Ђелзонимо у земљи лажљиваца".[2]
Приче и песме Ђанија Родарија преведене су на многе језике: енглески, немачки, румунски, руски и многе друге.[3]
Избор из дела уреди
Књижевност за децу уреди
Награде уреди
Године 1970. Ђани Родари је примио највећу награду за дечју књижевност - Андерсенову награду.[1]
Референце уреди
- ^ а б в „Gianni Rodari”. Lektire.hr. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ а б в г „Радови Ђани Родари за децу: списак”. Ruarrijoseph. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ „Ђани Родари: биографија писца”. Delachieve. Приступљено 18. 3. 2021.
- ^ Петровић, Тихомир; Милинковић, Миомир (2007). Писци за децу и младе. Пожега: Епоха. стр. 365—373. ISBN 978-86-7866-028-3.
- ^ Црнковић, Милан (1984). Дјечја књижевност - приручник за студенте и наставнике. Заграеб: Школска књига. стр. 79.
