Ђеврске
Ђеврске су насељено мјесто код Кистања, у Далмацији. Припадају општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији, Хрватска. Према попису становништва из 2011. године у насељу је живело 293 становника.[1] Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2021. године у месту је живело 169 становника.[2]
Ђеврске | |
|---|---|
 Улаз у Ђеврске | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Шибенско-книнска |
| Општина | Кистање |
| Област | Буковица |
| Становништво | |
| — 2011. |  169 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 57′ 12″ С; 15° 51′ 05″ И / 43.95331° С; 15.85147° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 230 m |
  Ђеврске Ђеврске на карти Хрватске | |
 Ђеврске Ђеврске на карти Шибенско-книнске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22319 |
| Позивни број | +385 22 |
| Регистарска ознака | ŠI |
Географија
уредиЂеврске се налазе око 10 км југозападно од Кистања, на жељезничкој прузи Книн – Задар.
Историја
уредиЂеврске се од распада Југославије до августа 1995. године налазиле у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Книн.
Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Ђеврске протерујући већинско српско становништво.
Култура
уредиУ Ђеврскама се налази храм Српске православне цркве Светог пророка Илије из 1537. године.[3]
Становништво
уредиПрема попису становништва из 2001. године, Ђеврске су имале 248 становника.[4] Ђеврске су према попису из 2011. године имале 293 становника,[5] и биле су углавном насељене Србима.
| Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 817 | 747 | 1.016 | 1.100 |
| Југословени | 3 | 94 | 2 | 1 |
| Хрвати | 3 | 3 | 17 | 11 |
| Словенци | 1 | |||
| Црногорци | 1 | |||
| непознато | 13 | 3 | 8 | |
| Укупно | 836 | 848 | 1.044 | 1.112 |
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.112 | |
| 1971. | 1.044 | |
| 1981. | 848 | |
| 1991. | 836 | |
| 2001. | 248 | |
| 2011. | 293 | |
Родови
уредиУ Ђеврскама су до 1995. године живели родови:
Православци
Ардалићи, славе Ђурђевдан; Баљковићи, славе Лазареву Суботу; Бижићи, славе Митровдан; Бјелановићи, славе Св. Николу; Бокуни, славе Св. Стефана; Бораци, славе Св. Стефана; Бунчићи, славе Св. Јована; Војиновићи, славе Св. Јована; Гњидићи, славе Св. Николу; Добрићи, славе Ђурђевдан; Добријевићи, славе Св. Стефана; Драгаши, славе Св. Јована; Ђурице, славе Ђурђевдан; Живковићи, славе Ђурђевдан; Јаковљевићи, славе Ђурђевдан; Јелаче, славе Ђурђевдан; Јовићи, славе Св. Илију; Јолићи, славе Св. Јована; Корде, славе Св. Јована; Летунице, славе Св. Јована; Лежаићи, славе Св. Стефана; Малешевићи, славе Св. Јована; Мандићи, славе Св. Јована; Милошевићи, славе Св. Николу; Павићи, славе Св. Јована; Радошевићи, славе Св. Стефана; Ракићи, славе Ђурђевдан; Рончевићи, славе Св. Јована; Томасовићи, славе Св. Николу; Тошићи, славе Св. Јована; Ћакићи, славе Ђурђевдан; Црваци, славе Св. Јована; Цвјетани, славе Св. Трифуна; Шарићи, славе Св. Николу.
Познате личности
уреди- Владимир Ардалић, српски етнолог.
- Сава Бјелановић, српски политичар.
- Веселинка Црвак, југословенска кошаркашица, бивша кошаркашица Елемеса из Шибеника и мајка Дарија Шарића.
- Дарио Шарић, хрватски кошаркаш.
- Предраг Шарић, југословенски кошаркаш, бивши кошаркаш Шибенке и отац Дарија Шарића.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Општина Кистање 2011.”. dzs.hr.
- ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ Đevrske – Hram svetog proroka Ilije, Srbi.hr
- ^ „Попис становништва 2001.”. Приступљено 16. 4. 2103. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
