Ђенаро Гатузо
Ђенаро Иван Гатузо (итал. Gennaro Ivan Gattuso; Кориљано Калабро, 9. јануар 1978) италијански је фудбалски тренер и бивши фудбалер, тренутно шеф стручног штаба француског прволигаша Олимпик Марсеља.
| Ђенаро Гатузо | |||
|---|---|---|---|
 Гатузо у дресу Милана 2008. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Ђенаро Иван Гатузо | ||
| Датум рођења | 9. јануар 1978. | ||
| Место рођења | Кориљано Калабро, Италија | ||
| Висина | 1,77 m | ||
| Позиција | задњи везни | ||
| Клупске информације | |||
Тренутни клуб | Олимпик Марсељ (тренер) | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1990—1995 | Перуђа | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1995—1997 | Перуђа | 10 | (0) |
| 1997—1998 | Ренџерс | 34 | (3) |
| 1998—1999 | Салернитана | 25 | (0) |
| 1999—2012 | Милан | 335 | (9) |
| 2012—2013 | Сион | 27 | (1) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1995—1996 | Италија до 18 | 14 | (3) |
| 1998—2000 | Италија до 21 | 21 | (1) |
| 2000 | Италија (олимпијска) | 3 | (0) |
| 2000—2010 | Италија | 73 | (1) |
| Тренерска каријера | |||
| 2013 | Сион | ||
| 2013 | Палермо | ||
| 2014 | ОФИ Крит | ||
| 2015—2017 | Пиза | ||
| 2017 | Милан (млади тим) | ||
| 2017—2019 | Милан | ||
| 2019—2021 | Наполи | ||
| 2022—2023 | Валенсија | ||
| 2023— | Олимпик Марсељ | ||
Гатузо је бивши италијански репрезентативац. Играо је на средини терена. Највећи успеси у каријери су му освајање Лиге шампиона 2003. и 2007. са Миланом и титула првака света са Италијом 2006. у Немачкој. Поред тога био је првак серије А са Миланом у сезонама 2003/04. и 2010/11.
Играчка каријера уреди
Каријеру је почео у Перуђи где је играо до лета 1997. када је продат Глазгов Ренџерсима. Био је стандардан током прве сезоне док је тренер био Валтер Смит. Након што је Смит отишао, а тренер клуба постао Дик Адвокат, Гатузо је изгубио своју позицију у тиму и преселио се прво на клупу одакле је ретко улазио у игру. Након тога се вратио Италију и потписао за Салернитану са којом је у сезони 1998/99. испао из Серије А.
У лето 1999. прелази у Милан.[1] Са Миланом је провео наредних 13 сезона током којих је одиграо укупно 468 утакмица уз 11 постигнутих голова. Са Миланом је по два пута освајао Лигу шампиона, Серију А, УЕФА суперкуп и Суперкуп Италије док је по једном освојио Светско клупско првенство и Куп Италије. Након завршетка сезоне 2011/12, Гатузо је заједно са саиграчима Нестом, Седорфом и Инзагијем напустио Милан.[2] Последњу сезону је одиграо за швајцарски Сион.
За сениорску репрезентацију Италије је играо од 2000. до 2010. године, и у том периоду је забележио 73 наступа уз један постигнут гол. Био је део тима који је освојио Светско првенство 2006. у Немачкој. Са националним тимом је наступао на још два Светска првенства, 2002 у Јапану и Јужној Кореји и 2010. у Јужној Африци као и на Европским првенствима 2004. у Португалу и 2008. у Аустрији и Швајцарској.
Тренерска каријера уреди
Тренерску каријеру је почео у Сиону, где је радио као тренер-играч. На почетку сезоне 2013/14. је кратко водио Палермо у Серији Б,[3] а током првог дела сезоне 2014/15. је био на клупи грчког ОФИ-ја са Крита.[4]
У августу 2015. је преузео италијанског трећелигаша Пизу.[5] Са овим клубом је у јуну 2016. изборио пласман у Серију Б, након што је у плеј-офу избацио Фођу.[6] И поред овог успеха, Гатузо је 1. августа 2016. одлучио да поднесе оставку. Ипак само месец дана касније вратио се на клупу Пизе.[7] У сезони 2016/17, Пиза је са Гатузом на клупи заузела последње место у Серији Б, па се тако вратила у трећелигашки ранг.[8]
Крајем маја 2017. Гатузо је постављен за тренера младог тима Милана.[9] На тој функцији је био до 27. новембра 2017. када је постављен за тренера првог тима Милана.[10][11] Гатузо је са екипом Милана сезону 2017/18. завршио на шестом месту Серије А. У наредној 2018/19. сезони је био пети, што је био најбољи резултат екипе још од сезоне 2012/13. Ипак није успео да обезбеди клубу пласман у Лигу шампиона, па је крајем маја 2019. одлучио да поднесе оставку. Са Гатузом на клупи, Милан је у 83 утакмице остварио 40 победа, 23 ремија и 20 пораза.[12][13]
Трофеји уреди
Милан
- Серија А (2) : 2003/04, 2010/11.
- Суперкуп Италије (2) : 2003, 2011.
- Куп Италије (1) : 2002/03.
- Лига шампиона (2) : 2002/03, 2006/07.
- Суперкуп Европе (2) : 2003, 2007.
- Светско клупско првенство (1) : 2007.
Италија
- Светско првенство (1) : 2006.
- Европско првенство до 21. године (1) : 2000.
Референце уреди
- ^ „La Salernitana cede Gattuso al Milan per 19 miliardi”. la Repubblica (на језику: италијански). 15. 6. 1999. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Dan kada je plakao Milan: oproštaj Inzagija, Gatuza, Neste i Sedorfa /video/”. sport.blic.rs. 15. 5. 2012. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Gatuzo više nije trener Palerma”. b92.net. 25. 9. 2013. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Gatuzo napustio OFI”. novosti.rs. 30. 12. 2014. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Gatuzo preuzeo italijanskog trećeligaša”. b92.net. 20. 8. 2015. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Gatuzo jači od svega! Flaša u glavu, prekid, pa konačno kraj - Piza je u Seriji B! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 12. 6. 2016. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Ne može bez fudbala: Pre mesec dana Gatuzo ih oterao dođavola, sad je opet tu”. mozzartsport.com. 2. 9. 2016. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Gatuzovi paradoksi - ispala najbolja odbrana u ligi?!”. mozzartsport.com. 8. 5. 2017. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „VRATIO SE KUĆI: Gatuzo postao trener Milana!”. telegraf.rs. 26. 5. 2017. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Montela dobio otkaz, Gatuzo novi trener Milana”. novosti.rs. 27. 11. 2017. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „ZVANIČNO: Montela smenjen, Gatuzo čupa Milan!”. mozzartsport.com. 27. 11. 2017. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „VELIKI JE GATUZO "Odlazim iz Milana! Moja priča sa klubom nikada ne može da bude pitanje novca - ODRIČEM GA SE!”. sport.blic.rs. 28. 5. 2019. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Herojski potez Gatuza: Dao otkaz i oprostio novac Milanu”. b92.net. 28. 5. 2019. Приступљено 12. 12. 2019.
- ^ „Ružan, bradat i sed, ludi Kalabreze je umesto drugog oca zagazio u napuljsko more i rizikuje da se udavi”. mozzartsport.com. 11. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019.
