Отворите главни мени

Ђеновићи је насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1.272 становника (према попису из 1991. било је 887 становника). Село се налази на осмом километру магистралног пута источно од Херцег-Новог.

Ђеновићи
Административни подаци
Држава Црна Гора
ОпштинаХерцег Нови
Становништво
 — (2011)1.272
Географске карактеристике
Координате42°26′13″ СГШ; 18°36′08″ ИГД / 42.436944° СГШ; 18.602222° ИГД / 42.436944; 18.602222Координате: 42°26′13″ СГШ; 18°36′08″ ИГД / 42.436944° СГШ; 18.602222° ИГД / 42.436944; 18.602222
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина0 м
Ђеновићи на мапи Црне Горе
Ђеновићи
Ђеновићи
Ђеновићи на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85345
Позивни број031
Регистарска ознакаHN

ИмеУреди

Не може се тачно утврдити како је ово место добило име. Познато је да се у турско доба звало Ђоновић, док се у млетачким списима води као Gionoevich, а у попису православних цркава и манастира главног провидура за Далмацију из 1756. године стоји Storoevich. Највероватније се ради о презимену неке старе виђеније породице, јер се из података које су забележили познати етнографи и антропогеографи не може видети да је у прошлости постојала породица са презименом Ђеновић, по којој је насеље могло добити име. Највероватније је да је име настало од презимена Ђоновић које се помиње још 1540. године у турском тефтеру. У новије време постоји и дилема да ли је име села Ђеновић или Ђеновићи. У многим документима од 16. века до половине 20. века у архивским списима, на печатима, географским картама, школским и црквеним књигама употребљава се Ђеновић. Међутим, касније се све више користи назив Ђеновићи, што је донекле прихватила и новија стручна литература. Правилно је, ипак, Ђеновић јер се село тако звало од давнина.

ИсторијаУреди

Са доста сигурности може се тврдити да је овај крај био насељен још у доба Илира. О томе је писао словеначки археолог Симон Рутар још 1880. године. Да је овај простор био насељен и у бакарно доба сведоче ископани примерци жара напуњених пепелом пронађени на граници између Ђеновића и Баошића 1840. године. Постоји предање, а за то и има одређених доказа, да је овај простор био насељен и у античко доба, односно да је ту постојала грчка насеобина Столи, како се и данас назива локалитет на западној страни Ђеновића. Претпоставља се да је та насеобина потонула у море приликом неког катасрофалног земљотреса, као што је то био случај са Рисном и Росама.

ДемографијаУреди

У насељу Ђеновићи живи 955 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (34,7 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 421 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 488
1953. 689
1961. 649
1971. 553
1981. 774
1991. 887 865
2003. 1.326 1.272
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
573 45,04 %
Црногорци
  
437 34,35 %
Хрвати
  
17 1,33 %
Роми
  
8 0,62 %
Југословени
  
8 0,62 %
Муслимани
  
7 0,55 %
Словенци
  
3 0,23 %
Македонци
  
3 0,23 %
Египћани
  
2 0,15 %
Бошњаци
  
1 0,07 %
непознато
  
11 0,86 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ПривредаУреди

Некада је то било село виноградара, повртлара, занатлија, рибара и помораца. Данас више нема винограда, све је мање вртова, мало је занатлија, а рибарство је давно престало да буде основно занимање. Сада се домаћинства највише ослањају на туризам и угоститељство.

Сакрални споменициУреди

  • Црква Св. Спиридона, саграђена 1867. године
  • Црква Св. Стефана - вриједна збирка икона и двери из цркве, радови Петра и Георгија Рафаиловића из XVIII века чувају се у цркви Св. Спиридона.
  • Црква Св. Симеона Столпника - грађена око 1600. године
  • Црква Св. Николе XIX век
  • Црква Св. Илије-на брду Ком (у рушевинама)(за коју се претпоставља да је из доба Немањића)
  • Споменик погинулим борцима који се налази код извора код цркве Св. Спиридона
  • Мања непозната грађевина(није још утврђено шта је та грађевина), у којој је нађена већа количина предмета и новца из 1800. године.

РеференцеУреди

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везеУреди