Ђерђ Лигети (мађ. György Sándor Ligeti; Општина Тарнавени (Муреш), 28. мај 1923Беч, 12. јун 2006) био је мађарско-аустријски композитор савремене класичне музике.[1][2]

Ђерђ Лигети
Ђерђ Лигети 1984
Лични подаци
Пуно имеЂерђ Шандор Лигети
Датум рођења(1923-05-28)28. мај 1923.
Место рођењаОпштина Тарнавени (Муреш), Краљевина Румунија
Датум смрти12. јун 2006.(2006-06-12) (83 год.)
Место смртиБеч, Аустрија

Описан је као „један од најважнијих авангардних композитора у другој половини двадесетог века“ и „један од најиновативнијих и најутицајнијих међу прогресивним личностима свог времена“.[3]

Живео је у Мађарској Народној Републици пре него што је емигрирао у Аустрију 1956. Аустријски држављанин је постао 1968. Године 1973. постао је професор композиције на Хамбуршком универзитету, где је предавао музику до пензионисања године. 1989. Преминуо је у Бечу 2006. године. Сахрањен је на Средишњем бечком гробљу.

Након експериментисања са електронском музиком у Келну у Немачкој, његов пробој је дошао са оркестарским делима као што су Atmosphères, за које је користио технику коју је касније назвао микрополифонијом. Након што је написао своју "анти-анти-оперу" Le Grand Macabre, Лигети се за своја каснија дела померио од хроматизма ка полиритму.

Јавности је најпознатији по коришћењу његове музике у филмским звучним записима. Иако није директно компоновао ниједну филмску музику, одломци комада које је компоновао су узети и прилагођени за филмску употребу. Дизајн звука филмова Стенлија Кјубрика, посебно музике из 2001: Одисеја у свемиру, црпео је из Лигетијевог дела.[4]

Референце уреди

  1. ^ „Ђерђ Лигети” (РТС). 15. 11. 2010. Приступљено 12. 10. 2018. 
  2. ^ „György Ligeti | Hungarian Avant-Garde Composer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-29. 
  3. ^ Bauer, Amy (2020-02-26), György Ligeti, Oxford University Press, Приступљено 2022-08-21 
  4. ^ Thomas, Gavin; Ligeti, Gyorgy (јул 1993). „New Times: New Clocks. Gavin Thomas Pays Tribute to Gyorgy Ligeti, 70 This Year”. The Musical Times. 134 (1805): 376. ISSN 0027-4666. doi:10.2307/1003088. 

Додатна литература уреди

  • Anon. n.d.(b) "György Ligeti (1923–2006)". Pytheas Center for Contemporary Music website (Accessed 22 October 2013).[непоуздан извор?]
  • Bauer, Amy. 2011. Ligeti's Laments: Nostalgia, Exoticism, and the Absolute. Aldershot: Ashagte. ISBN 978-1-4094-0041-7.
  • Bauer, Amy, and Márton Kerékfy, eds. 2017. György Ligeti's Cultural Identities. Routledge, 2017. ISBN 978-1-4724-7364-6
  • Cuciurean, John. 2000. "A Theory of Pitch, Rhythm, and Intertextual Allusion for the Late Music of György Ligeti", Ph.D. dissertation. State University of New York at Buffalo.
  • Cuciurean, John. 2012. "Aspects of Harmonic Structure, Voice-Leading and Aesthetic Function in György Ligeti's In zart fliessender Bewegung." Contemporary Music Review 31/2–3: 221–238.
  • Drott, Eric. 2011. "Lines, Masses, Micropolyphony: Ligeti's Kyrie and the 'Crisis of the Figure'". Perspectives of New Music 49, no. 1 (Winter):4–46.
  • Edwards, Peter. 2016. György Ligeti's Le Grand Macabre: Postmodernism, Musico-Dramatic Form and the Grotesque. Abingdon and New York: Routledge. ISBN 978-1-4724-5698-4
  • Floros, Constantin. 2014. György Ligeti: Beyond Avant-Garde and Postmodernism, translated by Ernest Bernhardt-Kabisch. Frankfurt-am-Main: Peter Lang GmbH, Internationaler Verlag der Wissenschaften. ISBN 978-3-631-65499-6
  • Griffiths, Paul. 1997. György Ligeti. London: Robson Books. ISBN 978-1-86105-058-8
  • Levy, Benjamin R. 2017. Metamorphosis in Music: The Compositions of György Ligeti in the 1950s and 1960s. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-938199-9
  • Lobanova. Marina. 2002. György Ligeti: Style, Ideas, Poetics. Studia Slavica Musicologica 29. Berlin: Verlag Ernst Kuhn. ISBN 978-3-928864-90-9.
  • Petersen, Peter, and Albrecht Schneider. 2003. "György Ligetis Zehn Stücke für Bläserquintett (1968)." Musiktheorie 18, no. 3:195–222.
  • Sire, Adeline (25. 1. 2012). „Composer Mohammed Fairouz's Orchestral Take on the Tahrir Square Uprising”. BBC/PRI The World. Приступљено 24. 8. 2012. 
  • Trask, Simon. "The Pioneer". 1990. Music Technology 4, no. 6 (May): 54. ISSN 0957-6606, OCLC 24835173
  • Wihuri Foundation. n.d. "Wihuri Foundation for International Prizes". ( Accessed 5 March 2010).

Спољашње везе уреди