Ђироламо Фракасторо

Ђироламо Фракасторо (14781553) (лат. Hieronymus Fracastorius) је био италијански лекар, песник и познавалац математике, географије и астрономије. Рођен је у Верони, а школовање завршио у Падови, где је већ са 19.година постао предавач на универзитету, катедра за логику и филозофију.[1]

Портрет Фракастора насликан око 1528.
Hieronymi Fracastorii Poemata Omnia (1718)

1546. године је у свом делу "De Contagione et Contagiosis Morbis" износи тврдње да заразне болести преносе ситне, невидљиве клице, споре, које се шире међу људима директним или индиректним контактом, путем предмета, чак и без контакта на веће удаљености. Надаље он тврди да клице имају могућност размножавања и умножавања, да су отровне и да их уништава ватра. Као мере предострожности препоручује редовну хигијену, чистоћу околине, воде и хране, као и предмета око болесника као меру заштите.[1]

Назив „сифилис“ потиче из 1530. године, где је он први пут употребио као име своје латинске песме написане у дактилском хексаметру, у којој је главни лик пастир по имену Сифилис, која описује „пустошења“ ове болести у Италији.[2]

Ђироламов портрет, који је насликао познати италијански сликар Титан се налази у националној галерији у Лондону, а у Верони, граду где је живео и радио цео свој живот, у знак захвалности за своје доприносе грађани му постављају статуу на градском тргу.

Његови доприноси су препознати и на пољу географије па је после његове смрти један лунарни кратер на месецу добио име по њему (Fracastorius).

Дела уреди

  • Syphilis, sive Morbi Gallici (1530)
  • Di Vino Temperatura (1534)
  • Homocentricorum sive de Stellis, de Causis Criticorum Dierum Libellus (1535)
  • Homocentrica (1538)
  • Naugerius sive de Poetica Dialogus (c. 1540)
  • De Contagione et Contagiosis Morbis (1546)
  • Syphilis sive de morbo gallico (1539)

Референце уреди

  1. ^ а б Фракасторо
  2. ^ „Ред инфо портал”. Архивирано из оригинала 08. 10. 2019. г. Приступљено 08. 10. 2019. 

Спољашње везе уреди