Ђовани Габријели
Ђовани Габријели (Венеција, 1555[1] [или 1557][2] — Венеција, 12. август 1612)[1] био је италијански оргуљаш и композитор. Најистакнутији је представник венецијанске школе.
| Ђовани Габријели | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1557. |
| Место рођења | Венеција Млетачка република |
| Датум смрти | 12. август 1612. |
| Место смрти | Венеција Млетачка република |
_-_Foto_Giovanni_Dall%27Orto,_12-Aug-2007_-_02.jpg)
ИсторијатУреди
Ђовани је наследио 1584. свог стрица и учитеља Андреа Габријелија на месту другог оргуљаша Цркве Св. Марка у Венецији. Након смрти стрица, постаје први оргуљаш и тај положај је задржао до краја живота.[3]
Око њега се окупљају композитори из целе Европе. Један од његових ученика је био Хајнрих Шиц. Пре него што се настанио у Венецији, боравио је на двору у Минхену као цењени инструменталиста. Могуће је да је тамо упознао Ласа и учио код њега.[3]
Инструменти које је његов стриц Андрео Габријели придружио вокалним деоницама својих композиција, код Ђованија добијају посебно исписане деонице (тромбони, трубе, корнети, виола де брачо). Габријели уводи у инструменталну музику принцип удвајања у октавама, који је био одомаћен у композицијама за оргуље, и тиме почиње са модерном оркестрацијом. Прве композиције су му објављене у збирци баварског херцога. Он је ричекар сасвим приближио фуги. Његове сонате за инструменталне ансамбле су најзначајније у Италији до појаве Фрескобалдија. Структура канцона Ђованија Габријелија чини алтернативно одступање два тематска комплекса у два бриљантно третирана инструментална ансамбла, полифоно-имитационог у четиричетвртинском такту и хомофоног у троделном.[3]
ДелаУреди
У Венецији је штампао мадригал и ричеркаре у четири гласа:
РеференцеУреди
- ^ а б data.bnf.fr
- ^ portal.dnb.de
- ^ а б в Пејовић, Роксанда (1986). Историја музике: књига прва. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 126—128.
Спољашње везеУреди
Медији везани за чланак Ђовани Габријели на Викимедијиној остави