Ђорђе Бодиновић
Ђорђе Бодиновић је био српски краљ Дукље у XI веку. Наследио је оца Константина Бодина. Био је на престолу Дукље у два наврата: од (1113–-1118) и од (1125--1131). У време своје владавине се трудио да обнови очеву идеју уједињења српских земаља, али у томе није успео. Између Ђорђеве прве и друге владавине, Дукљом је владао Грубеша Бранисављевић, рођак рашкога великог жупана Уроша I, који је био наклоњен Византији. Пошто је народ збацио Грубешу и вратио Ђорђа на престо, византијски цар Јован Комнен напао је српске области, освојио Рашку и при томе заробио мноштво српског народа које насељава чак у Азији. Урош, после тога, признаје византијску власт, а као псоледица тога византијска војска убрзо слама и отпор Ђорђа Бодиновића, заробљава га и одводи у ропство у Цариград.[1][2]
| Ђорђе I Бодиновић | |
|---|---|
 Печат краља Ђорђа | |
| Пуно име | Ђорђе I Бодиновић Војислављевић |
| Датум рођења | око 1081. |
| Место рођења | Дукља |
| Датум смрти | 1131. |
| Место смрти | Цариград Византија |
| Династија | Војислављевићи |
| Отац | Константин Бодин |
| Мајка | Јаквинта Баријска |
| Краљ Дукље | |
| Период | (1113-1118), (1125-1131) |
| Претходник | Владимир Војислављевић и Грубеша |
| Наследник | Грубеша (1118—1125) и Градихна (1131—1143) |
Детињство и младостУреди
.png)
Ђорђе је био син Бодина и Јаквинте чији је брак био закључен 1081. године. Његова браћа су били Михаило, Арлирица и Томо. Највероватније је 90-тих година имао 12 година.[2]
ВладавинаУреди
Прва владавина (1113—1118)Уреди
Ђорђе је са својом војиском кренуо у Скадар своме стрицу Гојиславу. Грубеша је једини био ухваћен у Скадру. У то време војсковођа Калојован Куман је са Гојиславом напао Ђорђа. Гојислав и војсковођа су победили битку, а Ђорђе је побегао у Облик. Затим је војсковођа освојио Скадар. Тада извукуше Гребушу из тамнице и поставе га за владара Дукље. После овога је Ђорђе побегао у Рашку. Касније се Ђорђе вратио са војиском пред Бар и свргнуо Гребушу.[2]
Друга владавина (1125—1131)Уреди
После овога Ђорђе се помирио са Гребушином браћом Драгињу и Драгила, а за узврат им даде жупу у Зети. Градињи није хтео ништа да да јер је хтео да га намами у Дукљу, јер је био у Рашкој. Затим Драгило продре у Подгорску област и освоји неке жупе. Уз помоћ Драгиловог савета, Ђорђе је напао Рашку и освојио је. Ту су видели Уроша у тамници па су га извукли и ставили као владара Рашке. Због јачања Драгила, Ђорђе је послао Михаила, сина Владимира, а после и Драгила у тамницу. Касније је Драгиња побегао у Драч са својим синовима Првошем, Гребушом и Немањом. Затим војсковођа Пиригорди са Драгињом и Градихом нападне Дукљу и освоји све до Врањине и Бара. Касније је војсковођа хтео да оде у Цариград, па је Градихна оставио своме сину Борошу да чува тврђаву у Облику. Тада је Ђорђе наредио са се убије Градихна и његов брат. Тада је у Драч дошао Алексије Контостефан, па је Ђорђе напао Облик. Када је за то чуо Алексија одмах је сам Градихом и његовим братом напао Ђорђа. Тада су напали његов логор, али је Ђорђе успео да побегне у Црмницу. Алексије се после тога вратио у Бар, а Градихну остави са војиском. Мало после тога се прво побуни Котор па цела земља против Градихне, а Градихна поче да осваја његову земљу и да га тера у бег. Када је схватио да је нападнут са свих страна и да није могао више да се крије у шумама и горама, он се сакри у тврђаву која се звала Оболон. Затим је Градихна освојио цео Котор осим тврђаве у којој се налазио Ђорђе. Међутим је војсковођа дошао у Скадар да би са Градихном освојио тврђаву. Ђорђе је ухваћен и одведен у тамницу у Драчу, а после у Цариград.[2]
Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место византијски цар поставља Градињу Бранисављевића. [2]
Повеље краља ЂорђаУреди
Сачуване су у добровачким архивама две повеље из доба краља Ђорђа:
- Повеља судије Грда (из 1114. године), којом се поново досуђује црква Св. Мартина у Шумету бенедиктинском самостану на Локруму.[3]
Печат краља ЂорђаУреди
Ђорђев печат, знанственој јавности презентиран 1938. године, потиче из раздобља док он још није био владар.
На аверсу печата је латински натпис:
- Geor(gius) regis Bodini fili
у преводу
- Кнез Ђорђе, Бодинов син.
На реверсу је приказан Св. Ђорђе са грчким натписом:
- 'ό ἅγιος Γεώργι(ο)ς'.
Родослов Ђорђа БодиновићаУреди
| Стефан Добросав I Војислав (Владао од 1042—1050) |
|||||||||||||
| Гојислав | Михајло Војислављевић (Владао 1052-1081) |
Саганек | Радослав | Предимир | |||||||||
| Владимир Жупан Зете |
Константин Бодин (Владао 1081-1101) |
Доброслав II (Владао 1101-1102) |
Бранислав | Кочапар (Владао 1102) | |||||||||
| Владимир (Владао 1102-1115) |
Михајло (Претендент 1101) |
Ђорђе Бодиновић (Владао 1115-1118 i 1125-1131) |
Грубеша (Владао 1118-1125) |
Драгиња | Градиња Бранисављевић (Владао 1131-1142) |
||||||||
| Михајло (Кнез Захумља) | |||||||||||||
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Живковић 2006, стр. 127-132.
- ^ а б в г д Поп Дукљанин 1988.
- ^ а б Ротковић, Повеља судије Грда(на) из времена краља Ђорђа, Бодинова сина, на црногорском
- ^ Historia Jugosławii. стр. 508, Tadeusz Wasilewski
Извори и литератураУреди
- Извори
- Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
- Mošin, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska.
- Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.
- Литература
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Живковић, Тибор (2006). „Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века”. Зборник радова Византолошког института. 43: 451—466.
- Živković, Tibor (2008). Forging unity: The South Slavs between East and West 550-1150. Belgrade: The Institute of History.
- Калић, Јованка (1981). „Српски велики жупани у борби с Византијом”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 197—211.
- Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444.
- Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.