Ђорђе Бодиновић

краљ Дукље

Ђорђе Бодиновић је био српски краљ Дукље у XI веку. Наследио је оца Константина Бодина. Био је на престолу Дукље у два наврата: од (1113–-1118) и од (1125--1131). У време своје владавине се трудио да обнови очеву идеју уједињења српских земаља, али у томе није успео. Између Ђорђеве прве и друге владавине, Дукљом је владао Грубеша Бранисављевић, рођак рашкога великог жупана Уроша I, који је био наклоњен Византији. Пошто је народ збацио Грубешу и вратио Ђорђа на престо, византијски цар Јован Комнен напао је српске области, освојио Рашку и при томе заробио мноштво српског народа које насељава чак у Азији. Урош, после тога, признаје византијску власт, а као псоледица тога византијска војска убрзо слама и отпор Ђорђа Бодиновића, заробљава га и одводи у ропство у Цариград.[1][2]

Ђорђе I Бодиновић
Seal of the Serbian ruler Djordje of Duklja.png
Печат краља Ђорђа
Пуно имеЂорђе I Бодиновић Војислављевић
Датум рођењаоко 1081.
Место рођењаДукља
Датум смрти1131.
Место смртиЦариград
Византија
ДинастијаВојислављевићи
ОтацКонстантин Бодин
МајкаЈаквинта Баријска
Краљ Дукље
Период(1113-1118), (1125-1131)
ПретходникВладимир Војислављевић и Грубеша
НаследникГрубеша (1118—1125) и Градихна (1131—1143)

Детињство и младостУреди

 
Грб династије Војислављевића.

Ђорђе је био син Бодина и Јаквинте чији је брак био закључен 1081. године. Његова браћа су били Михаило, Арлирица и Томо. Највероватније је 90-тих година имао 12 година.[2]

ВладавинаУреди

Прва владавина (1113—1118)Уреди

Ђорђе је са својом војиском кренуо у Скадар своме стрицу Гојиславу. Грубеша је једини био ухваћен у Скадру. У то време војсковођа Калојован Куман је са Гојиславом напао Ђорђа. Гојислав и војсковођа су победили битку, а Ђорђе је побегао у Облик. Затим је војсковођа освојио Скадар. Тада извукуше Гребушу из тамнице и поставе га за владара Дукље. После овога је Ђорђе побегао у Рашку. Касније се Ђорђе вратио са војиском пред Бар и свргнуо Гребушу.[2]

Друга владавина (1125—1131)Уреди

После овога Ђорђе се помирио са Гребушином браћом Драгињу и Драгила, а за узврат им даде жупу у Зети. Градињи није хтео ништа да да јер је хтео да га намами у Дукљу, јер је био у Рашкој. Затим Драгило продре у Подгорску област и освоји неке жупе. Уз помоћ Драгиловог савета, Ђорђе је напао Рашку и освојио је. Ту су видели Уроша у тамници па су га извукли и ставили као владара Рашке. Због јачања Драгила, Ђорђе је послао Михаила, сина Владимира, а после и Драгила у тамницу. Касније је Драгиња побегао у Драч са својим синовима Првошем, Гребушом и Немањом. Затим војсковођа Пиригорди са Драгињом и Градихом нападне Дукљу и освоји све до Врањине и Бара. Касније је војсковођа хтео да оде у Цариград, па је Градихна оставио своме сину Борошу да чува тврђаву у Облику. Тада је Ђорђе наредио са се убије Градихна и његов брат. Тада је у Драч дошао Алексије Контостефан, па је Ђорђе напао Облик. Када је за то чуо Алексија одмах је сам Градихом и његовим братом напао Ђорђа. Тада су напали његов логор, али је Ђорђе успео да побегне у Црмницу. Алексије се после тога вратио у Бар, а Градихну остави са војиском. Мало после тога се прво побуни Котор па цела земља против Градихне, а Градихна поче да осваја његову земљу и да га тера у бег. Када је схватио да је нападнут са свих страна и да није могао више да се крије у шумама и горама, он се сакри у тврђаву која се звала Оболон. Затим је Градихна освојио цео Котор осим тврђаве у којој се налазио Ђорђе. Међутим је војсковођа дошао у Скадар да би са Градихном освојио тврђаву. Ђорђе је ухваћен и одведен у тамницу у Драчу, а после у Цариград.[2]

Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место византијски цар поставља Градињу Бранисављевића. [2]

 
Подела Бодинове државе

Повеље краља ЂорђаУреди

Сачуване су у добровачким архивама две повеље из доба краља Ђорђа:



  • Повеља дукљанског краља Ђорђа (из 1115. године), којом потврђује цркву Св. Мартина у Шумету бенедиктинском самостану на Локруму.[3]

Печат краља ЂорђаУреди

Ђорђев печат, знанственој јавности презентиран 1938. године, потиче из раздобља док он још није био владар.

На аверсу печата је латински натпис:

Geor(gius) regis Bodini fili

у преводу

Кнез Ђорђе, Бодинов син.

На реверсу је приказан Св. Ђорђе са грчким натписом:

'ό ἅγιος Γεώργι(ο)ς'.

Родослов Ђорђа БодиновићаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Извори и литератураУреди

Извори
Литература