Ђорђе Војислављевић

краљ Дукље
(преусмерено са Ђорђе Бодиновић)

Ђорђе Војислављевић или Ђорђе Бодиновић је био српски краљ из прве половине 12. вијека. Припадао је династији Војислављевића, а био је син краља Константина Бодина. Пошто је држава Војислављевића још од раније била сведена на српско приморје, Ђорђе је као краљ владао првенствено у областима Дукље и Травуније, а његов покушај да обнови власт над свим српским земаљама није успио. Његова владавина је позната првенствено на основу Љетописа попа Дукљанина. Краљевску власт је вршио у два наврата: око (1113–1118) и око (1125–1131). Између Ђорђеве прве и друге владавине, државом Војислављевића је владао Грубеша Бранисављевић, рођак великог жупана Уроша I, који је био наклоњен Византији. Пошто је народ збацио Грубешу и вратио Ђорђа на пријестол, цар Јован II Комнин је напао српске области у унутрашњости и освојио Рас, а византијска војска је недуго потом сломила и отпор краља Ђорђа, који је као заробљеник одведен у Цариград, гдје је касније и умро.[1][2][3]

Ђорђе I Војислављевић
Српске земље крајем 11. и почетком 12. вијека
Лични подаци
Пуно имеЂорђе I Војислављевић
Датум рођењаоко 1081.
Место рођењадржава Војислављевића
Датум смрти1131.
Место смртиЦариград, Византија
Породица
РодитељиКонстантин Бодин
Јаквинта Баријска
ДинастијаВојислављевићи
Краљ Дукље и Травуније
Период(1113–1118), (1125–1131)
ПретходникВладимир и Грубеша
НаследникГрубеша (1118—1125) и Градихна (1131—1143)

Биографија уреди

 
Симбол крста у кругу, обликован према крстовима са ктиторског натписа Ђорђевог деде, краља Михаила, из цркве Светог Михаила у Стону

Ђорђе је био син краља Бодина и краљице Јаквинте, чији је брак био закључен око 1081. године. Ђорђев најстарији брат Михаило II|Михаило II није успио да се одржи на власти након смрти њиховог оца, краља Бодина, који је умро око 1100. године, након чега се Ђорђе са мајком Јаквинтом и осталом браћом, Архирицом и Томом, током наредних дванаесетак година налазио у неповољном положају.[4]

Прва владавина (1113—1118) уреди

Након смрти краља Владимира, око 1113. године, Ђорђе је постао краљ, захваљујући сплеткама краљице Јаквинте. Ђорђе је са својом војском кренуо у Скадар своме стрицу Гојиславу. Грубеша је једини био ухваћен у Скадру. У то вријеме војсковођа Калојован Куман је са Гојиславом напао Ђорђа. Гојислав и војсковођа су добили битку, а Ђорђе је побегао у Облик. Затим је војсковођа освојио Скадар. Тада извукоше Гребушу из тамнице и поставе га за владара Дукље. После овога је Ђорђе побегао у Рашку. Касније се вратио са војском пред Бар и свргнуо Гребушу.[4]

Друга владавина (1125—1131) уреди

После овога Ђорђе се помирио са Гребушином браћом Драгихном и Драгилом, а за узврат им даде жупу у Зети. Градихни није хтио ништа да да јер је хтио да га намами у Дукљу, пошто је овај био у Рашкој. Затим Драгило продре у област звану Подгорје и осваја неке жупе. Уз помоћ Драгиловог савета, Ђорђе је напао Рашку и освојио је. Ту су нашли Уроша у тамници па су га извукли и поставили за владара Рашке. Због јачања Драгила, Ђорђе је послао Михаила, сина бившег краља Владимира, а после и Драгила у тамницу. Касније је Драгихн побјегао у Драч са својим синовима Првошем, Гребушом и Немањом. Затим војсковођа Пиригорди са Драгихном и Градихном нападне Дукљу и освоји све до Врањине и Бара. Касније је војсковођа хтео да оде у Цариград, па је Градихна оставио своме сину Борошу да чува тврђаву у Облику. Тада је Ђорђе наредио са се убије Градихна и његов брат. Тада је у Драч дошао Алексије Контостефан, па је Ђорђе напао Облик. Када је за то чуо Алексије одмах је са Градихом и његовим братом напао Ђорђа. Тада су напали његов логор, али је Ђорђе успео да побегне у Црмницу. Алексије се после тога вратио у Бар, а Градихну остави са војиском. Мало после тога се побуни Котор, па затим и цела земља, па Градихна поче да осваја сусједне области. Када је схватио да је нападнут са свих страна и да није могао више да се крије у шумама и горама, он се сакри у тврђаву која се звала Оболон. Затим је Градихна освојио цео Котор осим тврђаве у којој се налазио Ђорђе. Међутим је војсковођа дошао у Скадар да би са Градихном освојио тврђаву. Ђорђе је ухваћен и одведен у тамницу у Драчу, а после у Цариград.[4]

Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место византијски цар је поставио Градихну Бранисављевића.[4]

Ђорђеви печати уреди

 
Печат краљевића Ђорђа, сина краља Бодина

Два оловна печата, која потичу из времена када је Ђорђе још увијек био краљевић, сачувана су у добром стању, а оба се налазе у Бугарској, гдје су и откривени, а потом су и описани у сфрагистичким радовима појединих бугарских научника.

Први печат уреди

Први оловни печат краљевића Ђорђа објављен је 1938. године, чиме је било потврђено да је Бодинов син Ђорђе био стварна историјска личност. Печат се данас чува у музејској збирци Националног археолошког института у Софији.[5]

На аверсу печата приказан је Свети Ђорђе, са грчким натписом, који гласи: ό ἅγιος Γεώργιος. На реверсу се налази латински натпис, који гласи: Geor(gius) regis Bodini filius, што у преводу значи: Ђорђе, краља Бодина син.

Други печат уреди

Други оловни печат краљевића Ђорђа, који је по свему сличан првом, такође је пронађен у Бугарској, у близини села Крепост у Хасковској области, а објављен је 1984. године.[6]

Локрумски фалсификати уреди

Поједине кривотворене исправе, које припадају групи познатих мљетских, односно локрумских фалсификата, помињу и краља Ђорђа, као и неке друге српске владаре из 11. и 12. вијека, али у науци је са потпуном поузданошћу утврђено да је ријеч о знатно познијим кривотворинама, створених ради доказивања разних права и посједа на које су претендовале поједине бенедиктинске установе.[7][8][9][10]

Краљ Ђорђе се помиње у два локрумска фалсификата:

  • Повеља судије Грда (из наводне 1114. године), којом се црква Св. Мартина у Шумету досуђује бенедиктинском самостану на Локруму.
  • Повеља краља Ђорђа (из наводне 1115. године), којом се црква Св. Мартина у Шумету потврђује бенедиктинском самостану на Локруму.

Родослов краља Ђорђа уреди

Родослов Ђорђа Војислављевића

Стефан Војислав
(владао 1042—1050)
Гојислав Војислављевић Михаило Војислављевић
(владао 1052-1081)
Саганек Радослав Предимир
Владимир
Жупан Зете
Константин Бодин
(владао 1081-1101)
Доброслав II
(владао 1101-1102)
Бранислав Кочапар
(владао 1102)
Владимир
(владао 1102-1115)
Михаило II
(владао 1101)
Ђорђе
(владао 1115-1118
и 1125-1131)
Грубеша
(владао 1118-1125)
Драгиња Градихна
(владао 1131-1142)
Михаило
(кнез Захумља)

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Живковић 2006а, стр. 127-132.
  2. ^ Живковић 2006б, стр. 451-466.
  3. ^ Живковић 2009, стр. 304-305.
  4. ^ а б в г Мијушковић 1988.
  5. ^ Gerassimov 1938, стр. 217-218.
  6. ^ Юрукова 1984, стр. 8-13.
  7. ^ Foretić 1952, стр. 63-72.
  8. ^ Динић 1962, стр. 5-16.
  9. ^ Kampuš 1962, стр. 317-324.
  10. ^ Klaić 1967, стр. 185-234.

Извори и литература уреди

Извори
Литература

Спољашње везе уреди