Отворите главни мени

Ђорђе Божовић Гишка (Пећ, 16. септембар 1955. — околина Госпића, 15. септембар 1991) је био српски и балкански криминалац, спортиста и оснивач Српске гарде, паравојне формације СПО-а.[1] Гишка је током 1980-их био сарадник ДБ-а, одан идеји југословенства.[2] Као образованији и интелигентнији човек био је задужен за планирање ликвидација усташких и албанских терориста, али након што је послат да ликвидира и Момчила Ђујића, истакнутог српског емигранта који је оставио веома позитиван утисак, Гишка све више постаје антикомунистички настројен, те стога из корена мења свој живот и постаје националиста и заговорник обнове монархије за коју је сматрао да нуди бољу будућност Србији.

Ђорђе Божовић
Ђорђе Божовић Гишка.jpg
Датум рођења(1955-09-16)16. септембар 1955.
Место рођењаПећ
  ФНРЈ
Датум смрти15. септембар 1991.(1991-09-15) (35 год.)
Место смртиоколина Госпића
  СФРЈ

Садржај

БиографијаУреди

МладостУреди

Рођен је 15. септембра 1955. у Пећи у породици Гаврила (1888−1964) и Милене Божовић (1927−2012).[3] Гаврило Божовић је рођен недалеко од Подгорице у породици Мићковића која потиче из племена Куча. Презиме је променио Гаврилов отац који је у Немачкој усмртио једног Немца. Ђорђе Божовић је до 1964. је живео у Инђији, коју је касније често посећивао, са мајком и млађом сестром Славицом, а када је исте године убијен Гаврило Божовић[тражи се извор], породица се сели у Београд.

Кроз служење затворских казни успео је да прочита скоро све књиге затворских библиотека и да заврши Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду. Планирао је да заврши и теологију али није добио дозволу да из затвора полаже испите. Говорио је шест страних језика.[4]


Убрзо по доласку на Вождовац упознаје се са Браниславом Матићем Белим са којим постаје нераздвојан пријатељ. Постаје члан боксерског клуба Раднички, где га је у борбама могао победити само Жорж Станковић. Као врло млад долази у сукоб са законом када је у једној уличној тучи избоден ножем. Рањавање је преживео захваљујући снажној конституцији због чега је и добио надимак Гишка. Са тринаест година је илегално отишао у Италију. По повратку у Југославију почиње се интензивно дружити са Борисом Петковим и Ранком Рубежићем чиме бива уплетен у свет криминала. Гишка је то описао речима:

„Онима који ме оптужују да сам криминалац кажем: у Београду сам се прочуо као доста добар боксер, вредан у школи, а жељан свега. Хоћу да се и проведем, волим девојке, а пара нема. Како се снаћи? Предложи овај оно, ајде ситно, ајде крупно, ајде пљачка... Кренуо сам из неке жеље за авантуризмом, за неким глупирањем, и тога се данас стидим. Али ја то часно зовем правим именом.”

Служба државне безбедностиУреди

Српска гардаУреди

Божовић је 1991. основао паравојну формацију Српска гарда заједно са вођом Српског покрета обнове Вуком Драшковићем и Браниславом Матићем Белим.[5]

Камп за обуку ове формације налазио се код Борског језера. Српска гарда је учествовала у борбама око Госпића. Божовић је убијен под неразјашњеним околностима у околини Госпића 15. септембра 1991, током битке за Госпић. Месец дана раније у Београду, у сачекуши је убијен Бранислав Матић Бели.

РеференцеУреди

  1. ^ „Гишка и гардисти залуд изгинули”. glas-javnosti.rs. Приступљено 14. 5. 2013. 
  2. ^ „KRVAVA ISTORIJA TAJNE POLICIJE (3.DEO): Kako su Arkan i Giška ušli u DB i likvidirali albanske i ustaške teroriste”. take-off. Приступљено 15. 10. 2017. 
  3. ^ „Упокојила се Милена Божовић (2. децембар 2012)”. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2014. Приступљено 5. 10. 2013. 
  4. ^ „Puls Asfalta: Giška – između neba i zemlje”. naslovi.net. Netmark d.o.o. 9. 2. 2014. Приступљено 15. 10. 2017. 
  5. ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 43.

ЛитератураУреди