Ђорђе Кукуљица
Ђорђе Кукуљица (Београд, 19. септембар 1973) српски је и хрватски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Глумачку каријеру започео је 1993. године, појавивши се у краткометражном филму Игра пиона. Најзначајније улоге имао је у филму Мост на крају света (2014}, серијама Закон! (2008) и Сенке над Балканом (2017) где тумачи улогу грофа Рајачког.
Ђорђе Кукуљица | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. септембар 1973. |
Место рођења | Београд, СФРЈ |
Образовање | Академија драмске уметности у Загребу |
Рад | |
Активни период | 1993—данас |
Битне улоге | Мост на крају света, Закон!, Сенке над Балканом |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиРођен је 19. септембра 1973. године у Београду, где је завршио основну, средњу школу и прву годину Академије драмских уметности. Године 1993. сели са са породицом у Загреб, где наставља школовање на Академији драмске уметности у Загребу. Од октобра 1995. године постаје стипендиста Градског драмског позоришта Гавела. Дипломирао је код професора Златка Црнковића, а члан ансамбла позоришта Гавела постао 2005. године[1].
У саобраћајној несрећи 15. августа 2000. године, када је погинула глумица Ена Беговић, био је на месту сувозача, а након несреће три недеље у коми[2].
Филмографија
уредиГод. | Назив | Улога |
---|---|---|
1990-е | ||
1993. | Игра пиона | |
1998. | Кућа духова | |
1999. | Четвероред | Први партизан |
2000-е | ||
2000. | Срце није у моди | италијански посматрач |
2001. | Чико | |
2005. | Задњи дан кућног љубимица | |
2005. | Вила Марија | др. Хрвоје Сикирица |
2005. | Забрањена љубав | Мирко Делац |
2006. | Битанге и принцезе | полицајац Хрвоје |
2006. | Бумеранг | др. Дарије Бенко |
2006. | Љубав у залеђу | др. Давор Јаков Леинер |
2006. | Бибин свијет | Анте Андрић |
2007. | Одмори се, заслужио си | човек у проводу |
2007. | Обични људи | клијент |
2007. | Крадљивац успомена | Барић |
2007. | Наша мала клиника | Јожа пекар |
2007. | Операција Кајман | бегунац |
2008. | Заувијек сусједи | доктор |
2008. | Понос Раткајевих | Петар Вујић/приватни детектив |
2008. | Добре намјере | Љубасов партнер |
2008. | Ничији син | портир |
2008. | Закон љубави | доктор Полони |
2009. | Мамутица | директор |
2009. | Закон! | инспектор |
2009. | Јура Хура | поштар Франс |
2009. | Све ће бити добро | Владо Јурковић/Владо/полицајац |
2010-е | ||
2010. | Долина сунца | Звонко |
2010. | Шума сумарум | Људевит |
2012. | Стипе у гостима | Роберт |
2013. | Почивали у миру | Бранимир Колар |
2013. | Зора дубровачка | Госпар Шиљо |
2014. | Midnight Gray | |
2014. | Мост на крају света | Иван |
2014. | Мјесто злочина | Данко |
2015. | Хорватови | Оливер |
2015. | Куд пукло да пукло | полицајац |
2015. | Народни херој Љиљан Видић | Еуген Ненадић |
2016. | Црно-бели свет | старији водник |
2016. | Златни двори | рецепционер у спа центру |
2017. | Мртве рибе | Филип |
2017. | Сенке над Балканом | гроф Рајачки |
2018. | Чиста љубав | Ускок-овац |
2020-е | ||
2022. | Кумови | Мате Шушњара |
Улоге у позоришту
уреди- Вилијам Шекспир: Ричард III Јорк, 2017.
- Филип Шоваговић: Тесла Анонимус, 2017.
- Жистин Дел Кортереал: Комет, 2017.
- Едуардо Де Филипо: Филомена Мартурано, 2016.
- Молијер: Умишљени болесник, 2015.
- Трејси Летс: Коловоз у округу Осиџ, 2015.
- Мирослав Крлежа: Хрватски бог Марс, 2014.
- Ауторски пројекат А. Томић и Ј. Ковачић: Мој мали кутак света 2014.
- Ренато Баретић: Осми повереник, 2013.
- Волтер: Кандиде или оптимизам, 2013.
- Мате Матишић: Фине мртве ђевојке, 2013.
- Давор Шпишић: Црне очи, 2012.
- Марин Држић: Дундо Мароје, 2011.
- Николај Гогољ: Женидба, 2011.
- Маргарет Едсон: Дух, 2010.
- Молијер: Тартуфи, 2010.
- Иван Видић: Долина ружа, 2010.
- Мирослав Крлежа: Баладе Петрице Керемпуха, 2009.
- Карло Гози: Турандот, 2008.
- Вилијам Шекспир: Сан Ивањске ноћи, 2007.
- Михаил Булгаков Мајстор и Маргарита, 2006.
- Антон Чехов: Иванов, 2006.
- Мирослав Крлежа: Аретеј, 2006.
- Едвард Олби : Зоолошка прича, 2003.
- Роберт Перишић: Култура у предграђу, 2000.
- Џорџ Кајсер: Од јутра до поноћи, 1999.
- Вилијам Шекспир: Зимска прича, 1998.
- Иван Видић: Оспице, 1997.
- Молијер: Мизантроп, 1997.
- Николај Гогољ: Женидба, 1996.
- Карло Голдини: Рибарске свађе, 1996.
- Марин Држић: Дундо Мароје, 1995.
Референце
уреди- ^ „Gradsko dramsko pozorište Gavela - Đorđe Kukuljica”. gavella.hr.
- ^ „Pre tačno 17 godina nastradala je NAJLEPŠA GLUMICA Jugoslavije”. zena.blic.rs. Приступљено 15. 9. 2017.
Спољашње везе
уреди- Ђорђе Кукуљица на сајту IMDb (језик: енглески)
- Ђорђе Кукуљица на сајту Градског драмског позоришта Гавела