Отворите главни мени

Ђорђе Мано Зиси је био професор музеологије на Филозофском факултету у Београду, научни саветник Археолошког института и шеф Античког одељења Народног музеја у Београду.

Ђорђе Мано Зиси
Djordje Mano Zisi.JPG
Ђорђе Мано Зиси
Датум рођења(1901-01-15)15. јануар 1901.
Место рођењаБудимпешта
 Аустроугарска
Датум смрти2. децембар 1995.(1995-12-02) (68/69 год.)
Место смртиБеоград
Flag of Serbia and Montenegro (1992–2006).svg СРЈугославија
НаградеВалтровићева награда

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је 1901. године у Будимпешти. Филозофски факултет у Београду је завршио 1925. године, а потом се, као Хумболтов стипендиста, специјализовао за класичну археологију у Берлину код Герхарта Роденвалта. Од 1928. године почео је са радом у Музеју, где ће остати све до пензионисања 1970. године. Био је члан немачког Археолошког института, Археолошког института у Бечу и добитник Валтровићеве награде 1984. године.

Научни радУреди

Зиси се у свом дугогодишњем раду бавио и истраживањем средњовековне уметности и на том пољу дао значајан допринос својим радовима о живопису Дечана и старијим слојевима фресака на Охриду. Учествовао је и руководио ископавањима на локалитетима Стоби, Маргум, Царичин град, Гамзиград, Ремезијана, Наисус и другим. Мање је познато да је писао поезију и да су му прве песме У води и Пролећна романса објављене у Српском књижевном гласнику за 1921. годину. Присни пријатељи Мано Зисија су били песник Момчило Настасијевић и књижевник Рашко Димитријевић, а остало је забележено и његово дружење са уметницима Коњовићем, Добровићем и Бјелићем.

Старешински извештај Комисије за оцену државних службеника 1941. године, о Мано Зисију бележи и ово: Тих, повучен у себе, човек од књиге и унутрашњег живота… као и многи научници, прилично забораван; иначе поуздан.

Познат по открићу парадног шлема-маске, пронађеног у близини Смедерева (лат. Vinceia[1]Винцеја). Писао је о значењима и улози бронзаних предмета у ширењу римског утицаја и приметио је да се на римском лимесу развија једна чудна, једва романизована интернационала, и у идеологији и у стилу, коју Рим прихвата да не би изгубио дизгине из руку. Шлемови-маске су, по њему, служили репрезентацији римске империјалне моћи.

Најважнији радовиУреди

  • Налаз из Текије
  • Царичин град, Justiniana prima
  • Терме крај средње капије субурбиуму Царичина града
  • Ископавања на Царичином граду
  • О педесетогодишњици радова на Царичином граду
  • Нова базилика у Царицином Граду
  • Ископавања на Царицином Граду 1953 и 1954 године
  • Ископавања на Царицином Граду 1955 и 1956 године
  • Стара црква у Смедереву
  • Bemerkungen über die altbyzantinische Stadt von Stobi
  • Дечани
  • Антика
  • Studies in the antiquities of Stobi by Stobi Symposium
  • The antique in the National Museum in Belgrade
  • Античка бронза у Југославији
  • Илири и Грци : њихови културни односи у прошлости наше земље на основу археолошког материјала
  • Studies in the antiquities of Stobi

РеференцеУреди

  1. ^ Vinceia dare.ht.lu.se

ИзвориУреди

  • Јовић, М., Пејовић, М., Деспотовић, А., Бандовић, А., Митровић, Ј. и Килибарда Н. (јун-септембар 2014.): Изложба „Кроз лица Музеја“ Народни музеј, Београд