Ђорђе Мано Зиси
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ђорђе Мано Зиси (Будимпешта, 1901 — Београд, 1995) био професор музеологије на Филозофском факултету у Београду, научни саветник Археолошког института и шеф Античког одељења Народног музеја у Београду.
Ђорђе Мано Зиси | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. јануар 1901. |
Место рођења | Будимпешта, Аустроугарска |
Датум смрти | 2. децембар 1995.93/94 год.) ( |
Место смрти | Београд, СРЈугославија |
Награде | Валтровићева награда |
Биографија
уредиРођен је 1901. године у Будимпешти. Филозофски факултет у Београду је завршио 1925. године, а потом се, као Хумболтов стипендиста, специјализовао за класичну археологију у Берлину код Герхарта Роденвалта. Од 1928. године почео је са радом у Народном музеју у Београду, где ће остати све до пензионисања 1970. године. Био је члан немачког Археолошког института, Археолошког института у Бечу и добитник Валтровићеве награде 1984. године.
Научни рад
уредиЗиси се у свом дугогодишњем раду бавио и истраживањем средњовековне уметности и на том пољу дао значајан допринос својим радовима о живопису Дечана и старијим слојевима фресака на Охриду. Учествовао је и руководио ископавањима на локалитетима Стоби, Маргум, Царичин град, Гамзиград, Ремезијана, Наисус и другим. Мање је познато да је писао поезију и да су му прве песме У води и Пролећна романса објављене у Српском књижевном гласнику за 1921. годину. Присни пријатељи Мано Зисија су били песник Момчило Настасијевић и књижевник Рашко Димитријевић, а остало је забележено и његово дружење са уметницима Коњовићем, Добровићем и Бјелићем.
Старешински извештај Комисије за оцену државних службеника 1941. године, о Мано Зисију бележи и ово: Тих, повучен у себе, човек од књиге и унутрашњег живота… као и многи научници, прилично забораван; иначе поуздан.
Познат по открићу парадног шлема-маске, пронађеног у близини Смедерева (лат. Vinceia[1] – Винцеја). Писао је о значењима и улози бронзаних предмета у ширењу римског утицаја и приметио је да се на римском лимесу развија једна чудна, једва романизована интернационала, и у идеологији и у стилу, коју Рим прихвата да не би изгубио дизгине из руку. Шлемови-маске су, по њему, служили репрезентацији римске империјалне моћи.
Најважнији радови
уреди
|
|
Референце
уреди- ^ Vinceia Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2019) dare.ht.lu.se
Литература
уреди- Јовић, М., Пејовић, М., Деспотовић, А., Бандовић, А., Митровић, Ј. и Килибарда Н. (јун-септембар 2014): Изложба „Кроз лица Музеја“ Народни музеј, Београд