Ђорђе Мано Зиси

Ђорђе Мано Зиси (Будимпешта, 1901 — Београд, 1995) био професор музеологије на Филозофском факултету у Београду, научни саветник Археолошког института и шеф Античког одељења Народног музеја у Београду.

Ђорђе Мано Зиси
Лични подаци
Датум рођења	(1901-01-15)15. јануар 1901.
Место рођења	Будимпешта, Аустроугарска
Датум смрти	2. децембар 1995.(1995-12-02) (93/94 год.)
Место смрти	Београд, СРЈугославија
Награде	Валтровићева награда

Биографија

Рођен је 1901. године у Будимпешти. Филозофски факултет у Београду је завршио 1925. године, а потом се, као Хумболтов стипендиста, специјализовао за класичну археологију у Берлину код Герхарта Роденвалта. Од 1928. године почео је са радом у Народном музеју у Београду, где ће остати све до пензионисања 1970. године. Био је члан немачког Археолошког института, Археолошког института у Бечу и добитник Валтровићеве награде 1984. године.

Научни рад

Зиси се у свом дугогодишњем раду бавио и истраживањем средњовековне уметности и на том пољу дао значајан допринос својим радовима о живопису Дечана и старијим слојевима фресака на Охриду. Учествовао је и руководио ископавањима на локалитетима Стоби, Маргум, Царичин град, Гамзиград, Ремезијана, Наисус и другим. Мање је познато да је писао поезију и да су му прве песме У води и Пролећна романса објављене у Српском књижевном гласнику за 1921. годину. Присни пријатељи Мано Зисија су били песник Момчило Настасијевић и књижевник Рашко Димитријевић, а остало је забележено и његово дружење са уметницима Коњовићем, Добровићем и Бјелићем.

Старешински извештај Комисије за оцену државних службеника 1941. године, о Мано Зисију бележи и ово: Тих, повучен у себе, човек од књиге и унутрашњег живота… као и многи научници, прилично забораван; иначе поуздан.

Познат по открићу парадног шлема-маске, пронађеног у близини Смедерева (лат. Vinceia – Винцеја). Писао је о значењима и улози бронзаних предмета у ширењу римског утицаја и приметио је да се на римском лимесу развија једна чудна, једва романизована интернационала, и у идеологији и у стилу, коју Рим прихвата да не би изгубио дизгине из руку. Шлемови-маске су, по њему, служили репрезентацији римске империјалне моћи.

Најважнији радови

Налаз из Текије Царичин град, Justiniana prima Терме крај средње капије субурбиуму Царичина града Ископавања на Царичином граду О педесетогодишњици радова на Царичином граду Нова базилика у Царицином Граду Ископавања на Царицином Граду 1953 и 1954 године Ископавања на Царицином Граду 1955 и 1956 године Стара црква у Смедереву

Bemerkungen über die altbyzantinische Stadt von Stobi Дечани Антика Studies in the antiquities of Stobi by Stobi Symposium The antique in the National Museum in Belgrade Античка бронза у Југославији Илири и Грци : њихови културни односи у прошлости наше земље на основу археолошког материјала Studies in the antiquities of Stobi

Литература

• Јовић, М., Пејовић, М., Деспотовић, А., Бандовић, А., Митровић, Ј. и Килибарда Н. (јун-септембар 2014): Изложба „Кроз лица Музеја“ Народни музеј, Београд