Ђорђе Музалон

Ђорђе Музалон (грчки: Γεώργιος Μουζάλων; око 1220. - 25. август 1258) је био грчки племић и високи функционер Никејског царства током владавине Теодора II Ласкариса. Обављао је функцију регента његовом малолетном сину Јовану IV Ласкарису. Збачен је и убијен у државном удару Михаила VIII Палеолога, свега неколико дана по ступању на дужност регента.

БиографијаУреди

 
Теодор II Ласкарис, пријатељ и патрон Ђорђа Музалона.

Ђорђе је припадао византијској породици Музалон, која се у изворима први пут јавља 11. века. Рођен је око 1220. године у Адрамитеиону (данашњи Едремит) на западној малоазијској обали. Био је скромног порекла. Имао је браћу Андроника и Теодора, који су постали пријатељи никејског цара Теодора II Ласкариса. Ђорђе је растао у палати Ласкариса, као један од царевих пажева (грчки: paidopouloi).[1] Имао је и барем две сестре.[2] Теодор је на никејски престо дошао након смрти свога оца Јована III Ватаца 1254. године. Ђорђе и његова браћа дошли су на високе државне положаје. Ђорђе је био веома близак са Теодором, који га је називао братом. Могуће је да је царева љубав према Ђорђу садржала и хоморомантичне елементе, попут љубави енглеског краља Едварда II и Пирса Гавестона. Теодор је Ђорђу доделио функције протосеваста и протовестијара, а основао је и нову функцију управо за њега: мега стратопедарх. Теодор је Ђорђа оженио племкињом Теодором Палеолог, нећаком Михаила VIII. Они највероватније нису имали деце. Теодор је умро 16. августа 1258. године остављајући малолетног сина Јована IV на престолу. Ђорђе је одређен за регента малолетног краља.[3] Михаило Палеолог, који је предводио аристократску странку у Никеји, наредио је убиство Ђорђа Музалона. Теодора је покушала спречити ујака, али јој то није пошло за руком. Ђорђе је убијен 25. августа, свега девет дана након смрти цара Теодора.

РеференцеУреди

  1. ^ Kazhdan, Alexander Petrovich (1991). Oxford Dictionary of Byzantium
  2. ^ Makripoulias, Christos (10 October 2005). "Mouzalon Family". Encyclopedia of the Hellenic World, Asia Minor. Foundation of the Hellenic World.
  3. ^ Geanakoplos, Deno John (1959). Emperor Michael Palaeologus and the West, 1258–1282: A Study in Byzantine-Latin Relations. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.

ЛитератураУреди