Ђорђе М. Павловић
српски политичар, универзитетски професор, судија и академик
Ђорђе М. Павловић (1838 – 1921) био је српски политичар, универзитетски професор, судија и академик.
Дипломирао је право на Универзитету у Паризу 1862. и вратио се у Кнежевину Србију да предаје право на Великој школи у Београду од 1864. до 1871. године.
Павловић је био суоснивач Смедеревске кредитне банке, а касније је у више мандата био председник Касационог суда Србије и министар у Влади.[1][2][3]
Краљ Милан Обреновић одликовао га је Орденом Таковског крста.[4]
Одабрана дела
уреди- Хипотекарно право у Кнежевини Србији[5]
- О обавезностима и уговорима уопште
- Објашњење грађанског закона о јамству
Референце
уреди- ^ Srpska kraljevska akademija (1906). Godišnjak. unknown library. U Kralj. srpskojdržavnoj štampariji.
- ^ Тодоровић, Жељко (2017-04-28). „Ђорђе Павловић”. Српска енциклопедија (на језику: српски). Приступљено 2021-02-16.
- ^ Попов, Чедомир; Живојиновић, Драгољуб; Марковић, Слободан; Јеремић, Вук (2013). Два века модерне српске дипломатије: Bicentenary of Modern Serbian Diplomacy (на језику: српски). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-079-6.
- ^ „7 nepravedno zaboravljenih Srba”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-02-16.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Хипотекарно право у Кнежевини Србији или Теорично и практично објашњење : од 19. новембра 1854 г. : у свези са && 326-330; 766 и 776 грађ. законика; 393-397 грађ. поступка, и осталим законим наредјењима, која се на овај предмет односе :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2021-02-16.[мртва веза]