Ђорђе Симић
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Ђорђе С. Симић (Београд, 28. фебруар 1843 — Земун, 11. октобар 1921) био је српски политичар и дипломата. Два пута је био председник владе Краљевине Србије и посланик у Санкт Петербургу, Бечу, Цариграду и Риму. Оставио је обимну мемоарску грађу.[1]
Ђорђе Симић | |||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 28. фебруар 1843. | ||||||||||||||||||||||
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија | ||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 11. октобар 1921.78 год.) ( | ||||||||||||||||||||||
Место смрти | Земун, Краљевина СХС | ||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Народна радикална странка | ||||||||||||||||||||||
|
Биографија
уредиБио је син Стојана Симића, политичара и пословног човека уставобранитељске епохе. По завршеном школовању у Београду, студирао је државне науке у Берлину, Хајделбергу и Паризу.
Запослио се као чиновник и Министарству иностраних дела Србије и био шеф његовог политичког одељења од 1867. до 1882. године. Од 1882. до 1884. био је генерални конзул у Софији, од 1887. до 1890. посланик у Санкт Петербургу и од 1890. до 1894. посланик у Бечу.
Први пут био је председник владе од 12. јануар а до 21. марта 1894. године. Влада је брзо дошла у кризу и пала због политичке оријентације краљева Александра и Милана на борбу против радикала, што Симић и неколико других министара нису прихватали.
Поново је био посланик у Бечу од 1894. до 1896. године. Други пут је председник владе и министар спољних послова од 17. децембра 1896. до 11. октобра 1897. године. Влада је била састављена од неутралних личности и радикала. У спољној политици постигла је половичне резултате у Македонији: Србија је добила право да оснива нове школе, а био је је привремено постављен српски владика у Скопљу, односио скопском владичанству. У унутрашњој политици, Симићева влада тежила је смиривању политичких страсти, поправљању финансијског стања и наоружању војске због грчко-турског рата у 1897. години.
Симић је потом је био посланик у Риму 1900. године, сенатор и председник Државног савета 1901. године, посланик и Цариграду 1903—1906. године, и поново посланик у Бечу од 1906. до 1912. године.
Један је од оснивача Црвеног крста и његов дугогодишњи председник.
Према Слободану Јовановићу, Симић је био човек отмених манира и дипломата,[1] али и слаб политичар и мекан карактер без сопствене иницијативе, човек који није имао политичку тежину већ је стизао на високе положаје као дворски човек и компромисни кандидат.
Породица
уредиРодитељи
уредииме | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Стојан Симић | 25. март 1797. | 10. март 1852. | |
Стевана Симић |
Први брак
уредиСупружник
уредииме | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Принцеза Јелена | 18. октобар 1846. | 26. јул 1867. |
Други брак
уредиСупружник
уредииме | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Јулка Пржић | 1872. |
Трећи брак
уредиСупружник
уредииме | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Јелена Бојовић, рођена Тадић | . |
Четврти брак
уредиСупружник
уредииме | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Леополдина Коумал | 1888 | 1986. |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Đorđe S. Simić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-09.
Литература
уреди- Stokes, Gale (1990). Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia. Duke University Press.
- Ана Столић, Ђорђе Симић: последњи српски дипломата XIX века, Београд : Историјски институт ; [Бон] : Михаило Жикић фондација, 2003.
Спољашње везе
уреди- Момир Самарџић: Извештај Ђорђа Симића о развоју бреговског питања 1884. године, Истраживања, број 15, 2004. године