Ђорђе Симић

српски политичар и дипломата

Ђорђе С. Симић (Београд, 28. фебруар 1843Земун, 11. октобар 1921) био је српски политичар и дипломата. Два пута је био председник владе Краљевине Србије и посланик у Санкт Петербургу, Бечу, Цариграду и Риму. Оставио је обимну мемоарску грађу.[1]

Ђорђе Симић
Ђорђе Симић
Лични подаци
Датум рођења(1843-02-28)28. фебруар 1843.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти11. октобар 1921.(1921-10-11) (78 год.)
Место смртиЗемун, Краљевина СХС
Политичка каријера
Политичка
странка
Народна радикална странка
Председник Министарског савета Краљевине Србије
1896 — 1897.
ПретходникСтојан Новаковић
НаследникВладан Ђорђевић
Председник Министарског савета Краљевине Србије
1894 — 1894.
ПретходникСава Грујић
НаследникСветомир Николајевић

Биографија уреди

Био је син Стојана Симића, политичара и пословног човека уставобранитељске епохе. По завршеном школовању у Београду, студирао је државне науке у Берлину, Хајделбергу и Паризу.

Запослио се као чиновник и Министарству иностраних дела Србије и био шеф његовог политичког одељења од 1867. до 1882. године. Од 1882. до 1884. био је генерални конзул у Софији, од 1887. до 1890. посланик у Санкт Петербургу и од 1890. до 1894. посланик у Бечу.

Први пут био је председник владе од 12. јануар а до 21. марта 1894. године. Влада је брзо дошла у кризу и пала због политичке оријентације краљева Александра и Милана на борбу против радикала, што Симић и неколико других министара нису прихватали.

Поново је био посланик у Бечу од 1894. до 1896. године. Други пут је председник владе и министар спољних послова од 17. децембра 1896. до 11. октобра 1897. године. Влада је била састављена од неутралних личности и радикала. У спољној политици постигла је половичне резултате у Македонији: Србија је добила право да оснива нове школе, а био је је привремено постављен српски владика у Скопљу, односио скопском владичанству. У унутрашњој политици, Симићева влада тежила је смиривању политичких страсти, поправљању финансијског стања и наоружању војске због грчко-турског рата у 1897. години.

Симић је потом је био посланик у Риму 1900. године, сенатор и председник Државног савета 1901. године, посланик и Цариграду 19031906. године, и поново посланик у Бечу од 1906. до 1912. године.

Један је од оснивача Црвеног крста и његов дугогодишњи председник.

Према Слободану Јовановићу, Симић је био човек отмених манира и дипломата,[1] али и слаб политичар и мекан карактер без сопствене иницијативе, човек који није имао политичку тежину већ је стизао на високе положаје као дворски човек и компромисни кандидат.

Породица уреди

Родитељи уреди

име слика датум рођења датум смрти
Стојан Симић
 
25. март 1797. 10. март 1852.
Стевана Симић

Први брак уреди

Супружник уреди

име слика датум рођења датум смрти
Принцеза Јелена 18. октобар 1846. 26. јул 1867.

Други брак уреди

Супружник уреди

име слика датум рођења датум смрти
Јулка Пржић 1872.

Трећи брак уреди

Супружник уреди

име слика датум рођења датум смрти
Јелена Бојовић, рођена Тадић .

Четврти брак уреди

Супружник уреди

име слика датум рођења датум смрти
Леополдина Коумал 1888 1986.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Đorđe S. Simić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-03-09. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Политичке функције
Премијер Србије
1894
Министар финансија Србије
1894
Премијер Србије
1896–1897
Министар иностраних послова Србије
1894
Министар иностраних послова Србије
1896–1897
Дипломатске позиције
Амбасадор Краљевине Србије у Руском царству
1888–1889
Амбасадор Краљевине Србије у Аустроугарској
1890–1894
Ђорђе Симић
Ђорђе Симић
Амбасадор Краљевине Србије у Аустроугарској
1894–1896
Амбасадор Краљевине Србије у Италији
1900
Амбасадор Краљевине Србије у Османском царству
1903–1907
Амбасадор Краљевине Србије у Аустроугарској
1906–1912