Ђорђе Симић (глумац)

Ђорђе Симић (Крагујевац, 5. септембар 198122. септембрар 2019) био је српски глумац и члан Књажевско-српског театра.

Ђорђе Симић
Датум рођења(1981-09-05)5. септембар 1981.
Место рођењаКрагујевац
 СФРЈ
Датум смрти22. септембар 2019.(2019-09-22) (38 год.)
Место смрти
 Србија
Религијаправославље
Занимањеглумaц

Рођен је 5. септембра 1981. године у Крагујевцу, био је дугогодишњи члан Драмског студија Дома омладине. Студирао је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду, а глуму је дипломирао на Академији умјетности у Новом Саду у класи Виде Огњеновић и Љубослава Мајере.[1]

На Академији уметности у Новом Саду од 2002. до 2006. године био студент продекан, као и председник Академског театра „Промена“. Од 2005. до 2008. године члан ансамбла Народног позоришта Népszínház у Суботици у коме је остварио улоге у представама "Трамвај звани жеља", "Frietzspiel", "Много вике ни око чега", "Апартман А", "Апартман Б" и "Леонс и Лена". Водио је више позоришних радионица за децу из области глуме, сценског покрета и дикције у Дому омладине у Крагујевцу. Завршио неколико интернационалних радионица покрета и глумачке игре (Пула, Нови Сад, Суботица). Играо је у представама Театра 34 из Новог Сада, Културног центра из Новог Сада, новосадског Позоришта младих, Позоришне трупе „Артериа“, Градског позоришта у Бечеју и бројним независним пројектима.

Добитник је Награде „Зоранов брк“ за глумца вечери за улогу Џека у представи Преваранти у сукњи на Данима Зорана Радмиловића у Зајечару 2015. године. Остварио улоге у играним филмовима Да није љубави, не би свита било и Медени месец, те у ТВ серији Село гори а баба се чешља.[2]

У матичном Театру одиграо је запажене улоге у представама: Арт, Преваранти у сукњи, Сан летње ноћи, Ујка Вања, Кир Јања, Двеста. Преминуо је 22. септембра 2019, а сахрањен је 24. септембра 2019. на Варошком гробљу.[1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Преминуо српски глумац Ђорђе Симић”. Глас Српске. 23. 9. 2019. Приступљено 26. 9. 2019. 
  2. ^ „ЂОРЂЕ СИМИЋ”. Књажевско-српски театар. Приступљено 26. 9. 2019.