Ђорђе Стојковић (глумац)
Ђорђе Стојковић (Београд, 25. јул 1991) српски је позоришни, телевизијски, филмски и гласовни глумац.
Ђорђе Стојковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. јул 1991. |
Место рођења | Београд, СФР Југославија |
Образовање | Факултет драмских уметности |
Универзитет | Универзитет уметности у Београду |
Занимање | глумац |
Породица | |
Деца | 1 |
Рад | |
Битна улога | Војна академија — Груја Жигосани у рекету — Жаркић Радио Милева — Гаврило Тома — Кемал Монтено |
Веза до IMDb-а |
Биографија
уредиЂорђе Стојковић рођен је 25. јула 1991. године у Београду. Глуму је уписао 2011, а дипломирао 2015. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића Пелета.[1] С њим су студирали Тамара Алексић, Владимир Вучковић, Анђела Јовановић, Марко Грабеж, Михаило Јовановић, Нина Нешковић, Јована Пантић, Јована Стојиљковић, Страхиња Блажић, Марта Бјелица и Вучић Перовић.[2]
Завршио је нижу Музичку школу „Мокрањац”.[3] Свира контрабас и гитару.[4]
Оженио се средином 2021,[5] а са супругом крајем следеће године добио сина Нестора.[6]
Каријера
уредиФилм и телевизија
уредиНа почецима професионалне каријере, Стојковић је остварио улоге у филмовима Небо изнад нас (2015) односно ЗГ80 (2016). Уз то је имао епизодне улоге у серијама Црно-бели свет, Чизмаши и Андрија и Анђелка.[3][7] Снимио је три кратка филма — Добар сусед, Некако з прољећа и Живот по Москрију.[8][9] Епозоде је остварио и у серијама Сумњива лица те Мамини синови, а нешто запаженије улоге у Комшијама и Синђелићима.[10] Значајнију популарност стекао је улогом Грује Голијанина у филму Војна академија 3: Нови почетак,[3] а касније и наставку сродне телевизијске серије.[11] Његов лик је тенкиста, због чега је морао да научи да управља тим возилом.[12] У истом остварењу делио је кадар с Драганом Бјелогрлићем, а сарадњу су касније наставили на пројекту Жигосани у рекету у ком је Стојковићу припала улога новинара Жаркића.[13] Појавио се и у документарно-играној серији Тајне службе Србије,[14] а нешто касније играо је и у серији Дрим тим.[15] Кроз телевизијски пројекат Љубавни залогаји тумачио је лик насловног јунака, Шукија.[16] У филму Тома и каснијој телевизијској серији, о животу певача Томе Здравковића, Стојковићу је поверена улога Кемала Монтена.[17] У том периоду остварио је улоге и у серијама Камионџије д.о.о, Авионџије, Чудне љубави, Клан, Радио Милева и Попадија.[18][19][20]
Позориште
уредиСтојковић је као средњошколац играо у омладинском позоришту ДАДОВ.[21] Играо је у представи Атељеа 212 Коса из 2010. године.[3] Прву професионалну позоришну улогу Стојковић је добио након прве године студија, у представи Муза коју је режирала Исидора Гонцић.[22][10] У разоговору за лист Helloǃ, Стојковић је рекао да каријеру рачуна од улоге у представи Пазарни дан, чијем се ансамблу придружио накнадно.[7] У Атељеу 212 играо је и у представама Пошто паштета, Ћелава певачица, односно Ожалошћена породица.[23] У Позоришту лутака „Пинокио” од 2015. године је заиграо у представи Баш челик, а следеће године и у премијерној подели комада И живели су срећно.[24][25] Као студент је био учесник комада Господин Фока.[26] Играо је у мјузиклу Sweet Charity, Позоришта на Теразијама.[27] Премијера представе Хоћете ли да се играмо, трупе „Колектив”, изведена је на сцени нишког Народног позоришта у марту 2016.[28] У Позоришту „Бошко Буха” остварио је премијере Магареће године, Звездарски витез, Аладинова чаробна лампа и Аладинова чаробна лампа,[29] а као алтернација играо је и у представи Оливер Твист.[30] Улоге је такође остварио у представама Електрична столица за кућну употребу и Боје штека, независних продукција.[31][32] У мјузиклу Спамалот је 2018. заиграо уместо Гордана Кичића.[33] У фебруару 2020. године премијерно је изведена оперета Весела удовица у Мадленијануму,[34] док је током наредне године Стојковић играо у комаду Народ то воли.[35] У фебруару 2023. Стојковић је заједно с инсамблом премијерно извео представу за децу Пер Гинт у краљевству тролова у Малом позоришту „Душко Радовић”.[36] Током априла исте године изведена је премијера представе НЛО у Атељеу 212.[37]
Улоге
уредиПозоришне представе
уредиНаслов | Улога | Редитељ | Позориште | Премијера |
---|---|---|---|---|
Баш челик | Милан Караџић | Позориште лутака „Пинокио” | 23. март 2006.[24][38] | |
Коса | Кокан Младеновић | Атеље 212 | 3. фебруар 2010.[39][40] | |
Пазарни дан | Маринко, шегра[41] | Егон Савин | 18. мај 2010.[42][43] | |
Пошто паштета | Стојанов отац / Војник[44] | Снежана Тришић | 15. јануар 2012.[45][46] | |
Муза | Исидора Гонцић | Театар Вук | август 2012.[47][48] | |
Ћелава певачица | Ватрогасни Капетан | Атеље 212 | 23. март 2014.[49][50] | |
Ожалошћена породица | Др Петровић | Марко Манојловић | 15. новембар 2014.[51][52] | |
Магареће године | Крсто Бува | Позориште „Бошко Буха” | 23. новембар 2014.[53][29] | |
Господин Фока | Чистач ципела, Газдарица, Конобар, Мангуп | Страхиња Антонић | 8. мај 2015.[54][55] | |
Спамалот | Сер Робин[33] | Радослав Миленковић | 22. новембар 2015.[56][57] | |
Sweet Charity | Полицајац млађи, Ђорђо | Михаило Вукобратовић | Позориште на Теразијама | 29. јануар 2016.[27][58] |
Хоћете ли да се играмо | Трупа Колектив | 17. март 2016.[28][59] | ||
Звездарски витез | Гвозден | Ђурђа Тешић | Позориште „Бошко Буха” | 19. март 2016.[60][29] |
И живели су срећно...? | Принц од Трнове Ружице | Ферид Карајица | Позориште лутака „Пинокио” | 25. новембар 2016.[61][62] |
Аладинова чаробна лампа | Јусуф | Милан Караџић | Позориште „Бошко Буха” | 25. фебруар 2017.[63][29] |
Електрична столица за кућну употребу | Михаило Лађевац | Академија 28 | 8. децембар 2017.[64][65] | |
Боје штека | Цврле | Славенко Салетовић | 20. фебруар 2018.[66][67] | |
Оливер Твист | Монкс | Милан Караџић | Позориште „Бошко Буха” | 21. октобар 2018.[30][68] |
Весела удовица | Његош | Роберт Бошковић | Опера и театар Мадленијанум | 13. фебруар 2020.[69][70] |
Народ то воли | Вељко | Бојан Стојчетовић | Академија 28 | 17. април 2021.[35][71] |
Пер Гинт у краљевству тролова | Исидора Гонцић | Позориште „Душко Радовић” | 24. фебруар 2023.[72][36] | |
НЛО | Ник Скот, Метју О’Фарел | Атеље 212 | 11. април 2023.[73][37] |
Филмографија
уреди2010 ▼ | 2020 ▼ | Укупно | |
---|---|---|---|
Дугометражни филм | 4 | 2 | 6 |
ТВ филм | 0 | 0 | 0 |
ТВ серија | 9 | 10 | 19 |
Кратки филм | 3 | 0 | 3 |
Укупно | 16 | 12 | 28 |
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
2010-е ▲ | |||
2015. | Небо изнад нас | Петар | |
2015. | Црно-бели свет (серија) | Дестар | |
2015. | Добар сусед (кратки филм) | ||
2015. | Чизмаши (серија) | Војник Стајић | |
2015—2016. | Андрија и Анђелка (серија) | Стефано | |
2016. | Некако з прољећа (кратки филм) | Мића из седмице | |
2016—2017. | Комшије (серија) | Шеф оркестра / Никола Џомбић | |
2016. | ЗГ80 | Делија 1 | |
2016. | Војна академија 3: Нови почетак | Груја Голијанин | |
2016. | Сумњива лица (серија) | Момак 1 | |
2017—2020. | Војна академија (серија) | Груја Голијанин | |
2017. | Синђелићи (серија) | Роки | |
2017. | Живот по Москрију (кратки филм) | шанер | |
2017. | Мамини синови (серија) | Радник градске чистоће | |
2018—2021. | Жигосани у рекету (серија) | Жарко, Жаркић | |
2019. | Војна академија 5 | Груја Голијанин | |
2020-е ▲ | |||
2021. | Тајне службе Србије (серија) | Официр Озне | |
2021—2022. | Клан (серија) | Пабло | |
2021. | Камионџије д.о.о (серија) | Толе | |
2021—2024. | Дрим тим (серија) | Драган Кутлеша | |
2021. | Љубавни залогаји (серија) | Шуки | |
2021. | Авионџије (серија) | Пера Пргави | |
2021—2024. | Радио Милева (серија) | Гаврило Пиштољевић | |
2021. | Тома | Кемал Монтено | |
2022. | Чудне љубави (серија) | Портир | |
2022—2024. | Попадија (серија) | Влајко, епархијски секретар | |
2023. | Што се боре мисли моје | глумац | |
2023—2024. | Тома (серија) | Кемал Монтено |
Референце
уреди- ^ Nela i Đurđe Mečanin (4. 9. 2018). „Pet na pet - Đorđe Stojković: Šta vole glumci - tenkisti? Ne znam za ostale, ali meni leže boks i košarka”. mozzartsport.com. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Ćirić, Emina (30. 1. 2016). „Tamara Aleksić: Snovi postaju stvarnost”. onamagazin.com. Архивирано из оригинала 26. 5. 2019. г. Приступљено 30. 5. 2021.
- ^ а б в г Bajić, Đorđe (14. 11. 2016). „Anđela Jovanović, Goga Paunović i Đorđe Stojković – upoznajte mlade zvezde „Vojne akademije 3“”. Филмски центар Србије. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Popović, Ana (2. 6. 2021). „Đorđe Stojković Potpuno Otvoreno Za Auto Moto Svet”. auto-moto-svet.rs. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Božović, D. (18. 6. 2021). „Oženio se popularni glumac iz „Vojne Akademije”! Đorđe Stojković izgovorio sudbonosno „da” (foto)”. 24sedam.rs. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Fotografija dana: Đorđe Stojković pokazao sina, mali Nestor je kao med”. Gloria.rs. 10. 1. 2023. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ а б Čubrović, Eva; Milenković, Marija (19. 10. 2019). „Kako reaguje Đorđe Stojković kad tokom predstave u publici zazvoni telefon”. Helloǃ. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Najava: „Nekako z proljeća“ (kratki igrani film, 2016)”. Филмски центар Србије. 11. 5. 2016. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Vraneš, Ivana (15. 7. 2015). „Život po Moskriju: Od 0 sve do Moskrija”. urbanbug.net. Архивирано из оригинала 29. 01. 2023. г. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ а б Kotur, Ana (23. 1. 2017). „Đorđe S: Dobra energija kao recept za uspeh”. iserbia.rs. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Labović, Ivana (7. 4. 2020). „Đorđe Stojković: Uvek su me mešanci birali za vlasnika”. petmagazine.rs. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Zvezda "Vojne akademije" -Đorđe Stojković: Zbog uloge sam naučio da vozim tenk za 45 minuta”. Story.rs. 9. 1. 2019. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Samardžić, Viktorija (9. 12. 2018). „Đorđe Stojković: Kad sam zaljubljen nekima delujem dosadno, a nekima - drugačije!”. Glossy. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Тајне службе Србије”. Радио-телевизија Србије. 14. 1. 2021. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Глумац Ђорђе Стојковић обећава да ћемо сигурно уживати у серији „Дрим тим“”. Радио-телевизија Србије. 8. 4. 2021. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „“Ljubavni zalogaji” stižu na male ekrane!”. tvinemania.rs. 2. 8. 2021. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Đorđe Stojković o ulozi Kemala Montena: Brinem da li će se dopasti Sarajlijama video”. Б92. 26. 8. 2020. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Милошевић Јунгић, Марина (14. 9. 2019). „Жаркић из Жигосаних: Срећа прати храбре”. Вечерње новости. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Radanov, Ljubomir (31. 12. 2022). „U 2023. priželjkujem neki dobar triler: Zvezda Radio Mileve postao je nedavno otac, a publiku će obradovati novom komičnom ulogom”. Курир. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ M, S. (20. 1. 2023). „Glumac progovorio o ulozi u seriji "Popadija": Lakše mi je da glumim Vlajka, nego da vozim tenk! (video)”. Прва српска телевизија. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Дадов догодине дупло већи”. Радио-телевизија Србије. 18. 8. 2021. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ К, А. (14. 8. 2012). „Завршено студентско газдовање у „Вуку””. Политика. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Цветковић, Јована (30. 6. 2020). „Између драме и мјузикла”. Политика. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ а б „Baš Čelik”. Позориште лутака „Пинокио”. Архивирано из оригинала 2. 6. 2015. г. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „43. pozorišna sezona @Večernja scena Pinokio”. izlazak.com. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „„Gospodin Foka“ više od ispitne predstave”. Kolubarske.rs. 28. 9. 2015. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ а б „Sweet Charity”. Позориште на Теразијама. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ а б C, J. (8. 3. 2016). „Predstava “Hoćete li da se igramo” premijerno u Nišu”. Јужне вести. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ а б в г Монографија 2020, стр. 224.
- ^ а б „Оливер Твист”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Električna stolica za kućnu upotrebu, BG”. SEEcult.org. Vesti.rs. 14. 2. 2017. Приступљено 2. 4. 2020.
- ^ С, В. В. (19. 2. 2018). „Премијера комедија Боје штека сутра увече”. Вечерње новости. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ а б „Britanski humor na srpski način: Kad se spoje Nikola Kojo, Đuričko i Lutkić”. Б92. 9. 12. 2018. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Đorđe Stojković: Gluma je plivanje uzvodno, kao lososi u brzacima”. Танјуг. Euronews. 26. 4. 2022. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ а б „Народ то воли”. Академија 28. Архивирано из оригинала 02. 11. 2022. г. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ а б „„Пер Гинт у краљевству тролова“ – премијера Малог позоришта „Душко Радовић“”. Радио-телевизија Србије. 24. 2. 2023. Архивирано из оригинала 25. 2. 2023. г. Приступљено 26. 2. 2023.
- ^ а б „Premijera predstave "NLO" održana u Ateljeu 212”. Танјуг. 11. 4. 2023. Приступљено 29. 10. 2023.
- ^ Годишњак 28 2007, стр. 95.
- ^ „Коса”. Атеље 212. Приступљено 29. 1. 2023.[мртва веза]
- ^ Годишњак 32 2011, стр. 61.
- ^ „Пазарни дан”. Атеље 212. Приступљено 29. 1. 2023.[мртва веза]
- ^ Пенчић Пољански 2012, стр. 176.
- ^ Годишњак 32 2011, стр. 61—62.
- ^ „Пошто паштета”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 29. 01. 2023. г. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Pošto pašteta? – Atelje 212”. Tiketklub.com. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Годишњак 34 2013, стр. 63—64.
- ^ „Муза”. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала 16. 11. 2012. г. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Годишњак 35 2014, стр. 80.
- ^ „Ћелава певачица – вечерас премијера!”. Атеље 212. 23. 3. 2014. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 237.
- ^ „Ожалошћена породица”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 29. 01. 2023. г. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 68.
- ^ „Магареће године”. Позориште „Бошко Буха” Београд. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Sutra premijera predstave “Gospodin Foka””. marsh.rs. 25. 9. 2015. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 250.
- ^ „Spamalot”. hocupozoriste.rs. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „“Spamalot“ Montija Pajtona 22. novembra u Sava centru”. N1. 4. 11. 2015. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Годишњак 38 2017, стр. 74.
- ^ „Хоћете ли да се играмо?”. Театар Вук. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Звездарски витез”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Stepic, Mirjana (23. 11. 2016). „Premijera predstave “I živeli su srećno” na sceni pozorišta Pinokioǃ”. Style.rs. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 80.
- ^ „Аладинова чаробна лампа”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Pozorišna predstava "Električna stolica za kućnu upotrebu"”. Центар за културу „Влада Дивљан”. 14. 10. 2019. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Електрична столица за кућну употребу”. Академија 28. Архивирано из оригинала 10. 6. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Boje šteka”. hocupozoriste.rs. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ „Боје штека”. Академија 28. Архивирано из оригинала 10. 6. 2019. г. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Годишњак 41 2018, стр. 60—61.
- ^ „Vesela udovica”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 29. 1. 2023.
- ^ Годишњак 42 2021, стр. 63.
- ^ Komedija "Narod to voli" на сајту Facebook
- ^ „Пер Гинт у краљевству тролова”. Мало позориште Душко Радовић. Приступљено 26. 2. 2023.
- ^ „НЛО”. Атеље 212. Приступљено 29. 10. 2023.
Литература
уреди- Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna; Vračar, Milan [ur.] (2007). Godišnjak pozorišta Srbije i Crne Gore 2005/2006. (PDF). 28. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 194845703
- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2011). Godišnjak pozorišta Srbije 2009/2010. (PDF). 32. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2013). Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012. (PDF). 34. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Керенац, Весна [ур.] (2014). Годишњак позоришта Србије 2012/2013. (PDF). 35. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2015). Годишњак позоришта Србије 2013/2014. (PDF). 36. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2016). Годишњак позоришта Србије 2014/2015. (PDF). 37. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2017). Годишњак позоришта Србије 2015/2016. (PDF). 38. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2018). Годишњак позоришта Србије 2016/2017. (PDF). 39. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2020). Годишњак позоришта Србије 2018/2019. (PDF). 41. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Витасовић, Милена [ур.] (2021). Годишњак позоришта Србије 2019/2020. (PDF). 42. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Пенчић Пољански, Дејан (2012). Егон Савин (PDF). Српско народно позориште. Нови Сад. ISBN 978-86-80951-28-7. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 09. 2022. г. Приступљено 29. 01. 2023. COBISS.SR 269374471
- Деполо, Милена; Јанковић, Ана (2020). Монографија 70 година Позоришта Бошко Буха. Позориште „Бошко Буха”. Issuu . ISBN 978-86-83779-08-6. COBISS.SR 20939785
Спољашње везе
уреди- Ђорђе Стојковић Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Ђорђе Стојковић на сајту Атељеа 212
- Ђорђе Стојковић на сајту Стеријиног позорја
- Ђорђе Стојковић на сајту Филмског центра Србије
- Ђорђе Стојковић на сајту Tickets.rs
- Ђорђе Стојковић на сајту Pozorista.com
- Ђорђе Стојковић на сајту TvProfil
- Ђорђе Стојковић на сајту Netfilm.tv
- Ђорђе Стојковић на сајту Biografija.org
- Ђорђе Стојковић на сајту Sinemanija.com
- Ђорђе Стојковић на сајту E-Talenta (језик: енглески)
- Ђорђе Стојковић на сајту Slavicartists.com (језик: енглески)