Ђорђе Чварков

измишљени лик у серији Државни посао

Ђорђе Чварков је измишљени лик који се појављује у серијалу Државни посао.[1]

Ђорђе Чварков
Dimitrije Banjac.jpg
Димитрије Бањац
Прво прик.Ноћна смена (прво спомињање)
Државни посао (Прво појављивање)
ИзмислиоДимитрије Бањац
ТумачДимитрије Бањац
Информације
НадимакЂока, Жорж, Жорж Пападуби, Капабланка из Вилова (шаховски надимак), Тителски Мерлин (мађионичарски надимак), Ђорђе Весељак, Биберче (из мачевалачког клуба "Шилович"), Георгије Чварковић (алијас), Ђока Неопланта, Црни Ђорђе (покер-надимак), Чваре Шала (из основне школе), Жорж фон Чварков (краљ ријалити-програма), ГандиВилову, због своје доброте), Луди Дин са салаша (у младости), Ђокси, Ледени човек са Пејићевих салаша (клизачки надимак) Лепотан Вонвиван (надимак у „Белој Бутини)”, Ђока Ластика, Бамбино Пиjанино, Краљ слогана Чваре
Полмушки
Занимањеглавни архиватор
Титулашеф архивског и жалбеног одељења
ПородицаБаба, Стевица Чварков (брат од стрица)
Децасин у Печују (можда)
Религијаправославац
НационалностСрбин
ПребивалиштеПејићеви салаши

Детињство и образовањеУреди

Чварков је рођен у Тителу. Одгајала га је баба у Вилову, уз помоћ своје пријатељице госпође фон Шилович (фрау Шиловичка), првог комшије Жике и деде Игњата, који је преминуо. Едипално је везан за бабу. Убрзо се преселио на Пејићеве салаше, где живи и данас.

О његовом детињству се из серијала може сазнати доста тога: У једној епизоди се открива да га је Жика одгајао у духу кинеске традиције. Још као дете западао је у најневероватније прилике. Тако је гледао бабу како се карта, изгубио свог првог љубимца (ког је Жика прегазио мотором АПН-цом), видео ванземаљца на Тителском брегу и још много тога.

Основну школу завршио је у Вилову. Похађао је школу за талентовану децу у Перлезу. Неки од његових школских другова су Пура Моца, Лепа Јела, Стева (Стевица), Пера (Перица), Дебели Сава (коме је посветио песму) и његов некад најбољи друг, а данас заклети непријатељ Бела (Чонгора) Михаљ. Током афере "Индекс" завршио је Правни факултет Универзитета у Крагујевцу.

Има брата од стрица, Стевицу, са ким је заједно одрастао и кога не воли јер му је дужан новац. Стевица Чварков живи у Руми, ожењен је Јадранком.

ЗапослењеУреди

Из серије се могу закључити да је Чварков био запослен на више места: у кобасичарији "Венац", као помоћник мађионичара Лукијана из Товаришева - где бива повређен током тачке пресецања на пола и напушта посао, у погребном предузећу „Кербер” из Перлеза, у „Тиском цвету” као конобар и избацивач, као инструктор веслања на Тиси и у државном предузећу где и данас ради.

Посао у кобасичаријиУреди

Чварковљево прво запослење је било у кобасичарији „Венац“ где је радио „на сушеној роби“. Он често прича доживљаје из тих дана.

Бошикићев тата је такође радио у том предузећу, по Чварковљевим речима довео је до пропасти.

Државни посаоУреди

Као аутономаш, Чварков је брзо нашао запослење у Војводини која је имала високу аутономију. Ту се упознаје са Марјановићем, такође аутономашем личког порекла, са којим је штетио фирму, као генерални и финансијски директор (мењали су функције, да не би били ухваћени). Падом аутономаша, Марјановић је пензионисан, а он је ражалован у архиваторско одељење, где му је шеф био Лазар Малиначки (познатији као Лаза Масни) све док се није пензионисао, а Чварков постао главни архиватор. На овом послу Ђорђе се сусреће са бројним тешкоћама. Предмети се не решавају, а најпознатији предмети су: предмет Корњаче Радета, предмет Митра (Митровог Митра) Митра (рекордер по трајању: 37 година му је решаван предмет и достављен му је постхумно јер је умро пре краја поступка), предмет Куротресина Анке, Мирчета (Стрзике) Мунћана итд.

Остали пословиУреди

Чварков и Баба, заједно са комшијама фрау Шиловичком и Жиком, имали су широк спектар делатности како би дошли до лаке зараде. Тако су: шили опрему за „Банатске шоре“ (дечију игру), направили кладионицу, правили кишобране. Сваки од послова је пропраћен низом комичних детаља, нпр. дршке за кишобране су правили од шведског челика, са Жикиног „Волва“ ког су секли у фронцле, а свака дршка је имала 15 до 15,7 кила. Посао са кишобранима пропао је 90-их када су почеле да се отварају кинеске радње.

Ипак, најдуготрајнији посао је фарма пилића (цверглана). Пилићи су такође учествовали у низу комичних ситуација, почев од тога како се правио кокошињац (Жика је украо прагове са пруге док је био железничар) до њихове продаје Русима (преко директора Добросављева), Македонцима (Чварковљевом пријатељу и пословном партнеру Гоцету во Гостивар), Чесима (Далибор Јанда) или Бугарима (Христу Боневу, пилићарски краљ Бугарске).

Љубавни животУреди

Судеђи по надимцима и његовим причама, Ђорђе је био права бекрија. Увек је био главни на корзу, отуда и надимци Жорж и Жорж Пападуби. Зна се да се забављао са Бошкићевом мајком, пре него што се она удала за Тату Бошкића.

Ђорђева највећа љубав је госпођа Бугарски, дама коју је упознао у канцеларији, где је она дошла као странка. Све је било спремно и за свадбу, али је Баба раскринкала госпођу Бугарски и пред свима открила инкриминишуће ствари о њој (није желела да јој дохвати зубну протезу кад јој испадне, да је храни сутлијашом док гледа серију, жалила се да су јој ноге хладне кад ноћу зими дође да спава са њима...).

Крајем пете сезоне, у прљавој игри Бабе и Мајке, требало је да се ожени спремачицом Јагодом, али је свадба пропала у шестој сезони.

Карактер ликаУреди

Чварков је пре свега Бачванин салашар и мрзи дођоше, одакле год они били. Не воли Србијанце, Личане, Босанце, Хрвате, Кинезе, Црногорце, па чак и Банаћане, а некад и Сремце. Његова основна карактеристика је склоност претеривању и измишљању, иако се некако увек испостави да он није у потпуности лагао тј. измислио догађај.

Врло помињан "Случај Гајдобра", за који се уопште не зна шта се тачно десило у том селу, ни када, али је Ђорђе учествовао у нечему противзаконитом. Свега пар људи (и Торбица) знају шта се тамо одиграло. Познате су једино последице, а то су "букагије у Лепоглави" које су вукли Ђорђе и фрау-Шиловичка.

Често цитира песнике и естрадне уметнике (Бранко Радичевић, Мишо Ковач, Цеца, Рибља Чорба), али многе песме и измишља. Неки од тих „хитова“ су: Седма срећа сија, Сок од зове, Песма о Дебелом Сави и неки други.

Чварков је веома емотивно везан за Бабу (едипално), Жику и фрау Шиловичку, своје пилиће и неке људе, махом Војвођане и Мађаре. Велики је фан К.у.к. културе.

Чварков је велики фан Балашевића и Демиса Русоса (који га је спасао у кафанској тучи, а сада су добри пријатељи), ког и Баба веома воли. Смрт Демиса Русоса веома га је потресла.

За лика је такође карактеристичан велик број спортова које је тренирао и/или тренира. Једе бурек с вишњом и пије воћни јогурт. Са колегама често игра бројне игре, где је улог управо то. Најпопуларније игре су: шах, покер и клозет.

Остало му је само четири године до пензије, коју жељно ишчекује јер му је доста „Динароида“ и „Балавца“ како назива своје колеге. По темпераменту је најчешће миран и не претерано ратоборан.

РеференцеУреди