Ђорђе I Грчки
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Ђорђе I (грч. Γεώργιος A; Копенхаген, 24. децембар 1845 — Солун, 18. март 1913) је био син данског краља Кристијана IX и краљ Грчке у периоду 1863—1913. Краљ Ђорђе I је присуствовао отварању првих Летњих олимпијских игара 1896. у Атини.
| Ђорђе I Грчки | |
|---|---|
 краљ Ђорђе I | |
| Датум рођења | 24. децембар 1845. |
| Место рођења | Копенхаген Данска |
| Датум смрти | 18. март 1913. (67 год.) |
| Место смрти | Солун Краљевина Грчка |
| Династија | Гликсбург |
| Отац | Кристијан IX Дански |
| Мајка | Лујза од Хесен-Касела |
| Супружник | Олга Константиновна |
| Потомство | Константин I Грчки, George of Greece and Denmark, Grand Duchess Alexandra Georgievna of Russia, Никола од Грчке и Данске, Maria of Greece and Denmark, Андреј од Грчке и Данске, Christopher of Greece and Denmark |
| Претходник | Ото Грчки |
| Наследник | Константин I Грчки |
БиографијаУреди
Грчка краљевска породица је директно проистекла из краљевске куће Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург (нем. Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg). Први владар на грчком трону из ове породице био је Краљ Ђорђе I Грчки, дански принц, син данског краља Кристијана IX. Његова супруга била је велика кнегиња Олга Константиновна (1851—1926) нећака руског цара Александра II Романова. Венчали су се 1867. године и са њом је имао седморо деце. Као велики путник, настојао је да искористи своје разгранате везе са владарским породицама Европе како би допринео остварењу грчких дипломатских циљева. После политичких спорова, Ђорђе је 1875. године прихватио начело да убудуће мандат за образовање владе поверава само политичарима који уживају "јасно изражену" подршку већине посланика (дедиломени), што је довело до веће стабилности у политичком животу. Ђорђе је успео да превазиђе противдинастичко расположење које је избило на видело после грчког пораза у рату са Турском 1897. године и одговорио је са пуно слуха на захтеве изражене у време Гудијског удара 1909. године за смањивање принчева краљевске куће са високих положаја. Марта 1913. године, док је боравио у посети Солуну, који је тек недавно ушао у састав грчке државе, убио га је један лудак.[1]
Породично стаблоУреди
ПородицаУреди
СупружникУреди
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Олга Константиновна | 3. септембар 1851. | 18. јун 1926. |
ДецаУреди
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Константин I Грчки | 2. август 1868. | 11. јануар 1923. | Краљица Софија | |
| Ђорђе од Грчке и Данске | 24. јун 1869. | 25. новембар 1957. | Марија Бонапарта | |
| Принцеза Александра | 30. август 1870. | 24. септембар 1891. | Велики Кнез Павле Александрович | |
| Никола од Грчке и Данске | 22. јануар 1872. | 8. фебруар 1938. | Велика Кнегиња Јелена Владимировна | |
| Принцеза Марија | 3. март 1876. | 14. децембар 1940. | Велики Кнез Ђорђе Михаилович; адмирал Периклес Јоанидис | |
| Принцеза Олга | 1880. | 1880. | живела неколико месеци | |
| Принц Андреј | 2. фебруар 1882. | 3. децембар 1944. | Алиса од Батенберга | |
| Принц Христофор | 10. август 1888. | 21. јануар 1940. | Ненси Стјуарт Вортингтон Лидс; Франсоаз од Орлеана |
.jpg)
.jpg)
РеференцеУреди
- ^ Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- Мала енциклопедија Просвета, четврто издање, 1986.
- Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.
Спољашње везеУреди
| Ђорђе I Грчки на Викимедијиној остави. |
| Претходник: Ото |
Грчки краљеви 1863 — 1913. |
Наследник: Константин I |
 | Овај чланак везан за владаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |