Ђорђе I Грчки

Ђорђе I (грч. Γεώργιος A; Копенхаген, 24. децембар 1845 — Солун, 18. март 1913) је био син данског краља Кристијана IX и краљ Грчке у периоду 1863—1913. Краљ Ђорђе I је присуствовао отварању првих Летњих олимпијских игара 1896. у Атини.

Ђорђе I Грчки
краљ Ђорђе I
Лични подаци
Датум рођења	(1845-12-24)24. децембар 1845.
Место рођења	Копенхаген, Данска
Датум смрти	18. март 1913.(1913-03-18) (67 год.)
Место смрти	Солун, Краљевина Грчка
Породица
Супружник	Олга Константиновна
Потомство	Константин I Грчки, Ђорђе од Грчке и Данске, Марија од Грчке и Данске, Александра од Грчке и Данске Никола од Грчке и Данске, Андреј од Грчке и Данске, Кристофер од Грчке и Данске, Олга од Грчке и Данске (преминула као беба)
Родитељи	Кристијан IX Дански Лујза од Хесен-Касела
Династија	Гликсбург
Претходник	Ото Грчки
Наследник	Константин I Грчки

Краљица Олга.

породица Краља Ђорђа

Биографија

Грчка краљевска породица је директно проистекла из краљевске куће Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург (нем. Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg). Први владар на грчком трону из ове породице био је дански принц Вилијем, син данског краља Кристијана IX. Приликом ступања у престол грчких монарха, прекрштен у православно име Ђорђе I. Његова супруга била је велика кнегиња Олга Константиновна (1851—1926) синовица руског цара Александра II Романова. Венчали су се 1867. године и са њом је имао осморо деце. Као велики путник, настојао је да искористи своје разгранате везе са владарским породицама Европе како би допринео остварењу грчких дипломатских циљева. После политичких спорова, Ђорђе је 1875. године прихватио начело да убудуће мандат за образовање владе поверава само политичарима који уживају "јасно изражену" подршку већине посланика (дедиломени), што је довело до веће стабилности у политичком животу. Ђорђе је успео да превазиђе противдинастичко расположење које је избило на видело после грчког пораза у рату са Турском 1897. године и одговорио је са пуно слуха на захтеве изражене у време Гудијског удара 1909. године за смањивање принчева краљевске куће са високих положаја. Марта 1913. године, док је боравио у посети Солуну, који је тек недавно ушао у састав грчке државе, убио га је Александар Схинас.

Породично стабло

4. Фридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга

2. Кристијан IX Дански

5. Лујза Каролина од Хесен-Касела

1. Ђорђе I Грчки

6. Вилхелм од Хесен-Касела

3. Лујза од Хесен-Касела

7. Лујза Шарлота од Данске

Породица

Супружник

име	слика	датум рођења	датум смрти
Олга Константиновна		3. септембар 1851.	18. јун 1926.

Деца

име	слика	датум рођења	датум смрти	супружник
Константин I Грчки		2. август 1868.	11. јануар 1923.	Краљица Софија
Принц Ђорђе од Грчке и Данске		24. јун 1869.	25. новембар 1957.	Мари Бонапарт
Принцеза Александра		30. август 1870.	24. септембар 1891.	Велики Кнез Павле Александрович
Никола од Грчке и Данске		22. јануар 1872.	8. фебруар 1938.	Велика Кнегиња Елена Владимировна
Принцеза Марија		3. март 1876.	14. децембар 1940.	Велики Кнез Ђорђе Михаилович; адмирал Перикле Јоанидис
Принцеза Олга		1880.	1880.	живела неколико месеци
Принц Андреј		2. фебруар 1882.	3. децембар 1944.	Алиса од Батенберга
Принц Кристофер		10. август 1888.	21. јануар 1940.	Ненси Стјуарт Вортингтон Лидс; Франсоаз од Орлеана

Види још

• Краљевина Грчка
• Грчка краљевска породица
• Краљевски орден Ђорђа I

Литература

• Мала енциклопедија Просвета, четврто издање, 1986.
• Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.