Ђула Грошич
Ђула Грошич (мађ. Grosics Gyula; Дорог, 4. фебруар 1926 — Будимпешта, 13. јун 2014[1]) био је мађарски фудбалер који је играо на позицији голмана.
Ђула Грошич | |||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Грошич 2005. | |||||||||||||||||||
Лични подаци | |||||||||||||||||||
Пуно име | Ђула Грошич | ||||||||||||||||||
Рођење |
Дорог, Краљевина Мађарска 4. фебруар 1926. | ||||||||||||||||||
Смрт |
13. јун 2014.88 год.) ( Будимпешта, Мађарска | ||||||||||||||||||
Висина | 1,78 m | ||||||||||||||||||
Играчке информације | |||||||||||||||||||
Позиција | голман | ||||||||||||||||||
Сениорска каријера | |||||||||||||||||||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) | ||||||||||||||||
1945—1947 | Дороги | 61 | (0) | ||||||||||||||||
1947—1949 | Матеос Будимпешта | 55 | (0) | ||||||||||||||||
1949—1950 | Техерфувар | 30 | (0) | ||||||||||||||||
1950—1957 | Хонвед | 125 | (0) | ||||||||||||||||
1957—1962 | Татабања | 123 | (0) | ||||||||||||||||
2008 | Ференцварош | 1 | (0) | ||||||||||||||||
Укупно | 394 | (0) | |||||||||||||||||
Репрезентативна каријера | |||||||||||||||||||
1947—1962 | Мађарска | 86 | (0) | ||||||||||||||||
Тренерска каријера | |||||||||||||||||||
1963 | Татабања | ||||||||||||||||||
1964—1965 | Шалготарјан | ||||||||||||||||||
1966 | КСИ | ||||||||||||||||||
1966—1968 | Кувајт | ||||||||||||||||||
Награде
|
Грошич је био голман чувене мађарске златне фудбалске генерације из педесетих година двадесетог века. Бранио је 86 пута за фудбалску репрезентацију Мађарске. Имао је надимак Црни Пантер (a fekete párduc).[2]
КаријераУреди
Грошич је био члан непобедиве Мађарске фудбалске репрезентације између 1948. и 1954. године. Био је члан будимпештанског ФК Хонведа а на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године је са репрезентацијом Мађарске освојио златну медаљу. На светском првенству 1954. године у Швајцарској, свако је већ унапред видео мађарску репрезентацију на победничком постољу. За изненађење су се побринули репрезентативци фудбалске репрезентације СР Немачке, који су у финалу победили мађаре са резултатом 3:2.[3]
После револуције у Мађарској 1956. године, златна генерација се распала, Грошич је одлучио да остане у земљи. Остао је први голман репрезентације, али је добио казну неиграња на годину дана из политичких разлога. Још је учествовао на светском првенству 1958. године и првенству 1962. године. Своју прву утакмицу за репрезентацију Мађарске Грошич је одиграо са 21. годином старости против репрезентације Албаније а задњу утакмицу је одиграо са својих 36. година 1962. године против Југославије.[4]
За Грошича се тврди да је увео појам голмана - „трећег бека“ ("sweeper-keeper"), који је у ствари био једанаести играч и помагао својој одбрани истрчавањем када је то требало.[5]
РеференцеУреди
- ^ „Блик, новине”. Архивирано из оригинала на датум 14. 06. 2014. Приступљено 14. 06. 2014.
- ^ Ђула Грошич Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2007), спортски музеј
- ^ „FIFA-статистика: Ђула Грошич”. Архивирано из оригинала на датум 26. 04. 2014. Приступљено 14. 06. 2014.
- ^ Ђула Грошич (репрезентативна статистика)
- ^ „Голмани који противрече свом изгледу”. Архивирано из оригинала на датум 03. 07. 2014. Приступљено 14. 06. 2014.
Спољашње везеУреди
- Ђула Грошич на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Ђула Грошич на сајту National Football Teams (језик: енглески)