Ђуро Затезало
Ђуро Затезало (Доње Дубраве, 21. јул 1931 — Доње Дубраве, 6. август 2017) био је српски педагог, правник и историчар.
| Ђуро Затезало | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. јул 1931. |
| Место рођења | Доње Дубраве,  Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 6. август 2017. (86 год.) |
| Место смрти | Доње Дубраве,  Хрватска |
Биографија уреди
Затезало је рођен у Доњим Дубравама на Кордуну, раније у саставу општине Горње Дубраве, данас је то део града Огулина. Син је мајке Марте и оца Раде који су имали 10 синова и 3 кћери.
Образовање уреди
Основну школу завршио је у Доњим Дубравама, а учитељску школу у Карловцу 1951. године, ванредно, уз рад, трогодишњу вишу педагошку школу у Загребу 1958. године на групи предмета: историја, хрватско-српски језик и југословенска књижевност. У Сарајеву је завршио Филозофски факултет на групи предмета: историја народа Југославије и општа историја. На Институту за хисторију државе и права Правног факултета Универзитета у Загребу из области државнополитичких наука где је магистрирао 5. новембра 1969. године. Ту је 1. јула 1977. године одбранио и докторску дисертацију под насловом: "Настанак, развој и организација народне власти на Кордуну, Банији и Лици у периоду од 1941-1945. године".
Рад уреди
Радио је као учитељ у Крушковачи и Оштаријама, наставник и професор на Економској школи у Карловцу, просветни саветник за српско-хрватски језик и историју на Заводу за школство котара Карловац, секретар Комисије за историју котара Карловац. Од 1960. године искључиво ради на прикупљању и обради архивске грађе, публиковању изворне грађе, објављивању студија.
Покретач је и оснивач Историјског архива у Карловцу те изградње савремене архивске зграде, једине новоизграђене у Хрватској, чији је директор био пуних 30 година, до пензионирања 1994. године. Има звање научног и архивског саветника. Аутор је 15 књига, више од стотину стручних и научних радова, организатор и учесник низа научних скупова са тематиком из времена 20. века, а највише из периода Народноослободилачке борбе народа Југославије од 1941. до 1945. године. Главни је и одговорни уредник више десетина монографија, студија и зборника у издању Историјског архива у Карловцу и неким другим институцијама.
Био је и потпредседник Савета за националне мањине Републике Хрватске од 2003. до 2011. године.
Носилац је бројних признања за нарочите заслуге и постигнуте успехе у раду, међу којима Орден рада са златним венцем, Награда за животно дело општине и града Карловца, Повеље ЗАВНОХ-а и других.
Библиографија уреди
- Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида, Српско културно друштво Просвјета, Загреб, (2005) (језик: српски)
- Јадовно: комплекс усташких логора 1941., Музеј жртава геноцида, Београд, (2007)
- Петрова гора: улога и значај у НОР-у Хрватске 1941-1945 Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Српско народно вијеће, Загреб, (2010) (језик: српски)
- Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. - Кордун, Банија, Горски Котар, Лика, II, проширено издање, МАРТИРИА – издавачка установа Епархије горњокарловачке, Карловац; Удружење Јасеновац – Доња Градина, Бања Лука, 2017.
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Предговор књиге „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ - Аутор Др Ђуро Затезало (језик: српски)
- Уводно излагање на Првој међународној конференцији о Јадовну 1941. (језик: српски)