Ђурђевка Чакаревић

Ђурђевка Чакаревић (8. април 19232. јануар 2006) је била примадона београдске опере и стални гост опера у Напуљу, Торину и Риму. Поред певања бавила се и педагошким радом.[1]

Ђурђевка Чакаревић
Лични подаци
Датум рођења(1923-04-08)8. април 1923.
Место рођењаГај, Краљевина СХС
Датум смрти2. јануар 2006.(2006-01-02) (82 год.)
Музички рад
ЖанрОпера
ИнструментОперски певач

Биографија уреди

Рођена је у месту Гај код Ковина. Студирала и дипломирала соло певање на Музичкој академији у Београду 1957. године у класи професорке Јелке Стаматовић-Николић.

Опера уреди

Каријеру певача је почела у Хумористичком позоришту у Београду да би од 1957. године добила агажман у београдској опери.[1]Током своје каријере певала је улоге које припадају сопранима и мецосопранима. Таквих улога било је преко шездесет. Стекла је највећа признања креирајући улоге у операма италијанских мајстора, нарочито Вердија (Амнерис у Аиди, Принцеза Еболи у Дон Карлосу и др.), затим у делима Јаначека, Прокофјева и др.

Гостовала је у најзначајнијим музичким центрима као што су Минхен, Висбаден, Венеција, Лозана, Праг, Торино, Будимпешта, Милано, Рим, Москва, Келн, Кијев, Лењинград, Каиро, Буенос Ајрес...[2]

Концертно певање уреди

Поред оперског неговала је концертно певање. Њено певање „...се одликовало стилском чистотом, музичком префињеношћу и интерпретативном префињеношћу“.

Педагошки рад уреди

Радила је и као вокални педагог још од 1975. године не само у Београду, већ и у Торину, Келну, Базелу. Радила је са формираним певачима искључиво на усавршавању њихове вокалне технике и интерпретације. Дугачак је списак познатих певача са којима је радила, да се помену Драгана Југовић дел Монако, Јелена Влаховић, Антонела и Марио Спортели, Петер Ваверка...[3]

Награде уреди

Носилац је многих награда и признања

Референце уреди

  1. ^ а б в „ЧАКАРЕВИЋ Ђурђевка”. snp.org.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Јовановић, Владимир. „Ђурђевка Чакаревић”. Позориште ISSN 0352-907X.- God. 73, april (2006), pp. 50.  Спољашња веза у |journal= (помоћ)
  3. ^ Јовановић, Владимир (2005). Ђурђевка Чакаревић. Београд : Фото футура. стр. 156—189. ISBN 978-86-83691-19-7.