Ћириличко слово Ї ї
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́ Ѕ
И Ѝ И́ І Ї Й Ј
К Ќ Л Љ М Н Њ
О О́ О̀ Ō П Р С
С́ Т Ћ У У́ У̀ Ў
Ф Х Ц Ч Џ Ш Щ
Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ Җ Ӝ
Ԅ Ӟ Ҙ З̌ З̱ З̣ Ԑ
Ӡ З́ Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ
Қ Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ Ӧ
О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ Ҧ Ҏ
Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑
Ҳ Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆ Э̄
Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈ Я̆ Я̄
Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ
Ҁ Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ
Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Ї ї (Ї ї, искошено: Ї ї) је писмо украјинског ћириличног писма. Ї је изведено од грчког слова јота са дијерезом.

То је била почетна варијанта ћириличног слова Ї, које је у 18. веку прешло са две тачке на једну, вероватно инспирисано сличним латиничним словом I. Касније су се две варијанте слова одвојиле и постале различита слова украјинске азбуке.

На украјинском језику, писмо је уведено као део Желехивског правописа, у украјинско-немачком речнику Јевхена Желехивског (2 тома, 1885–86).

Раније је коришћен и у српској ћирилици крајем 18. и почетком 19. века, где је представљао глас /ј/. У овом својству, увео га је Доситеј Обрадовић, али га је Вук Стефановић Караџић на крају заменио савременим словом Ј.

Поред украјинског писма, користи се и у панонском, русинском и прешовском русинском писму у Словачкој, где представља јотирани самогласник /ји/, попут изговора ⟨јо⟩ у „олујо”.

У различитим системима романизација, и је представљено римским ји, ии, и, или чак и, али најчешћи је ии.