Јабланица (Струга)

Јабланица (мкд. Јабланица) је насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Јабланица припада општини Струга.

Јабланица
мкд. Јабланица
Поглед на Јабланица.jpg
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаСтруга
Становништво
 — (2002)553
Географске карактеристике
Координате41°18′48″ СГШ; 20°34′49″ ИГД / 41.3133° СГШ; 20.5803° ИГД / 41.3133; 20.5803Координате: 41°18′48″ СГШ; 20°34′49″ ИГД / 41.3133° СГШ; 20.5803° ИГД / 41.3133; 20.5803
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина950 м
Јабланица на мапи Северне Македоније
Јабланица
Јабланица
Јабланица на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број6337
Позивни број+389 (0)46
Регистарска ознакаSU

ГеографијаУреди

Насеље Јабланица је смештено у крајње западном делу Северне Македоније, близу државне границе са Албанијом (6 km западно од насеља). Од најближег града, Струге, насеље је удаљено 30 km северно.

Јабланица се налази у историјској области Дримкол, која обухвата горњи ток Црног Дрима. Насеље је смештено на источним падинама планине Јабланица. Источно се тло спушта у клисуру Црног Дрима. Надморска висина насеља је приближно 950 метара.

Клима у насељу је планинска.

ИсторијаУреди

Име села Јабланица се први пут помиње у повељи цара Душана у периоду 1342-1345 за манастир Св. Богородице Перивлепте у Охриду. Село су у прошлости често нападала албанска племена Геге и Тоски. Са десне стране Јабланичке реке налази се место Вељаре, где постоје гробови погинулих за које се сматра да су убијени од стране качака.[1]

Историја Срба у местуУреди

У месту је између 1870-1876. године радила српска народна школа, која је након извесног прекида наставила рад 1897. године[2]

По пријави Бугара ухапшен је од стране Турака, Србин учитељ у Јабланици, Матеја Шуменковић.[3]

У месту су 1900. године биле три православне цркве. У оној саборној окупили су се Срби да прославе Савиндан. Чинодејствовао је поп Арсеније Николајевић. Српска школа у месту је отворена по царској дозволи 1897. године за време кмета месног Јована Костића. Кмет Костић је 1899. године био домаћин славе. Светосавску беседу у школи је одржао учитељ Матеја Шуменковић. Кум школске славе био је домаћин Илија Митровић, а заслуге за организацију прославе имали су још школски настојатељ Митар Нововић и други учитељ Марко Ставрић.[4]

ДемографијаУреди

Према статистици Васила Канчова ("Македонија. Етнографија и статистика") из 1900. године, у Јабланици је живело 960 становника, све Македонци (850 православаца и 110 муслимана)

Према секретару бугарског егзархија Димитриву Мишеву ("Македонија и њено хришћанско становништво"), 1905. године у Јабланици је живело 832 Македонаца, егзархиста и 160 Македонаца патријархиста.

Попис становништва


Националност Укупно
Македонци 545
Турци 0
Роми 0
Албанци 0
Власи 0
Срби 1
Бошњаци 0
Други 7

Јабланица је према последњем попису из 2002. године имала 553 становника. Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (98%). Већинска вероисповест је православље.

Популација (ист.): Јабланица (Струга)
Година1900190519481953196119711981199119942002
Становништво9609921.1881.3001.4881.3931.187818741553
Еволуција становништва

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Debarski Drimkol -Milenko S Filipović: Skoplje : Štamparija "Južna Srbija", 1939;
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1890. године
  4. ^ "Цариградски гласнк", Цариград 1900. године

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди