Јагош Марковић
Јагош Марковић (Подгорица, 1965) српски je позоришни редитељ.
Јагош Марковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1965. |
Место рођења | Подгорица, СФРЈ |
Уметнички рад | |
Најважнија дела | Фигарова женидба |
БиографијаУреди
Завршио је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића.[1]
Режирао је телевизијски филм Електра (1993).
Стални је редитељ Народног позоришта у Београду од 2008.[1]
Већина представа које је режирао доживеле су позитивне критике.[1]
У српским позориштима и позориштима у иностранству Марковић је остварио преко педесет представа.[1] У другим театрима у земљи и иностранству режирао је до сада преко педесет представа. Након нестанка Југославије, Марковић је наш први редитељ који ради на Дубровачким љетним играма (Ромео и Јулија, 2014).[1]
У Бугарској је одржан фестивал „Балкан чита Јагоша” у оквиру кога су четири позоришна редитеља радила Марковићев текст Говорница.[1]
НаградеУреди
ТеатрографијаУреди
- Кућа на граници, 23.10.1987, Београд, Позориште „Душко Радовић” Београд[2]
- ЧАРАПА ОД СТО ПЕТЉИ, 29.02.1988, Београд, [[Београдско драмско позориште[2]
- Један дан у циркусу, 08.04.1989, Београд, Позориште „Душко Радовић” Београд[2]
- Ноћ лудака у Господској улици, 08.05.1989, Београд, Позориште на Теразијама[2]
- Учене жене, Народно позориште у Београду[1]
- Хасанагиница, Народно позориште у Београду[1]
- Госпођа министарка, Народно позориште у Београду[1]
- Покондирена тиква, Народно позориште у Београду[1]
- Др, Народно позориште у Београду[1]
- Антигона, Народно позориште у Београду[1]
- Пепељуга (опера), Народно позориште у Београду[1]
- Фигарова женидба (опера), Народно позориште у Београду[1]
- Ромео и Јулија[1]
- Кате Капуралица[1]
- Декамерон дан раније (Народно позориште Сомбор)[1]
- Лукреција илити Ждеро (Позориште на Теразијама)[1]
- Скуп[1]
- Богојављенска ноћ[1]
- Говорница[1]
- Сумњиво лице[1]
- Уображени болесник[1]
- Тако је ако вам се тако чини (Југословенско драмско позориште)[1]
- Породицне приче[1]
- Господа Глембајеви[1]
- Јесења соната (Атеље 212)[1]
- Галеб[1]
- Филумена Мартурано[1]
- Кармен (ХНК Ивана пл. Зајца)[1]
- Лукреција о бимо рекли Пожерух (Ријечке летње ноћи)[1]
- Учене жене (ХНК Сплит)[1]
- Чарапа од сто петљи (Београдско драмско позориште)[1]
- Зора на истоку[1]
- Наши синови[1]
- Свињски отац (Звездара театар )[1]
- Хасанагиница (Центар за културу Тиват)[1]
- Тартиф[1]
- Хекуба (Црногорско народно позориште)[1]
- Краљица Кристина, шведско Краљевско позориште Драматен поводом јубилеја позориште[1]
- Путујуће позориште Шопаловић (Југословенско драмско позориште)[3]
- Сумрак Богова (Београдско драмско позориште)[3]
- Чаробњак из Оза (Позориште „Душко Радовић” Београд)[4]
РеференцеУреди
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „Јагош Марковић”. Народно позориште у Београду (на језику: српски). Приступљено 2021-11-25.
- ^ а б в г „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-25.
- ^ а б „Jagoš Marković: Sve te nagrade koje Lane nije dobio sad jadno zveče”. N1 (на језику: српски). 2021-08-29. Приступљено 2021-11-25.
- ^ „Jagoš Marković: Gnušam se kovid religije”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-10-23. Приступљено 2021-11-25.