Јаково
Јаково је насеље у градској општини Сурчин, у граду Београду. До 2004. године и формирања нове општине припадало је општини Земун. Јаково се налази у југоисточном Срему, 24 km југозападно од центра Београда, 4 km од обале реке Саве. Код села се налази манастир Фенек.
Јаково | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Општина | Сурчин |
Становништво | |
— 2011. | 6.393 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 45′ 15″ С; 20° 15′ 36″ И / 44.75411° С; 20.25990° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 11276 |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Према попису из 2011. у Јакову је живело 6.393 становника.
Историја
уредиНа овом простору живот је био развијен у најстарија времена, о чему сведоче археолошка налазишта са ових простора. Материјални докази потврђују да су ови простори били насељени још у камено и гвоздено доба. Касније су овде живели Илири и Келти. Најзначајнији је проналазак Германске некрополе, где су пронађени добро очувани пехари, накит од ћилибара, предмети од керамике.
По предању, назив се везује за име сточара Јакова, који је живео на брдашцету у колиби од трске. Тада није било заштитног насипа, па је Сава плавила простор. Током лета, кад би се вода повукла, до Јакова би долазили чобани из околних села и говорили „идемо до Јакова“.
Јаково се у списима помиње од почетка 15. века (1404. године у једном мађарском спису). Постанак насеља везује се за манастир Фенек, удаљен два километра југозападно од Јакова, а најранији писани помен о манастиру датира из 1563. године. Јаково се као насеље помиње и у турско доба. После повлачења Турака 1718. године улази у састав земунског властелинства, а након склапања мира са Турском Јаково је прикључено Војној граници.
Крај 18. века обележио је и почетак рада школе. Православни храм, посвећен Вазнесењу Господњем (Спасовдан), подигнут је у периоду од 1804. до 1810. године.[1], а у периоду од 1855. до 1860. године, његове унутрашње зидове осликао је Живко Петровић (1806—1869), кога историчари уметности оцењују као осредњег сликара у стилу раног романтизма[2] Сеоска слава је Света Петка, која се прославља 27. октобра. Такође се слави и пренос моштију Св. Петке (26. јул/8. август)[3], у оквиру „Дана месне заједнице“, од 6—8. августа. У знак сећања на 20 родољуба и мештана села Јакова, које су Немци стрељали 1943. године, као одмазду за једног убијеног Немца, 7. августа, за партизанску славу, полажу се венци код споменика палим борцима и жртвама фашизма из Другог светског рата, који се налази преко пута храма.[4]
Демографија
уредиУ насељу Јаково живи 4656 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,3 код мушкараца и 37,3 код жена). У насељу има 1685 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53 (попис 2002).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
График промене броја становника током 20. века |
|
м | ж |
|||
? | 31 | 32 | ||
80+ | 19 | 41 | ||
75—79 | 34 | 60 | ||
70—74 | 84 | 113 | ||
65—69 | 135 | 142 | ||
60—64 | 160 | 154 | ||
55—59 | 152 | 144 | ||
50—54 | 217 | 239 | ||
45—49 | 273 | 246 | ||
40—44 | 207 | 226 | ||
35—39 | 208 | 180 | ||
30—34 | 210 | 208 | ||
25—29 | 234 | 239 | ||
20—24 | 248 | 227 | ||
15—19 | 234 | 208 | ||
10—14 | 191 | 190 | ||
5—9 | 176 | 181 | ||
0—4 | 142 | 164 | ||
Просек : | 36,3 | 37,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.446 | 738 | 1.545 | 91 | 61 | 11 |
Женски | 2.459 | 521 | 1.553 | 300 | 79 | 6 |
УКУПНО | 4.905 | 1.259 | 3.098 | 391 | 140 | 17 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.225 | 152 | 1 | 1 | 387 |
Женски | 869 | 62 | 1 | 1 | 227 |
УКУПНО | 2.094 | 214 | 2 | 2 | 614 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 37 | 83 | 179 | 17 | 169 |
Женски | 5 | 11 | 165 | 27 | 36 |
УКУПНО | 42 | 94 | 344 | 44 | 205 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 4 | 55 | 48 | 25 | 22 |
Женски | 14 | 43 | 20 | 69 | 146 |
УКУПНО | 18 | 98 | 68 | 94 | 168 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 31 | 0 | 0 | 14 | |
Женски | 32 | 2 | 0 | 8 | |
УКУПНО | 63 | 2 | 0 | 22 |
Галерија
уреди-
Бољевачка улица
-
Булевар пивопија у Јакову
-
Споменик у знак сећања на стрељане Јаковљане 1943. године
-
Улаз у Јаково
-
Силос у Јакову
-
Улица Вожда Карађорђа
-
Раскрсница Сурчинске и улице Вожда Карађорђа
Референце
уреди- ^ Градска општина Сурчин: Стратегија одрживог развоја 2011—2021 Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016), pp. 72, (Београд) април 2012, приступ 10.5.2013
- ^ Православље — новине Српске патријаршије, часопис бр. 1019: „Црква Светог оца Николаја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2009), Смиљана Ћурчић, приступ 10.5.2013
- ^ Манастир Фенек: Манастирска слава[мртва веза], приступ 10.5.2013
- ^ Општина Сурчин: „Дани Месне заједнице Јаково“ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2015), приступ 10.5.2013
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај. 2004. ISBN 978-86-84433-14-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.