Отворите главни мени

Јаков Ненадовић (Бранковина око 1765 — Бранковина, 1836) је био војвода из Првог српског устанка и председник Правитељствујушчег совјета сербског. Млађи брат Алексе Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (после победе над Турцима код Свилеуве 1804.) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и личности Западне Србије. Добијао је муницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ у марту напао Шабац.

Јаков Ненадовић
Jakov nenadovic.jpg
Јаков Ненадовић (уље на платну Уроша Кнежевића, после 1852.)
Биографија
Датум рођења1765.
Место рођењаБранковина
 Османско царство
Датум смрти1836.
Место смртиБранковина
 Кнежевина Србија
Религијаправославац
Политичка
партија
Нестраначка личност
1810. — 22. јануар 1811.
МонархЂорђе Петровић
ПретходникМладен Миловановић
НаследникЂорђе Петровић

После Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет. 1810. године Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на мјесто Младена Миловановића за председника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. године, и постао попечитељ (министар) унутрашњих послова. Током устанка Јаков Ненадовић је у борбама заробио један француски топ са француском посадом које је Наполеон Бонапарта послао Турцима у испомоћ. Судбина артиљераца је непозната, али се зна да је Јаков топ закопао и да га је после устанка ископао Петар Николајевић Молер и користио у Другом српском устанку.[1] После пропасти Првог српског устанка 1813. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће 1814. године је стигао у Бесарабију. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара Александра I у Петрограду 1816. године. У Хотину, у Бесарабији је живео све до 1831. године, а потом се вратио у Србију. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини, поред цркве. Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793—1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић (1813—1879), удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806—1885), Карађорђевог сина.

ЛитератураУреди

Владимир Кривошејев, Војвода Јаков Ненадовић – скице за биографију, Ваљево – Београд, Министарство унутрашњих послова, 2001

Види јошУреди

Спољашње везеУреди


  1. ^ Слободан Раковић, Владимир Кривошејев, Ненадовићи у устанку ДВД, Историјски музеј у Ваљеву