Јане Сандански
Јане Сандански (мкд. Јане Сандански, буг. Яне Сандански); Влахи, 31. јануар 1872 — Попови ливади, 22. април 1915) македонско-бугарски[1][2][3][4] револуционар и члан ВМРО-а.
Јане Сандански | |
|---|---|
 Сандански | |
| Датум рођења | 31. јануар 1872. |
| Место рођења | Влахи Османско царство |
| Датум смрти | 22. април 1915. (43 год.) |
| Место смрти | Попови ливади Краљевина Бугарска |
Биографија уреди
Рођен је 31. јануара 1872. године у селу Влахи код Мелника, Пиринска Македонија, Османско царство. Завршио је прогимназију у Дупници у Бугарској. У младости је био активан међу македонском емиграцијом у Дупници. Од 1895. до 1897. био је учесник четничког устанка, којег је организовао Врховни македонски комитет (врховисти). Године 1899. упознао се са Гоцом Делчевим и Ђорчом Петровим и прешао у Тајну македонско-одринску револуционарну организацију (ТМОРО). Делчев га је 1901. године одабрао за војводу пограничких региона Сереског округа за заштиту територије од врховиста.
Године 1903. успротивио се решењу Солунског конгреса о дизању устанка исте године. Након почетка Илинданског устанка организовао је Крстовдански устанак у Сереском револуционарном округу. Учествовао је на Рилском конгресу, 1905. године, и на окружним конгресима у Серском округу. По његовој наредби извршено је суђење и ликвидација Ивана Гарванова и Бориса Сафарова, 1907. године.
Од 1908. године сарађивао је са младотурцима и учествовао у младотурском походу на Цариград, када је 1909. године детронисан султан Абдул Хамид II.
Учествовао је у Првом балканском рату, када су бугарски одреди под његовим вођством ослободили Мелник. Дејствовао је и при заузимању Рупелске клисуре. Са својим је одредима 1912. године ушао у Солун, где се сукобио са бугарским официрима због својих ставова о аутономној и независној Македонији.
За време Другог балканског рата борио се на бугарској страни у рилској дивизији.
У заседи су га убили политички противници на Пирин планини, 22. априла 1915. године.
Наслеђе уреди
Сандански је био противник врховизма и бугарске доминације над Македонијом. Његове идеје наставили су следбеници, названи санданистима.
И Бугари славе Санданског као свог националног хероја, па је тако у Пиринској Македонији место Свети Врач, 1949. године, преименовано у Сандански. Предмет је спорења између Бугарске и Северне Македоније.
За време Народноослободилачке борбе у Македонији од 1941. до 1944. године, Битољски партизански одред носио је његово име.
Референце уреди
- ^ Историјски часопис САНУ: Критике и прикази; Никола Сотировски; Београд; 1952; стр. 337
- ^ Павел Делирадев, Јане Сандански, Македонски научни институт Софија, 1946.
- ^ Биографија Јанета Санданског - Христо Константинов, Софија, 1939
- ^ Револуциjа у Турскоj", интервју Бранислава Нушића са Јанетом Санданским, у „Политици”, бр. 1619, јул 1908, Србија
Литература уреди
- Македонска енциклопедија, „МАНУ“, Скопље 2009. година.
