Отворите главни мени

Јарослав Хашек (чеш. Jaroslav Hašek; Праг, 30. април 1883Липњице на Сазави, 3. јануар 1923) је био чешки писац који је светску славу стекао недовршеним хумористичко-сатиричним романом „Доживљаји доброг војника Швејка у светском рату“. Роман преведен на многе језике, по њему снимљено више филмова, а адаптиран и за позориште.

Јарослав Хашек
Jaroslav Hašek.gif
Јарослав Хашек, чешки писац
Датум рођења(1883-04-30)30. април 1883.
Место рођењаПрашко Ново Место
 Аустроугарска
Датум смрти3. јануар 1923.(1923-01-03) (39 год.)
Место смртиЛипњице на Сазави
 Чехословачка
Најважнија дела

Садржај

МладостУреди

Рођен је као прво дете Јосефа, гимназијског професора математике и физике, и Катерине (р. Јарешова). Јосефов отац је био сељак и писац, учесник прашке револуције 1848. Јарослав је похађао основну школу и гимназију у Прагу где је уједно служио, од четвтрог разреда основне школе, у цркви Ивана Крститеља помажући свештенику приликом литургије. Први и други разред гимназије је завршио одличним успехом. Отац Јарославов, Јосеф је умро кад је Јарославу било 13 година. Године 1898, када је у Прагу било уведено ратно стање, Јарослав је поцепао проглас о ратном стању што су власти протумачиле као издајнички акт па је тако Јарослав морао да напусти гимназију у 15. години и да ради као апотекарски помоћник код Фердинанда Кокошке. У периоду 1899-1902 студира и завршава Чешку трговачку академију у Прагу, где је уједно научио и руски језик. По завршетку студија се је запослио као приправник у "Славија" банци октобра 1902. године. У пролеће 1903. напушта банку и путује Словачком. Његова мајка захтева да се врати назад у банку на посао, што је он и учинио али га банка није хтела примити назад на посао.

Писац, анархист и револуционарУреди

Године 1903. лута Балканом и објављује свој први литерарни рад (басне). Од 1904. године посвећује се раду у анархистичком покрету Северне Бохемије. У градићу Лом ради као уредник и администратор анархистичког листа Омладина. Овај лист, исте године, финансијски пропада а Јарослав путује у Немачку. У лето 1905. заједно са својим пријатељима академским сликаром Јарославом Кубином и чланом балета Чешког краљевског народног позоришта Франтишеком Вагнером полази на промотивни пут до Истре, при чему промовише своју Партију за умерен прогрес у оквиру закона. Све до 1907. Хашек је живео као боем пишући чланке на социјалне теме и сатире које је објављивао у анархистичким листовима (Нова омладина, Комуна). Године 1906. је упознао Јармилу Мајер којом се је оженио 1910. Од 1909. до 1911. пише чланке у којима извргава руглу политичаре, политичке партије и њихову штампу, које објављује у листу Галерија карикатура. Фебруара 1911. је пао у тешку психичку кризу и покушао да изврши самоубиство скачући са Карловог моста у Прагу.

У периоду мај-јули 1911. пише кратке приче о добром војаку Швејку и објављује их у часописима Карикатуре и Добра копа да би 1912. објавио књигу Добри војак Швејк и друге чудне догодовштине. У периоду од 1912.-1914. живео је код пријатеља, писао хумореске и бавио се кабареом. У фебруару 1915. је био регрутован и послан на руски фронт у Галицији где је у септембру исте године пао у руско заробљеништво. Из заробљеничког логора прелази у добровољачку јединицу Чехословачки легионари 1916. и бори се на страни Русије против Аустро-Угарске и Немачке. Ради као главни уредник листа Чехословачка у Кијеву где је исте 1916. објавио превод свога Доброг војака Швејка на руском језику.

По избијању Октобарске револуције Чехословачки легионари се противе револуцији, док Хашек види револуцију као могућност социјалног и националног ослобођења. У фебруару 1918. постаје војник Црвене армије и објављује своје чланке у комунистичком листу Пионир. У марту исте године постаје члан Комунистичке партије Русије. Од априла до јуна 1918. делује међу Чехословачким легионарима као агент Црвене армије где покушава да врбује Чехе и Словаке да пређу на страну Црвене армије. Преки суд Чехословачких легионара издаје наредбу да се Хашек ухапси након чега Хашек бежи црвеноармејцима у Симбирск септембра 1918. године. У децембру 1918. ради у политичком оделењу Пете армије и постаје помоћник армијског командира Булгуме. Од 1919. до 1920. године вршио је разне дужности у Црвеној армији и Комунистичкој партији при чему је био уредник разних листова у Уфи, Краснојарску и другим руским градовима. У мају 1920. се је оженио Александром Григорјевном Љвовном.

Повратак у ЧехословачкуУреди

Децембра 1920. се враћа у Чехословачку са идејом да ради на оснивању Комунистичке партије Чехословачке. Све до фебруара 1920. Хашек је боравио у карантину у граду Пардубице. Комунистички покрет је био угушен у Чехословачкој, а Хашек је био у опасности од судског гоњења због бигамије и забрањене политичке актиности. У периоду јануар-март 1921. године објављује у Трибуни циклус проповетки Командир града Булгуме и издаје први пут роман Добри војак Швејк у светском рату. Ово издање Доброг војака продаје колпортерски заједно са његовим пријатељем Сауером. У јулу 1921. године издавач А. Синк издаје Доброг војака а Хашек пише други део Доброг војака. У аугусту 1921. се пресељава у Липњице на Сазави где до јануара 1922. године пише трећи део Доброг војака. Исте године публикује књигу проповедака Добри војак Швејк пре светског рата и друге чудне догодовштине и књигу Мировна конференција и друге хумореске.

СмртУреди

У децембру 1922. Хашеку се погоршава здравље као последица боемског живота, боравка у заробљеништву и тешког живота и рада у Црвеној армији. Године 1923. 3. јануара у 8 сати ујутро, Јарослав Хашек умире од срчаног удара.

Вацлав Менгер, чешки глумац и близак пријатељ Јарослава Хашека, је написао да је Јарослав живео живот мање од 40 година, живот препун беде, лошег понашања, физичке и душевне патње. И поред свега Јарослав је био човек огромне духовне снаге, стопроцентни оптимист, пун хумора и надприродне безбрижности са којом се је он коцкао у својој души а и на рачун свога здравља и свега материјалног.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди