Јастреб гуштераш
Јастреб гуштераш или мишар гуштераш (лат. Kaupifalco monogrammicus) је врста птице грабљивице из породице јастребова. Насељава већи део Субсахарске Африке од Еритреје до Јужноафричке Републике.
| Јастреб гуштераш | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Kaupifalco monogrammicus | |
| Снимљено у Кенији | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Kaupifalco Bonaparte, 1854
|
| Врста: | K. monogrammicus
|
| Биномно име | |
| Kaupifalco monogrammicus (Temminck, 1824)
| |
Опис уреди
.jpg)
Јастреб гуштераш је мала здепаста птица грабљивица, чија дужина тела достиже 35–37 cm, а распон крила око 79 cm. Мужјаци у просеку теже 246 g, а женке 304 g. Перје горњих делова тела, главе и груди је сиво. Испод кљуна на грлу има усправну црну линију, по чему се разликује од свих других птица грабљивица. Трбух је пругаст црно-бео. Поткрилно перје је бело са црним врховима. Реп је црн, са белим врхом и једном белом пругом. Очи су тамноцрвенкастосмеђе. Восковица и ноге су наранџасто-црвенкасте. Полови се по изгледу не разликују значајно. Млади јастребови гуштераши изгледом подсећају на одрасле јединке, једине разлике су боја крила, која код младих птица има нијансу смеђе и боја ногу и восковице, које су светлије наранџасто-жућкасте.[2]
Распрострањеност и станиште уреди
Јастреб гуштераш насељава Субсахарску Африку од Еритреје на северу до североисточног дела Јужноафричке Републике на југу. Бројна је врста у западној Африци, Зимбабвеу, Мозамбику и североисточној Намибији, у Боцвани и Јужноафричке Републици.[3][4] Омиљено станиште су му влажне шумовите саване, нарочито оне у којим расту врсте дрвећа из рода миомбо (Brachystegia), ивице шума и шумовите обале река.[4] Има га, нарочито зими, у сушним саванама у којима расту трновити жбунови у источној и средњој Африци.[2][3]
Исхрана уреди
Главни плен су му бескичмењаци, гмизавци и сисари. Најбројнији плен су му скакавци и термити, по тежини то су глодари. Од гмизаваца омиљени плен су му гуштери из родова Mabuya и Agama, затим змије, а лови и жабе.[4]
Размножавање уреди
Гнезди се од септембра до новембра. Моногамна је птица и парови често остају заједно до краја живота.[5] Оба пола су укључена у прављење гнезда, које је мало и компактно, свијено од гранчица, на крошњама дрвећа, често на делу гране у близини стабла дрвета. Гнездо је обложено сувом травом, зеленим лишћем или лишајевима.[5][2]
Као и неке друге птице грабљивице, јастреб гуштераш користи напуштена гнезда других птица.[6] Када сам гради гнездо, гради га на нижем делу крошње, док се преузето напуштено гнедо може налазити и на вишим деловима крошње. Повремено, због заузимања напуштених гнезда долази у сукоб са кратконогим кобцем (Accipiter badius),[6] јер је он сличне величине, насељава слично станиште и ареал.[2]
У леглу се налази од 1 до 3 јајета, на којима лежи женка, до излегања долази након 32–34 дана.[2] У овом периоду мужјак храни женку, а обоје хране птиће 40 дана након излегања. Птићи постају потпуно самостални након отприлике 90 дана.[2]
Таксономија уреди
Према неким молекуларно филогенетским студијама јастреб гуштераш није блиско сродан врстама рода Buteo, већ врстама рода Accipiter.[7] Којима је и морфолошки сличнији, на пример јастреб гуштераш има зашиљена и кратка крила.[5]
Извори уреди
- ^ BirdLife International (2016). „Kaupifalco monogrammicus”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22695421A93508702. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22695421A93508702.en. Приступљено 13. 7. 2019.
- ^ а б в г д ђ Oberprieler, Ulrich (2012). The Raptor Guide of Southern Africa. Singapore: Craft International. стр. 170. ISBN 978-0-9921701-0-3.
- ^ а б Hockey, Dean (4. 3. 2010). „Kaupifalco monogrammicus”. Biodiversity Explorer. Iziko museum of Cape Town. Приступљено 2. 4. 2016.[мртва веза]
- ^ а б в Thiollay, J.M. (15. 6. 1988). „Comparative foraging adaptations of small raptors in a dense African savanna”. Ibis. 132: 42—47. doi:10.1111/j.1474-919x.1990.tb01015.x.
- ^ а б в Carnaby, Trevor (2009). Beat About the Bush Birds. Johannesburg, South Africa: Jacana Media (Pty) Ltd. стр. 548. ISBN.
- ^ а б Malan, Gerard (2009). Raptor survey and monitoring. Pretora, South Africa: BRIZA PUBLICATIONS. стр. 58. ISBN 978-1-920146-03-0.
- ^ Lerner, Heather (29. 3. 2016). „Molecular Phylogenetics of the Buteonine Birds of Prey”. The Auk. 125 (2): 304—315.
Литература уреди
- Barlow, Clive; Wacher, Tim; Disley, Tony (2005). A field guide to birds of The Gambia and Senegal. Yale University Press.
Спољашње везе уреди
