Јастреб гуштераш

Јастреб гуштераш или мишар гуштераш (лат. Kaupifalco monogrammicus) је врста птице грабљивице из породице јастребова. Насељава већи део Субсахарске Африке од Еритреје до Јужноафричке Републике.

Јастреб гуштераш
Lizard buzzard (Kaupifalco monogrammicus).jpg
Kaupifalco monogrammicus
Снимљено у Кенији
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Kaupifalco

Bonaparte, 1854
Врста:
K. monogrammicus
Биномно име
Kaupifalco monogrammicus
(Temminck, 1824)

ОписУреди

Јастреб гуштераш је мала здепаста птица грабљивица, чија дужина тела достиже 35–37 cm, а распон крила око 79 cm. Мужјаци у просеку теже 246 g, а женке 304 g. Перје горњих делова тела, главе и груди је сиво. Испод кљуна на грлу има усправну црну линију, по чему се разликује од свих других птица грабљивица. Трбух је пругаст црно-бео. Поткрилно перје је бело са црним врховима. Реп је црн, са белим врхом и једном белом пругом. Очи су тамноцрвенкастосмеђе. Восковица и ноге су наранџасто-црвенкасте. Полови се по изгледу не разликују значајно. Млади јастребови гуштераши изгледом подсећају на одрасле јединке, једине разлике су боја крила, која код младих птица има нијансу смеђе и боја ногу и восковице, које су светлије наранџасто-жућкасте.[2]

Распрострањеност и стаништеУреди

Јастреб гуштераш насељава Субсахарску Африку од Еритреје на северу до североисточног дела Јужноафричке Републике на југу. Бројна је врста у Западној Африци, Зимбабвеу, Мозамбику и североисточној Намибији, у Боцвани и Јужноафричке Републици.[3][4] Омиљено станиште су му влажне шумовите саване, нарочито оне у којим расту врсте дрвећа из рода миомбо (Brachystegia), ивице шума и шумовите обале река.[4] Има га, нарочито зими, у сушним саванама у којима расту трновити жбунови у Источној и Централној Африци.[2][3]

ИсхранаУреди

Главни плен су му бескичмењаци, гмизавци и сисари. Најбројнији плен су му скакавци и термити, по тежини то су глодари. Од гмизаваца омиљени плен су му гуштери из родова Mabuya и Agama, затим змије, а лови и жабе.[4]

РазмножавањеУреди

Гнезди се од септембра до новембра. Моногамна је птица и парови често остају заједно до краја живота.[5] Оба пола су укључена у прављење гнезда, које је мало и компактно, свијено од гранчица, на крошњама дрвећа, често на делу гране у близини стабла дрвета. Гнездо је обложено сувом травом, зеленим лишћем или лишајевима.[5][2]

Као и неке друге птице грабљивице, јастреб гуштераш користи напуштена гнезда других птица.[6] Када сам гради гнездо, гради га на нижем делу крошње, док се преузето напуштено гнедо може налазити и на вишим деловима крошње. Повремено, због заузимања напуштених гнезда долази у сукоб са кратконогим кобцем (Accipiter badius),[6] јер је он сличне величине, насељава слично станиште и ареал.[2]

У леглу се налази од 1 до 3 јајета, на којима лежи женка, до излегања долази након 32–34 дана.[2] У овом периоду мужјак храни женку, а обоје хране птиће 40 дана након излегања. Птићи постају потпуно самостални након отприлике 90 дана.[2]

ТаксономијаУреди

Према неким молекуларно филогенетским студијама јастреб гуштераш није блиско сродан врстама рода Buteo, већ врстама рода Accipiter.[7] Којима је и морфолошки сличнији, на пример јастреб гуштераш има зашиљена и кратка крила.[5]

ИзвориУреди

  1. ^ BirdLife International (2016). Kaupifalco monogrammicus. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22695421A93508702. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22695421A93508702.en. Приступљено 13. 7. 2019. 
  2. ^ а б в г д ђ Oberprieler, Ulrich (2012). The Raptor Guide of Southern Africa. Singapore: Craft International. стр. 170. ISBN 978-0-9921701-0-3. 
  3. ^ а б Hockey, Dean (4. 3. 2010). „Kaupifalco monogrammicus”. Biodiversity Explorer. Iziko museum of Cape Town. Приступљено 2. 4. 2016. [мртва веза]
  4. ^ а б в Thiollay, J.M. (15. 6. 1988). „Comparative foraging adaptations of small raptors in a dense African savanna”. Ibis. 132: 42—47. doi:10.1111/j.1474-919x.1990.tb01015.x. 
  5. ^ а б в Carnaby, Trevor (2009). Beat About the Bush Birds. Johannesburg, South Africa: Jacana Media (Pty) Ltd. стр. 548. ISBN. 
  6. ^ а б Malan, Gerard (2009). Raptor survey and monitoring. Pretora, South Africa: BRIZA PUBLICATIONS. стр. 58. ISBN 978-1-920146-03-0. 
  7. ^ Lerner, Heather (29. 3. 2016). „Molecular Phylogenetics of the Buteonine Birds of Prey”. The Auk. 125 (2): 304—315. 

ЛитератураУреди

  • Barlow, Clive; Wacher, Tim; Disley, Tony (2005). A field guide to birds of The Gambia and Senegal. Yale University Press. 

Спољашње везеУреди