Јеврем Брковић
Јеврем Брковић (Сеоце, 29. децембар 1933) је црногорски писац (песник, романописац, драмски писац и новинар) и културни радник. Познат је по својим оштрим критикама политичких противника, као и личности из јавног живота Црне Горе, али и као велики промотер црногорства, а противник српства.
| Јеврем Брковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 29. децембар 1933. |
| Место рођења | Сеоца, Краљевина Југославија |
| Деца | Балша Брковић |
Брковић припада генерацији црногорских писаца која је на југословенску књижевну позорницу ступила средином педесетих година 20. вијека. У раним фазама свог књижевног дјеловања Брковић је писао поезију и драме, да би у каснијим фазама написао неколико романа и објавио бројне есејистичке и публицистичке књиге. Његов опус обухвата педесетак наслова, док су Сабрана дјела објављена у тридесет томова.
За свој књижевни рад Брковић је добио бројне домаће и интернационалне награде (Ратковићева награда, Стеријина награда, Тринаестојулска награда...). Покретач је и први уредник књижевне ревије Овдје као и Црногорског књижевног листа. Био је предсједник Удружења књижевника Црне Горе, а учествовао је у оснивању Црногорског друштва независних књижевника, Матице црногорске, Црногорског Пен центра и Дукљанске академије наука и умјетности.
Још током шездесетих година Брковић је био активан учесник у бројним полемикама око идеолошких, националних и естетских питања. У предвечерје распада Југославије Брковић се снажно успротивио политици коју је репрезентовао Слободан Милошевић, заговарајући миран расплет југословенске кризе. На самом почетку деведесетих година 20. вијека Брковић је, уз Славка Перовића, био најагилнији антиратни активиста и противник Милошевићевог режима у Црној Гори. Због његовог отвореног Писма извињења херцеговачким Хрватима и Муслиманима, које је било реакција на бахато понашање црногорских резервиста у западној Херцеговини, у јесен 1991. године против Брковића је подигнута оптужница за распиривање националне мржње. У октобру мјесецу исте године Брковић је емигрирао у Хрватску. Након промјене политичке климе у Црној Гори, Брковић се 1999. године вратио из емиграције. У периоду до референдума о независности 2006. године, Брковић је отворено подржавао политику владајућих структура, пишући у свом Црногорском књижевном листу бројне текстове, често увредљивог карактера и вулгарне садржине, против водећих људи црногорске опозиције.[тражи се извор]
Дана 24. октобра 2006. Брковића и његовог возача и телохранитеља Срђана Војичића су напала тројица наоружаних људи. Војичић је убијен, док је Брковић задобио лакше повреде.[1] Спекулисало се да је мотив за напад била последња Брковићева књига „Љубавник Дукље“, у којој се он индиректно подсмевао многим људима из јавног живота Црне Горе, а посебно блиским пријатељима бившег премијера Мила Ђукановића, али не и самом Ђукановићу.
Јеврем Брковић је врховни командат Ловћенске страже, организације која је посвећена одбрани црногорског идентитета.[тражи се извор]
Брковићев син, Балша Брковић је такође познат црногорски писац.
ДјелаУреди
Књиге поезије:
- Опоруке
- Брђанска земља
- Брђански Хомер је мртав
- Кучкини синови
- Старинска магла око дома
- Комитске баладе
- Зидање и разур куле Озровића...
- Путовање Јеврема преблагог
Романи:
- Пантелеј на дријену
- Кнежеви људи
- Црне тачке
- Монигрени
- Каменштаци
- Љубавник Дукље
Есејистичке и полемичке књиге:
- Анатомија морала једног стаљинисте
- Минска поља естетике
- Унакажено лице демократије
- Глосариј...
РеференцеУреди
- ^ Претучен црногорски писац Јеврем Брковић, Глас Америке, 25. октобар 2006.
