Јеврем Хајдуковић

Јеврем Хајдуковић (4. март 1923, Црмница, Краљевина СХС - 20. април 2013, Улцињ, Црна Гора) био је црногорски песник, оснивач школа и наставник. Један је од пионира хаику поезије у Србији и Црној Гори.

Јеврем Хајдуковић
Photo of young Jevrem Hajdukovic.jpg
Датум рођења(1923-03-04)4. март 1923.
Место рођењаПодгор крај Цетиња,  Краљевина СХС
Датум смрти20. април 2013.(2013-04-20) (90 год.)
Место смртиУлцињ,  Црна Гора
Националностцрногорска
Народностсрпска
Занимањеписац, наставник
НаградеИто Ен Ои Оча, Лирски печат

БиографијаУреди

Јеврем Хајдуковић рођен је 1923. године у селу Подгор, Црмничко племе, у Старој Црној Гори. Потиче из богате трговачке породице, али му је дјед Јоко изгубио скоро сву имовину, укључујући и бродове, у току Великог рата. Основну школу и гимназију учио је у Котору а Учитељску школу на Цетињу. Школовање је накратко прекинуо због Другог свјетског рата, али је након њега наставио и завршио Вишу педагошку школу (одсјек биологија-хемија). У својој веома дугој образовној каријери био је оснивач школа, учитељ и благајник у тешко приступачним црногорским селима ( Тепачко Поље, Лозна, Цуцка Бата, Горња Заљут). 1956. се преселио у Улцињ, гдје се налазила стара кућа његовог дједа и ту је остао до краја живота. У Улцињу је био наставник (у основној и средњој школи), те помоћник директора и директор. [1]

Био је члан Хаику удружења Србије и Црне Горе и Удружења књижевника Црне Горе. Учествовао је у Народноослободилачком рату (1941-1945), гдје је стекао чин капетана 1. класе. У периоду 1963.-1973. био је дописник Вечерњих новости. Преминуо је 20. априла 2013. у својој кући у Улцињу у 90-ој години.

Хајдуковићев књижевни радУреди

Један је од првих писаца хаикуа на нашим просторима. Писао је савремену и хаику поезију. Заступљен је у антологији хаику поезије у Црној Гори, у антологијама хаику фестивала у Оџацима (Србија) и међународном хаику фестивалу у Новом Саду, те у лексикону jугословенског хаику песништва у издању Трешњев лист:

Хаику песме му је на руски превео Александар Шево. Преведен је и на енглески, јапански и албански језик.

Песме је објављивао у подгоричком дечијем часопису Осмијех, дневном листу Побједа, Просвјетни рад, као и у књижевним новинама Свитак, хаику часописима Мали Паун и Паун и часопису за дечју књижевност Момчило. Заступљен је у избору поезије посвећеном Бранку Миљковићу, Галаксији Миљковић (2001), са песмом Дуга о врату.

Јеврем је поезији као форми дао једно ново молитвено искуство у којој је он мудролик и васколик свештеник, који над заустављеним животом налази начина да дух врати у вјечни свијет. Он је открио све тајне Сунца и сва предосјећања држи скрајнута, ма колико се она подразумевала.

— Давид Шерман

Заступљен је и у антологији светске хаику поезије и монографији Хаику савеза Србије и Црне Горе (1999-2009), као и у Савремена црногорска књижевност за дјецу и младе.

Награде и признањаУреди

° 14. Ито Ен Ои Оча у Јапану, за хаику на енглеском језику. (2002)

A frosted sparrow lies,
On a white path,
Blizzard stands vigil.

° Лирски печат за књижевно дјело које подстиче етичке и трајне вриједности у људском животу и његује црногорску књижевност у погледу садржаја, књижевних и умјетничких вриједности. (2012)

° 2017. године посвећен му је међународни хаику фестивал „Природа у оку“, где су награђени писци добили медаљу са његовим ликом.[2]

° Много других награда на такмичењима у хаикуу широм Балкана.

ДелаУреди

— Сутјеска (1977),

— Град којим хода сунце (1995),

— Звук плаве виолине (2001),

— Храм од цвјетова (2004)[3],

— Орлов крш (2005),

— Док мудрац ћути (2006)[4],

— Звоно (2008),

— Под небеским олтаром (2011) и

— Прасак зоре (2012).

РеференцеУреди