Јегричка

Јегричка је река у северној Србији, у јужном делу Бачке у Аутономној Покрајини Војводина. Површина слива ове реке је око 144.200 ha, дужина слива правца запад-исток износи око 100 km, а ширина око 14,5 km.

Јегричка
Јегричка код Темерина
Опште информације
Дужина	65 km
Слив	Црноморски
Водоток
Ушће	Тиса
Географске карактеристике
Држава/е	Србија
Река на Викимедијиној остави

Ток реке

Јегричка код Жабља

Јегричка приказана на југу Бачке

Јегричка представља највећу речицу на Бачкој јужној лесној тераси. Некада најдужа аутохтона војвођанска река, нема класичан извор и представља систем повезаних бара кроз које вода отиче до свог ушћа у реку Тису. Водом се снабдева из више депресија јужно од места Деспотово, где се и налази њен природни почетак.

Код Деспотова спајају се депресије – кракови Јегричке и формирају јединствени водоток који се на 37. километру код Жабља улива у Тису.

Са почетком у подручју Пивница, Силбаша, Парага, Раткова и Деспотова, река даље тече поред Равног Села. Змајева и Сирига, упоредо са Каналом Дунав—Тиса—Дунав и Малим Бачким каналом.

У близини Темерина Јегричка се дели на два дела. Једним делом тече ка северу, протиче поред села Госпођинци и завршава се у мочварама око Жабља. Други део напаја рибњак код Жабља, величине 0,98 km², тече ка југоистоку и код Јуришне Хумке се улива у Тису.

Последњим регулацијама Јегричка је укључена у велики Хидросистем ДТД, чиме је изгубила особине природног тока, тако да је данас највећим делом каналисана, у склопу поменутог система. Њен доњи ток у дужини од око 15 km данас је рибњак у коме се налазе четири острва-греде. Регулацијом су на овој речици изграђени следећи објекти: водозахватна устава Деспотово, преливни праг код Змајева за регулисање нивоа воде, устава Жабаљ и црпна станица на самом уливу Јегричке у Тису. Са овим објектима водни режим Јегричке није природан већ диригован. Управо је режим вода један од најважнијих чинилаца за развој живог света.

Флора и фауна

Флора

Јегричке је од посебног значаја присуство заштићених врста, према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.

Од ретких и угрожених врста поред белог локвања и барске папрати, овде се налазе водени орашак и мешинка. Мешинка је по својој животној форми интересантна инсективорна биљка месождерка, која се храни тако што подводним мешковима „хвата“ ситне водене организме. У Јегричкој су своје уточиште нашли и данашњи биљни реликти који по многима представљају остатак флоре из топлих периода терцијара, када је на просторима јужне Европе владала суптропска клима. Такве су бројне врсте влажних и водених станишта: вежљика, водољуб, дрезга, кроцањ, подводница, бели локвањ, локвањић, водена папрат, водени орашак и увијуша.

Фауна

Рибе

Јегричке поред домаћих врста, заступљене су и популације страног порекла, као последица утицаја човека.

Фауна риба представљена је са 20 врста груписаних у оквиру шест фамилија. На основу броја представника доминира фамилија шарана. Унесене или рибе страног порекла потичу са Далеког истока (сребрни караш, бели амур и амурски чебачок) и из Северне Америке (амерички патуљасти сом и сунчица).

На списку риба налази се више ретких и угрожених врста од којих су најзначајније чиков, штука, смуђ, сом и шаран и буцов .

Водоземци и гмизавци

Као влажно подручје пружа повољне станишне услове за развој и живот водоземаца и гмизаваца. Представници водоземаца су мали водењак и осам врста жаба, а од гмизаваца присутна је ретка и угрожена врста барске корњаче и две врсте змија: белоушка и рибарица.

Барске птице

Јегричка представља једну од ретких оаза за опстанак барских птица. До сада је регистровано 198 врста, а неке од њих су: водени бик, патка кашикара, сиви барски детлић, белобрка чигра, патка глувара и крџа, ћубасти гњурац, мали вранац, велика бела чапља, мрка чапља, велики трстењак и брката сеница. Изузетно је битно присуство глобално угрожене патке њорке, затим црноврати гњурац и мали гњурац, сива гуска, еја мочварница, црна чигра, модровољка и цврчић тршћар.

Сисари

Сисари који настањују обалу Јегричке у великом броју припадају строго заштићеним дивљим врстама, има и оних који се налазе на Прелиминарном списку врста за Црвену књигу кичмењака Србије, а једна од њих је видра. Представници глодара са обале ове реке су водена волухарица, пољски миш и пољска волухарица, као и бизамски пацов. Од представника месождера могу се издвојити ласица, куна белица, јазавац и лисица, а од ловне дивљачи срна и зец.

Галерија

• 
  Каналисани ток Јегричке
• 
  Јегричка зими
• 
  Црпна станица у Жабљу

Литература

• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
• Decision of the preliminary protection of the natural property Jegrička, Institute for natural protection, December 17, 2003
• Мишковић, М. и други Парк природе Јегричка, ЈВП „Воде Војводине“. . Нови Сад. ISBN 978-86-88309-07-3. 

Види још

• Парк природе Јегричка

Спољашње везе

• Младост Јегричка