Јекатерина Рјабова
Јекатерина Васиљевна Рјабова (рус. Екатерина Васильевна Рябова; Касимов, 14. јул 1921 — Москва, 9. децембар 1974), совјетски пилот-навигатор, учесница Великог отаџбинског рата и херој Совјетског Савеза.
| јекатерина рјабова | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
.png) Јекатерина Рјабова | ||||||
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 14. јул 1921. | |||||
| Место рођења | Касимов,  Руска СФСР | |||||
| Датум смрти | 9. децембар 1974. (53 год.) | |||||
| Место смрти | Москва, Руска СФСР,  Совјетски Савез | |||||
| Професија | пилот-навигатор | |||||
| Породица | ||||||
| Супружник | Григориј Сивков | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПСС од | 1943. | |||||
| Учешће у ратовима | Велики отаџбински рат | |||||
| Служба | Црвена армија | |||||
| Херој | ||||||
| Херој СССР од | 23. фебруара 1945. | |||||
| Одликовања |
| |||||
Биографија уреди
Рођенa je 14. јула 1921. године у једном селу у близини Касимова у Рјзањској губернији. Након завршетка средње школе, уписала је механику на Математичком факултету Московског државног универзитета. Студирала је на истој групи са касније познатим женама-пилотима и херојима Совјетског Савеза — Јевдокијом Паско, Јевгенијом Рудњевном и Антоњином Зупковом.[1]
Октобра 1941. године је послата на курс авио-навигације у војну пилотску школу у граду Енгелс, након чега је ступила је у 588. ноћни бомбардерски пук. Крајем маја 1942. године је била постављена за навигатора и послата је на фронт. Дуго је летела у групи Надежде Попове, са којом је постала блиска пријатељица. Године 1943. је постала члан Свесавезне комунистичке партије (бољшевика).[1]
Октобра 1943. године заједно са Марином Чечневом је радила на обуци нових пилота. Јекатерина је обучавала навигаторе, а Марина пилоте. Била је навигатор ескадриле 46. гардијског ноћног бомбардерског авио-пука Четврте армије Другог белоруског фронта. Учествовала је у борбама за ослобођење Кавказа, Белорусије и Пољске. За исказану храброст у ратним операцијама Указом Прездијума Врховног својета СССР-а 23. фебруара 1945. године је проглашена за хероја Совјетског Савеза.[1]
Месец дана након завршетка рата, 10. јуна 1945. године удала се за двоструког Хероја Совјетског Савеза и генерал-мајора авијације Григорија Сивкова, с којом се упознала на фронту. У браку са њим добила је двоје ћерке — Наталију, рођену 1947. и Ирину, 1952. године. Након демобилизације из Совјетске армије, вратила се на факултет и наставила студије. Учествовала је у друштвеним активностима и током студирања на Московском универзитету је путовала је са студентским делегацијама у Француску, Италију, Финску, Кореју и Бугарску.[1]
Године 1948. Екатерина је дипломирала на Машинско-математичком факултету и потом је похађала постдипломске студије код професора Халила Рахматулина. Године 1951. је успешно одбранила тезу и докторирала у области физике и математике. Предавала је на Московском институту природних наука. Од 1963. до 1972. године је била ванредни професор на Катедри за теоријску механику Војне инжењерске академије „Дзержински”.[1]
Умрла је 12. септембра 1974. године у Москви и сахрањена у московском гробљу Новодевичје.[1]
Одликовања уреди
Јекатерина Рјабова је била добитница неколико признања и одликовања Совјетског Савеза. Приликом добијања звања Хероја Совјетског Савеза, 1945. године је аутоматски била одликована Орденом Лењина. Поред тога, одликована је:[1]
- Орденом црвене звезде, којим је одликована 1942. године
- Орденом црвене заставе, којим је одликована 1943. године
- Орденом Отаџбинског рата првог реда, којим је одликована 1944. године
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- (језик: руски) Биографија Јекатерине Рјабове на сајту Хероји земље
.svg){kind=small}