Отворите главни мени

Јекатеринбург (рус. Екатеринбу́рг) град је у централној Русији и административно средиште Свердловске области. Смештен је на источној страни Уралског планинског ланца. Главни је индустријски и културни центар Уралске федералне области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.350.136 становника, чиме је Јекатеринбург четврти град по величини у Русији. У периоду између 1924. и 1991. био познат као Свердловск (Свердло́вск) према бољшевичком лидеру Јакову Свердлову.

Јекатеринбург
Екатеринбург
EKB Montage 2017.png

Административни подаци
Држава Русија
ОбластСвердловска област
Основан1723.
Статус града1781.
Стара именаод 1924. до 1991. Свердловск
Становништво
Становништво
 — 2010.1.350.136
Агломерација2.050.000
Географске карактеристике
Координате56°50′23″ СГШ; 60°36′57″ ИГД / 56.83973° СГШ; 60.61583° ИГД / 56.83973; 60.61583Координате: 56°50′23″ СГШ; 60°36′57″ ИГД / 56.83973° СГШ; 60.61583° ИГД / 56.83973; 60.61583
Временска зонаUTC+6
Ндм. висина270 м
Површина487[1]/491[2]/495[3] км2
Јекатеринбург на мапи Русије
Јекатеринбург
Јекатеринбург
Остали подаци
ГрадоначелникЕвгениј Ројзман
Веб-сајт
ekburg.ru

Садржај

ГеографијаУреди

 
Обала реке у Јекатеринбургу

Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине Урал. У близини града пролази граница Европе и Азије, те се Екатеринбург сматра повезницом двају континената. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума тајга. Језера Шарташ и Шувакиш улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C.

Урал је врло богат рудама (посебно угљем и железном рудом). Рударство је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатринбургу Транссибирска железница улази у Азију.

КлимаУреди

Клима Јекатеринбурга
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 5,6
(42,1)
9,4
(48,9)
17,3
(63,1)
28,8
(83,8)
33,4
(92,1)
35,6
(96,1)
38,8
(101,8)
37,2
(99)
31,9
(89,4)
24,7
(76,5)
13,5
(56,3)
8,6
(47,5)
38,8
(101,8)
Средњи максимум, °C (°F) −10,0
(14)
−7,3
(18,9)
0,6
(33,1)
9,8
(49,6)
17,3
(63,1)
22,9
(73,2)
24,0
(75,2)
20,5
(68,9)
14,2
(57,6)
5,9
(42,6)
−3,1
(26,4)
−7,5
(18,5)
7,4
(45,3)
Просек, °C (°F) −13,6
(7,5)
−11,6
(11,1)
−4,2
(24,4)
4,4
(39,9)
11,1
(52)
16,9
(62,4)
18,5
(65,3)
15,3
(59,5)
9,5
(49,1)
2,4
(36,3)
−6,3
(20,7)
−10,7
(12,7)
2,7
(36,9)
Средњи минимум, °C (°F) −16,8
(1,8)
−15,2
(4,6)
−8,2
(17,2)
0,0
(32)
5,8
(42,4)
11,7
(53,1)
14,0
(57,2)
11,2
(52,2)
6,0
(42,8)
−0,3
(31,5)
−9,0
(15,8)
−13,6
(7,5)
−1,1
(30)
Апсолутни минимум, °C (°F) −43,7
(−46,7)
−42,4
(−44,3)
−39,2
(−38,6)
−21,8
(−7,2)
−13,5
(7,7)
−5,3
(22,5)
1,5
(34,7)
−1,0
(30,2)
−9,0
(15,8)
−26,6
(−15,9)
−39,2
(−38,6)
−46,7
(−52,1)
−46,7
(−52,1)
Количина падавина, mm (in) 23
(9,1)
19
(7,5)
16
(6,3)
28
(11)
44
(17,3)
74
(29,1)
81
(31,9)
66
(26)
53
(20,9)
40
(15,7)
31
(12,2)
23
(9,1)
498
(196,1)
Извор: Погода и климат

ИсторијаУреди

 
Градска кућа
 
Драмско позориште Јекатеринбурга

Град је основао Василиј Татишчев 1721. и назвао га је по светој Катарини, имењакињи жене Петра Великог краљици Катарини I. Међутим за званичан датум оснивања града се узима 18. новембар 1723.

 
Црква на крви стоји поред куће Ипатијевих, где је убијена царска породица Романових.

Убрзо након руске револуције 17. јула 1918, цар Николај II Романов, Александра, и њихова деца Олга, Татјана, Марија, Анастазија и царевић Алексеј убијени су у Ипатијевој кући у овом граду од стране бољшевика. Борис Јељцин (први председник Руске Федерације) је 1977. наредио да се уништи ова кућа. На њеном месту је после пада комунизма изграђена црква.

Двадесетих година 20. века, Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и Уралмаш, који је постао највећа фабрики тешке машинерије у Европи.

Током Другог светског рата, многе фабрике су премештене у Јекатеринбург из зараћених крајева углавном из Москве, и ту су и остајале након завршетка рата.

Шездесетих година за време Хрушчовљеве владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.

У плану је и изградња комерцијалног центра Јекатеринбург-Сити.

СтановништвоУреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.350.136 становника, 56.599 (4,38%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
423.302778.6021.025.0451.211.1721.364.6211.293.537[4]1.349.772

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

Градови побратимиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди