Јекатеринбург

Јекатеринбург (рус. Екатеринбу́рг) град је у централној Русији и административно средиште Свердловске области. Смештен је на источној страни Уралског планинског ланца. Главни је индустријски и културни центар Уралске федералне области. У периоду између 1924. и 1991. био познат као Свердловск (Свердло́вск) према бољшевичком лидеру Јакову Свердлову. Град се налази на реци Исет између Волго-Уралске области и Сибира, са популацијом од око 1,5 милиона становника,[5] до 2,2 милиона становника у урбаној агломерацији. Јекатеринбург је четврти по величини град у Русији, највећи град у Уралском федералном округу и један од главних културних и индустријских центара Русије. Јекатеринбург је назван „трећом престоницом Русије“, јер је на трећем месту по величини своје привреде, културе, транспорта и туризма.[6][7][8][9]

Јекатеринбург
Екатеринбург
EKB Montage 2017.png

Административни подаци
Држава Русија
ОбластСвердловска област
Основан1723.
Статус града1781.
Стара именаод 1924. до 1991. Свердловск
Становништво
Становништво
 — 2010.1.350.136
Агломерација2.050.000
Географске карактеристике
Координате56° 50′ 23″ С; 60° 36′ 57″ И / 56.83973° С; 60.61583° И / 56.83973; 60.61583Координате: 56° 50′ 23″ С; 60° 36′ 57″ И / 56.83973° С; 60.61583° И / 56.83973; 60.61583
Временска зонаUTC+6
Апс. висина270 m
Површина487[1]/491[2]/495[3] km2
Јекатеринбург на мапи Русије
Јекатеринбург
Јекатеринбург
Јекатеринбург на мапи Русије
Остали подаци
ГрадоначелникАлександар Високинскиj
Поштански број620000[4]
Веб-сајт
ekburg.ru

Јекатеринбург је познат по својој конструктивистичкој архитектури[10][11][12] и такође се сматра „руском престоницом уличне уметности“.[13][14][15]

ГеографијаУреди

 
Обала реке у Јекатеринбургу

Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине Урал. У близини града пролази граница Европе и Азије, па се Јекатеринбург сматра везом између два континента. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума тајга. Језера Шарташ и Шувакиш улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C.

Урал је врло богат рудама (посебно угљем и железном рудом). Рударство је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатеринбургу Транссибирска железница улази у Азију.

КлимаУреди

Клима Јекатеринбурга (1991–2020, екстреми 1831–садашњост)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 5,6
(42,1)
9,4
(48,9)
17,3
(63,1)
28,8
(83,8)
34,7
(94,5)
36,4
(97,5)
39,1
(102,4)
37,2
(99)
31,9
(89,4)
24,7
(76,5)
13,5
(56,3)
5,9
(42,6)
39,1
(102,4)
Максимум, °C (°F) −9,3
(15,3)
−6,6
(20,1)
0,9
(33,6)
10,1
(50,2)
18,3
(64,9)
22,6
(72,7)
24,3
(75,7)
21,4
(70,5)
15,0
(59)
6,9
(44,4)
−2,6
(27,3)
−7,8
(18)
7,8
(46)
Просек, °C (°F) −12,6
(9,3)
−10,8
(12,6)
−3,6
(25,5)
4,7
(40,5)
12,2
(54)
16,9
(62,4)
18,9
(66)
16,2
(61,2)
10,4
(50,7)
3,6
(38,5)
−5,4
(22,3)
−10,7
(12,7)
3,3
(37,9)
Минимум, °C (°F) −15,5
(4,1)
−14,1
(6,6)
−7,3
(18,9)
0,3
(32,5)
6,9
(44,4)
12,0
(53,6)
14,4
(57,9)
12,2
(54)
6,8
(44,2)
1,0
(33,8)
−7,8
(18)
−13,3
(8,1)
−0,4
(31,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −44,6
(−48,3)
−42,4
(−44,3)
−39,2
(−38,6)
−21,8
(−7,2)
−13,5
(7,7)
−5,3
(22,5)
1,5
(34,7)
−2,2
(28)
−9,0
(15,8)
−22,0
(−7,6)
−39,2
(−38,6)
−44,0
(−47,2)
−44,6
(−48,3)
Количина падавина, mm (in) 25
(0,98)
19
(0,75)
25
(0,98)
31
(1,22)
47
(1,85)
73
(2,87)
93
(3,66)
75
(2,95)
45
(1,77)
41
(1,61)
33
(1,3)
28
(1,1)
535
(21,06)
Дани са кишом 1 1 5 13 20 20 19 22 22 17 6 1 147
Дани са снегом 26 23 18 10 4 0,4 0 0 2 13 23 25 144
Релативна влажност, % 79 75 68 60 58 63 68 73 75 75 78 79 71
Сунчани сати — месечни просек 47 94 164 206 256 272 269 217 143 78 51 37 1.834
Извор #1: Pogoda.ru[16]
Извор #2: NOAA (sun 1961–1990)[17]

ИсторијаУреди

 
Градска кућа
 
Драмско позориште Јекатеринбурга

Град је основао Василиј Татишчев 1721. и назвао га је по светој Катарини, имењакињи жене Петра Великог краљици Катарини I. Међутим за званичан датум оснивања града се узима 18. новембар 1723.

 
Црква на крви стоји поред куће Ипатијевих, где је убијена царска породица Романових.

Убрзо након руске револуције 17. јула 1918, цар Николај II Романов, Александра, и њихова деца Олга, Татјана, Марија, Анастазија и царевић Алексеј убијени су у Ипатијевој кући у овом граду од стране бољшевика. Борис Јељцин (први председник Руске Федерације) је 1977. наредио да се уништи ова кућа. На њеном месту је после пада комунизма изграђена црква.

Двадесетих година 20. века, Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и Уралмаш, који је постао највећа фабрика тешке машинерије у Европи.

Током Другог светског рата, многе фабрике су премештене у Јекатеринбург из зараћених крајева углавном из Москве, и ту су и остајале након завршетка рата.

Шездесетих година за време Хрушчовљеве владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.

У плану је и изградња комерцијалног центра Јекатеринбург-Сити.

СтановништвоУреди

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.350.136 становника, 56.599 (4,38%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
423.302778.6021.025.0451.211.1721.364.6211.293.537[18]1.349.772

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

Овде се налази Међународни аеродром Јекатеринбург - Кољцово.

Градови побратимиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Екатеринбург. Панорама недели. Выпуск 16 (24-30. маја 2010 года)”. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2014. Приступљено 21. 11. 2014. 
  2. ^ Основные положения Генерального плана муниципального образования «город Екатеринбург»
  3. ^ „Стратегический план развития Екатеринбурга до 2015 года. Раздел II. Исходные конкурентные возможности Екатеринбурга. Внутренние факторы развития города.”. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2014. Приступљено 26. 8. 2018. 
  4. ^ „Срок регистрации домена закончился”. www.ekaterinburg.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2013. Приступљено 2022-02-26. 
  5. ^ „RUSSIA: Ural'skij Federal'nyj Okrug: Ural Federal District”. City Population.de. 4. 8. 2020. Приступљено 2. 10. 2020. 
  6. ^ „Рейтинг столичных городов России от Фонда "Институт экономики города". Urbaneconomics.ru. 
  7. ^ Kolossov, Vladimir; Eckert, Denis (1. 1. 2007). „Russian regional capitals as new international actors: the case of Yekaterinburg and Rostov”. Belgeo (на језику: енглески) (1): 115—132. doi:10.4000/belgeo.11686 . 
  8. ^ „Central Asian Chapter by Eurasian Respiratory and Allergy Consortium”. Era-cac.org. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2018. Приступљено 1. 6. 2018. 
  9. ^ „Yekaterinburg - Entertainment - Russia.com”. Russia.com. 
  10. ^ „Конструктивизм. Жемчужина архитектуры Екатеринбурга”. www.e1.ru (на језику: руски). 2018-01-16. Приступљено 2021-12-21. 
  11. ^ „Как Екатеринбург за 10 лет стал столицей конструктивизма”. Strelka Mag (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2021. Приступљено 2021-12-21. 
  12. ^ Урал, Наш (2016-05-19). „Советская утопия: эпоха конструктивизма в Екатеринбурге”. Наш Урал (на језику: руски). Приступљено 2021-12-21. 
  13. ^ „Все кругом храпят, а Екатеринбург — пробужденный Когда уральский город объявил себя российской столицей стрит-арта, многие смеялись. А потом он стал ею”. Meduza (на језику: руски). Приступљено 2021-12-21. 
  14. ^ „Как Екатеринбург становится столицей стрит-арта”. Российская газета (на језику: руски). 16. 4. 2019. Приступљено 2021-12-21. 
  15. ^ „Екатеринбург – столица стрит-арта. Часть первая”. www.uralweb.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2021. Приступљено 2021-12-21. 
  16. ^ Погода и Климат – Климат Екатеринбург [Weather and Climate – The Climate of Yekaterinburg] (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 8. 11. 2021. 
  17. ^ „WMO Climate Normals for Sverdlovsk 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 29. 10. 2021. 
  18. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди