Јекатеринбург
Јекатеринбург (рус. Екатеринбу́рг) град је у централној Русији и административно средиште Свердловске области. Смештен је на источној страни Уралског планинског ланца. Главни је индустријски и културни центар Уралске федералне области. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.350.136 становника, чиме је Јекатеринбург четврти град по величини у Русији. У периоду између 1924. и 1991. био познат као Свердловск (Свердло́вск) према бољшевичком лидеру Јакову Свердлову.
| Јекатеринбург Екатеринбург | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Област | Свердловска област |
| Основан | 1723. |
| Статус града | 1781. |
| Стара имена | од 1924. до 1991. Свердловск |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 1.350.136 |
| Агломерација | 2.050.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56°50′23″ СГШ; 60°36′57″ ИГД / 56.83973° СГШ; 60.61583° ИГДКоординате: 56°50′23″ СГШ; 60°36′57″ ИГД / 56.83973° СГШ; 60.61583° ИГД |
| Временска зона | UTC+6 |
| Ндм. висина | 270 м |
| Површина | 487[1]/491[2]/495[3] км2 |
.svg)  Јекатеринбург | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Евгениј Ројзман |
| Веб-сајт | |
| ekburg.ru | |
.svg)
.svg)
Садржај
ГеографијаУреди
Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине Урал. У близини града пролази граница Европе и Азије, те се Екатеринбург сматра повезницом двају континената. Кроз град тече река Исет. У околини има много језера и расте густа зимзелена шума тајга. Језера Шарташ и Шувакиш улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, с кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °C.
Урал је врло богат рудама (посебно угљем и железном рудом). Рударство је темељ развоја индустрије у граду. Јекатеринбург је највећи град на Уралу и значајно цестовно и жељезничко чвориште. У Јекатринбургу Транссибирска железница улази у Азију.
КлимаУреди
| Клима Јекатеринбурга | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 5,6 (42,1) |
9,4 (48,9) |
17,3 (63,1) |
28,8 (83,8) |
33,4 (92,1) |
35,6 (96,1) |
38,8 (101,8) |
37,2 (99) |
31,9 (89,4) |
24,7 (76,5) |
13,5 (56,3) |
8,6 (47,5) |
38,8 (101,8) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −10,0 (14) |
−7,3 (18,9) |
0,6 (33,1) |
9,8 (49,6) |
17,3 (63,1) |
22,9 (73,2) |
24,0 (75,2) |
20,5 (68,9) |
14,2 (57,6) |
5,9 (42,6) |
−3,1 (26,4) |
−7,5 (18,5) |
7,4 (45,3) |
| Просек, °C (°F) | −13,6 (7,5) |
−11,6 (11,1) |
−4,2 (24,4) |
4,4 (39,9) |
11,1 (52) |
16,9 (62,4) |
18,5 (65,3) |
15,3 (59,5) |
9,5 (49,1) |
2,4 (36,3) |
−6,3 (20,7) |
−10,7 (12,7) |
2,7 (36,9) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −16,8 (1,8) |
−15,2 (4,6) |
−8,2 (17,2) |
0,0 (32) |
5,8 (42,4) |
11,7 (53,1) |
14,0 (57,2) |
11,2 (52,2) |
6,0 (42,8) |
−0,3 (31,5) |
−9,0 (15,8) |
−13,6 (7,5) |
−1,1 (30) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −43,7 (−46,7) |
−42,4 (−44,3) |
−39,2 (−38,6) |
−21,8 (−7,2) |
−13,5 (7,7) |
−5,3 (22,5) |
1,5 (34,7) |
−1,0 (30,2) |
−9,0 (15,8) |
−26,6 (−15,9) |
−39,2 (−38,6) |
−46,7 (−52,1) |
−46,7 (−52,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 23 (9,1) |
19 (7,5) |
16 (6,3) |
28 (11) |
44 (17,3) |
74 (29,1) |
81 (31,9) |
66 (26) |
53 (20,9) |
40 (15,7) |
31 (12,2) |
23 (9,1) |
498 (196,1) |
| Извор: Погода и климат | |||||||||||||
ИсторијаУреди
Град је основао Василиј Татишчев 1721. и назвао га је по светој Катарини, имењакињи жене Петра Великог краљици Катарини I. Међутим за званичан датум оснивања града се узима 18. новембар 1723.
Убрзо након руске револуције 17. јула 1918, цар Николај II Романов, Александра, и њихова деца Олга, Татјана, Марија, Анастазија и царевић Алексеј убијени су у Ипатијевој кући у овом граду од стране бољшевика. Борис Јељцин (први председник Руске Федерације) је 1977. наредио да се уништи ова кућа. На њеном месту је после пада комунизма изграђена црква.
Двадесетих година 20. века, Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и Уралмаш, који је постао највећа фабрики тешке машинерије у Европи.
Током Другог светског рата, многе фабрике су премештене у Јекатеринбург из зараћених крајева углавном из Москве, и ту су и остајале након завршетка рата.
Шездесетих година за време Хрушчовљеве владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.
У плану је и изградња комерцијалног центра Јекатеринбург-Сити.
СтановништвоУреди
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 1.350.136 становника, 56.599 (4,38%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 423.302 | 778.602 | 1.025.045 | 1.211.172 | 1.364.621 | 1.293.537[4] | 1.349.772 |
ПривредаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
СаобраћајУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Градови побратимиУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Екатеринбург. Панорама недели. Выпуск 16 (24-30. маја 2010 года)
- ^ Основные положения Генерального плана муниципального образования «город Екатеринбург»
- ^ „Стратегический план развития Екатеринбурга до 2015 года. Раздел II. Исходные конкурентные возможности Екатеринбурга. Внутренние факторы развития города.”. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2014. Приступљено 26. 8. 2018.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везеУреди
| Јекатеринбург на Викимедијиној остави. |
- Званични веб-сајт
- Сајт о Јекатеринбургу
- Портал Јекатеринбурга
- Порушени храмови Јекатеринбурга (1. део), (2. део), приступљено 3. септембра 2016.