Википедија

Јелена Јовичић

Јелена Јовичић (Београд, 29. јул 1976) српска је филмска, телевизијска, позоришна и гласовна глумица.

Јелена Јовичић
Mamma Mia - premijera 19.JPG
Јелена Јовичић на премијери представе Mamma Mia, Позоришта на Теразијама, 2015. године
Лични подаци
Пуно имеЈелена Јовичић
Датум рођења(1976-07-29)29. јул 1976. (46 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија,
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет у Београду
Породица
Деца2[1]
Веза до IMDb-а

БиографијаУреди

Играла је у филмовима Црна мачка бели мачор и Буре барута пре него што је уписала студије глуме.[2] Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Владимира Јевтовића 2002. године.[3] Са њом су студирали Срђан Ј. Карановић, Никола Вујовић, Петар Михаиловић, Јелена Илић, Нина Павловић, Нина Лазаревић, Милена Стошић, Андреа Сењанин, Марко Степановић, Лазар Стругар, Ана Бретшнајдер и Катарина Ерић.[4]

Од 2002. године је стална чланица Позоришта на Теразијама у коме је одиграла мноштво улога и стекла статус првакиње.[5][6][7] Гостовала је у Единбургу, где је с колегиницом из трупе „Балкан нови покрет“, Весном Станковић, учествовала у музичко-сценској манифестацији на којој су извеле неколико песама с енто мотивима.[8] Заједно са Бодом Нинковићем, водила је програм Беовизије од 2005. до 2007. године.[9] Водила је и емисију Шљивик с колегом Александром Срећковићем.[10]

Године 2015. Јелена је са својом продукцијом направила искорак у каријери и урадила независан бродвејски мјузикл Спамалот.[11] Остварила је већи број улога у телевизијским серијама.[12]

Активно се бави синхронизацијом. Радила је за студије Лаудворкс, Соло, Студио и Басивити.

УлогеУреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представеУреди

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Др (није била део премијерне поставке)[13] Радослав Златан Дорић Позориште на Теразијама 11. јун 1994.[14][15]
Моја мама Владимир Јевтовић Позориште Славија 10. новембар 1999.[16][17]
Лутка са насловне стране Беба (премијерно играла Јелена Ступљанин)[18] Михаило Вукобратовић Позориште на Теразијама 20. новембар 1999.[19][20]
Бриљантин Марти 7. децембар 2001.[21][22]
Пољуби ме, Кејт Хети Димитрије Јовановић 23. децембар 2002.[23][24]
Замисли живот Миленко Заблаћански 27. јун 2003.[25][26]
Поп Ћира и поп Спира Меланија Југ Радивојевић 10. октобар 2003.[27][28]
Светлости позорнице Војкан Борисављевић 13. октобар 2005.[29][30]
A Chorus Line Вал Михаило Вукобратовић 26. октобар 2005.[31][32]
Поморанџина кора Зрела Горан Марковић Атеље 212 30. април 2006.[33][34]
Хероји Јелена Славенко Салетовић Позориште на Теразијама 18. мај 2006.[35][36]
Осма седница или живот је сан Росаура и Светлана Бојковић Горан Марковић 2006.[37][38]
Чикаго Рокси Харт[39] Кокан Младеновић Позориште на Теразијама 19. октобар 2006.[40][41]
На слово, на слово Лола, тетка Даријан Михајловић 17. април 2010.[42][43]
Продуценти Ула Инга Хансен Југ Радивојевић 26. фебруар 2011.[44][45]
Грк Зорба Марија Михаило Вукобратовић 29. јул 2011.[46][45]
Под сјајем звезда 27. децембар 2011.[47][48]
Виктор Викторија Норма Кесиди 11. јун 2014.[49][50]
Mamma Mia! Дона[51] Југ Радивојевић 27. март 2015.[52][53]
Спамалот Госпа од језера Радослав Миленковић Сава центар 22. новембар 2015.[54][55]
Inside Out Дина Ана Григоровић Позориште на Теразијама 26. октобар 2018.[56][57]
Бродвејске враголије Драузи, Мамурна дружбеница Небојша Брадић 5. октобар 2019.[58][59]

ФилмографијаУреди

 
Јелена Јовичић на премијери мјузикла Продуценти,
Позоришта на Теразијама 2011. године
1990 ▼ 2000 ▼ 2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 2 0 2 0 4
ТВ филм 0 1 0 0 1
ТВ серија 0 2 8 6 16
Кратки филм 0 0 0 0 0
Укупно 2 3 10 6 21
Год. Назив Улога
1990-е ▲
1998. Црна мачка бели мачор Даданова девојка
1998. Буре барута Девојка у аутобусу
2000-е ▲
2003—2005. М(ј)ешовити брак (серија) Дајана
2005. Леле, бато (ТВ филм) Водитељка Јасмина Тихомировић
2009. Бела лађа (серија) Данијела
2010-е ▲
2010—2011. На слово, на слово (серија)
2012. Комисарио Нардоне [it] (серија) Вереница
2012. Il restauratore (it) (серија) Менаџерка музеја
2012—2014. Војна академија (серија) Психолог Весна
2013. Војна академија 2
2013.[60] Вилењакова прича Мајка
2015. Ко је код Које (телевизијска емисија)
2015. Заборављени умови Србије (серија)
2017. Мамини синови (серија) Др Јасмина
2019. Врата до врата (серија) Љубинка Тина Сибиновић
2020-е ▲
2021—2022. Тајна винове лозе (серија) Даница
2021. Радио Милева (серија) Силвија
2021. Преспав (серија) Јелена
2022. Игра судбине (серија) Силвана Чварковић
2022. Клан (серија) Директорка школе
2023.[61] Закопане тајне (серија) Пава Шибалић

СинхронизацијеУреди

Година Назив Улога
2017.[62] Мој мали пони: Филм Пинки Пај, Флатершај, Селестија, Наредница Селано (вокал)
2017.[63] Чудовишта из моје породице
2017.[64] Пчелица Маја: Медене игре
2018.[65] Чаробни принц
2019.[66] Господин Линк: У потрази за скривеним градом
2019.[67] Ружњићи
2020.[68] Кућни љубимци на тајном задатку
2021.[69] Том и Џери
2022.[70] Лоши момци

Награде и признањаУреди

Година Остварење Награда
2004. Поп Ћира и поп Спира Награда за најбољу младу глумицу на Данима комедије у Јагодини[71][72]
2011. Продуценти / Грк Зорба Годишња награда Позоришта на Теразијама[73]
2014. Виктор Викторија Годишња награда Позоришта на Теразијама[74]
2015. Награда града Београда за позоришно стваралаштво у претходној години[75]
Награда „Златна значка” за свеобухватни допринос култури Србије[76]

ГалеријаУреди

  • Представа Виктор Викторија

  • Премијера представе Грк Зорба, Владан Савић и Јелена Јовичић

  • Стото извођење представе Чикаго

  • Музичка ревија Под сјајем звезда

ИзвориУреди

  1. ^ Tamara (7. 9. 2020). „Glumica Jelena Jovičić: Napravila sam velike rezove!”. story.rs. Приступљено 3. 9. 2022. 
  2. ^ „Od konobarice do glumice: Spontani susret sa Kusturicom promenio joj je karijeru”. Glossy. Б92. 5. 7. 2020. Приступљено 3. 9. 2022. 
  3. ^ „Jelena Jovičić u emisiji Iskreno sa Aleksandrom Simić Veliki je uspeh umeti reći ne”. antistresvodic.rs. 14. 5. 2017. Приступљено 3. 8. 2019. 
  4. ^ Veselinović, Dušan (29. 11. 2018). „Jelena Jovičić: „Pozorišna predstava je grupna seansa””. presstiz.rs. Приступљено 3. 9. 2022. 
  5. ^ Јутро (6. 11. 2018). „Jelena Jovičić: "Najveći problem žena je muškarac"”. Прва српска телевизија. Б92. Приступљено 3. 9. 2022. 
  6. ^ Stanković, D. (20. 5. 2020). „Jelena Jovičić, prvakinja Pozorišta na Terazijama: Zovu me zlatna ribica Dori, jer zaboravljam tekstove na sceni!”. Republika.rs. Приступљено 3. 9. 2022. 
  7. ^ „Jelena Jovičić je zaštitno lice Pozorišta na Terazijama: Sve više ljudi dolazi u pozorište!”. Курир. 20. 6. 2022. Приступљено 3. 9. 2022. 
  8. ^ Стругар, В. (15. 1. 2005). „„Вилинско коло“ зажртве цунамија”. Вечерње новости. Приступљено 5. 9. 2022. 
  9. ^ R, M. (20. 2. 2009). „I Srđan i Milena na „Beoviziji“”. Блиц. Приступљено 2. 5. 2013. 
  10. ^ Дедић, Марија (9. 2. 2014). „Јелена Јовичић: Наш фолклор је најлепши на свету!”. Вечерње новости. Приступљено 3. 9. 2022. 
  11. ^ P, A. (10. 9. 2018). „Naša glumica se razvela, a onda udala za šest godina mlađeg muža i život joj se potpuno promenio”. Блиц. Приступљено 3. 8. 2019. 
  12. ^ Јунгић Милошевић, Марина (16. 4. 2022). „Живот ме сигурно воли када ми све ово даје: Јелена Јовичић о серијама "Игра судбине" и "Тајне винове лозе 2"...”. Вечерње новости. Приступљено 3. 9. 2022. 
  13. ^ Јовановић 2009, стр. 281.
  14. ^ „Др”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 4. 10. 2002. г. Приступљено 5. 9. 2022. 
  15. ^ Волк 2006, стр. 366.
  16. ^ „Moja mama”. favi.co.rs. Приступљено 3. 9. 2022. 
  17. ^ Волк 2006, стр. 374.
  18. ^ Јовановић 2009, стр. 284.
  19. ^ „Лутка са насловне стране”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 22. 6. 2003. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  20. ^ Волк 2006, стр. 367.
  21. ^ „Бриљантин”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 4. 10. 2002. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  22. ^ Јовановић 2009, стр. 285.
  23. ^ „Пољуби ме, Кејт”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 26. 12. 2003. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  24. ^ Јовановић 2009, стр. 286.
  25. ^ Волк 2006, стр. 369.
  26. ^ Јовановић 2009, стр. 286—287.
  27. ^ „Поп Ћира и поп Спира”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 23. 12. 2003. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  28. ^ Јовановић 2009, стр. 287.
  29. ^ „Светлости позорнице”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  30. ^ Годишњак 28 2007, стр. 82.
  31. ^ „A Chorus Line”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  32. ^ Годишњак 28 2007, стр. 82—83.
  33. ^ „Поморанџина кора”. Атеље 212. Приступљено 3. 9. 2022. 
  34. ^ Годишњак 28 2007, стр. 72—73.
  35. ^ „Хероји”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  36. ^ Годишњак 28 2007, стр. 83.
  37. ^ Јаковљевић, И. (18. 7. 2006). „Осма седница или живот је сан”. Вечерње новости. Приступљено 3. 9. 2022. 
  38. ^ Milovanović, Katarina (21. 9. 2006). „Osma sednica ili Život je san”. nadlanu.com. Приступљено 3. 9. 2022. 
  39. ^ Dostanić, Dafina (24. 1. 2022). „"Moral danas više ne postoji" Jelena Jovičić o jubileju mjuzikla "Čikago"”. Блиц. Приступљено 3. 9. 2022. 
  40. ^ „Чикаго”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 27. 6. 2021. 
  41. ^ Годишњак 29 2008, стр. 66—67.
  42. ^ „Na slovo, na slovo”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 13. 12. 2011. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  43. ^ Годишњак 32 2011, стр. 73—74.
  44. ^ „Продуценти”. Позориште на Теразијама. Приступљено 3. 9. 2022. 
  45. ^ а б Годишњак 33 2012, стр. 76.
  46. ^ „Грк Зорба”. Позориште на Теразијама. Приступљено 3. 9. 2022. 
  47. ^ „Pod sjajem zvezda!”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 5. 12. 2011. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  48. ^ Годишњак 34 2013, стр. 73.
  49. ^ „Виктор Викторија”. Позориште на Теразијама. Приступљено 3. 9. 2022. 
  50. ^ Годишњак 36 2015, стр. 71—72.
  51. ^ Стругар, В. (25. 3. 2015). „Јелена Јовичић: Наш посао нема будућност”. Вечерње новости. Приступљено 3. 9. 2022. 
  52. ^ „Mamma Mia”. Позориште на Теразијама. Приступљено 3. 9. 2022. 
  53. ^ Годишњак 37 2016, стр. 78.
  54. ^ „Spamalot”. hocupozoriste.rs. Приступљено 3. 9. 2022. 
  55. ^ „“Spamalot“ Montija Pajtona 22. novembra u Sava centru”. N1. 4. 11. 2015. Приступљено 3. 9. 2022. 
  56. ^ „Inside Out”. Позориште на Теразијама. Приступљено 3. 9. 2022. 
  57. ^ Годишњак 41 2020, стр. 63.
  58. ^ „Бродвејске враголије”. Позориште на Теразијама. Приступљено 3. 9. 2022. 
  59. ^ Годишњак 42 2021, стр. 58.
  60. ^ „Snimanje dečjeg filma "Vilenjakova priča" stoji zbog novca”. Новинска агенција Бета. nadlanu.com. 31. 8. 2009. Приступљено 3. 9. 2022. 
  61. ^ „Zakopane tajne: Ovo je kompletan spisak glumaca i likova koji će se pojaviti u seriji! Evo ko je sve napustio Igru sudbine! Šokiraćete se!”. Film&TV. 9. 2. 2023. Приступљено 10. 2. 2023. 
  62. ^ „Moj mali Poni Film - sinh”. CineStar. 2017. Приступљено 3. 9. 2022. 
  63. ^ „Čudovišta iz moje porodice - sinh”. CineStar. 2017. Приступљено 3. 9. 2022. 
  64. ^ „Pčelica Maja: Medene igre - sinh”. CineStar. 2017. Приступљено 3. 9. 2022. 
  65. ^ „Čarobni princ”. Cineplexx. Приступљено 3. 9. 2022. 
  66. ^ „Gospodin Link: U potrazi za skrivenim gradom - sinh”. CineStar. 2019. Приступљено 3. 9. 2022. 
  67. ^ „Ružnjići - sinh”. CineStar. 2019. Приступљено 3. 9. 2022. 
  68. ^ „Kućni ljubimci na tajnom zadatku - sinh”. CineStar. 2020. Приступљено 3. 9. 2022. 
  69. ^ „Tom i Džeri - sinh”. CineStar. 2021. Приступљено 3. 9. 2022. 
  70. ^ „Loši momci - sinh”. CineStar. 2022. Приступљено 3. 9. 2022. 
  71. ^ „Završeni "Dani komedije"”. Глас јавности. 4. 4. 2004. Приступљено 3. 9. 2022. 
  72. ^ Ђорђевић 2013, стр. 66—67.
  73. ^ „Čestitamo Jeleni Jovičić i Slobodanu Stefanoviću, dobitnicima Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama za 2011. godinu. Oboje su briljirali u ovogodišnjim produkcijama "Producenti" (Jelena kao Ula, Slobodan kao Leo Blum) i "Grk Zorba" (Jelena kao Marija, Slobodaj kao Džejson). Well deserved ;)”. Позориште на Теразијама. Фејсбук. 22. 11. 2011. Приступљено 3. 9. 2022. 
  74. ^ M, A. V. (23. 12. 2014). „Nagrade Mini Lazarević i Jeleni Jovičić”. Данас. Приступљено 3. 9. 2022. 
  75. ^ „Jelena Jovičić - dobitnica nagrade grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo”. bgedtculture@blogspot.com. 18. 4. 2015. Приступљено 3. 9. 2022. 
  76. ^ „Dobitnici priznanja "Zlatna značka" za doprinos u kulturi”. MajdanArt. nadica-janic@blogspot.com. 13. 6. 2015. Приступљено 3. 9. 2022. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Јовичић&oldid=25722928”