Јелена Панчић Костић
Јелена Панчић Костић (Пирот, 15. новембар 1866 – Пирот, 12. новембар 1937) била је прва школована бабица у Пироту. У популарној култури и новинским чланцима наводи се као највећа и непрежаљена љубав српског књижевника Стевана Сремца, из времена када је као гимназијски професор боравио у Пироту.
Јелена Панчић Костић | |
|---|---|
 Јелена Панчић Костић | |
| Датум рођења | 15. новембар 1866. |
| Место рођења | Пирот, Османско царство |
| Датум смрти | 12. новембар 1937. (70 год.) |
| Место смрти | Пирот, Краљевина Југославија |
| Занимање | Бабица |
Биографија
уредиРођена је у Пироту 1866. године од оца Пантелије, православног свештеника, и мајке Руске.[1] Била је удата за Јосифа Костића, економа пиротске болнице, који се касније одао алкохолизму. Њихов несрећан брак додатно је био отежан трагичним околностима, будући да су им деца рано помрла.[2]
1899. године постала је једна од првих шест полазница новоосноване Школе за бабице у Београду, а по завршетку курса радила је као прва образована бабица у Пироту све до своје смрти 1937. године. Јелена је још за живота кућу у којој је становала завештала Фонду сиромашних ученика пиротских основних школа.[1]
Одлуком Градске управе Пирот из 2019. године, једна мања приградска улица у Пироту названа је по Јелени Костић.[3]
Несуђеница Стевана Сремца
уредиУ савременој литератури и медијским чланцима Јелена Панчић редовно се наводи као највећа љубав српског књижевника Стевана Сремца, из времена његовог професоровања у Пироту од 1881. до 1883. године. Сведочанства о пишчевој љубави према Јелени Панчић ипак треба узети с одређеном резервом јер су заснована само на исказима седамдесетогодишње Јелене датим учитељу Ћири Ранчићу, супругу њене сестре.[4] Према потоњим казивањима Ћире Ранчића, шеснаестогодишња Јелена је као изузетно лепа девојка и из угледне породице имала више просаца, а наводно је један од њих био и тадашњи професор пиротске Гимназије Стеван Сремац. Ипак, како је Сремац био ватрени либерал, а Јеленин отац Пантелија присталица Напредне странке, напослетку је према Ранчићевим наводима управо та припадност супротстављеним политичким опцијама стала на пут овој љубави. Наиме, један анониман Сремчев чланак, у коме је критикујући рад локалних власти нагласио да у Пироту жаре и пале три Панте, међу којима се један разликује само по томе што се званично потписује „Пантелија“[а], пресудио је да Пантелија своју ћерку да другом просцу.[5][6] У популарној култури и медијским текстовима управо се ова Сремчева неостварена љубав узима као разлог што је до краја живота остао нежења.[7][8]
Напомене
уреди- ^ То су били некадашњи професор Велике школе и познати историчар Панта Срећковић, тада окружни начелник у Пироту, затим срески старешина Панта Дробњак и наравно поп Пантелија Панчић, отац Сремчеве драге.
Референце
уреди- ^ а б Лазаревић, Давор (2016). Чеси, Пољаци и Словаци у Пироту : (1878-1918). стр. 115.
- ^ Петковић, Милица (2008). Жене Понишавља. стр. 70.
- ^ „“Своје” улице у Пироту добијају Катарина Левандис, Неша Лептир, Драган Николић, Мали Риста, Драгољуб Јовановић, браћа Цекић и Гаротић…”. Град Пирот. Приступљено 12. 3. 2023.
- ^ Николић, Горан (2022). „Потискивање сазнања о ванредном стању у Пиротском округу после Српско-бугарског рата 1885. у светлу анализе ратних сећања Светозара Магдаленића”. Пиротски зборник. 47: 74.
- ^ „Несуђеница Стевана Сремца”. Приче старог Пирота. 2018. Приступљено 12. 3. 2023.
- ^ Станојевић, Фотије (1996). Лилић, Борислава, ур. Пирот и пиротске прилике. стр. 30.
- ^ „Deca su joj umrla veoma mlada, muž se propio, ona tugovala: Ko je ŽENA zbog koje je STEVAN SREMAC zauvek ostao NEŽENJA?”. Glossy. 2022. Приступљено 12. 3. 2023.
- ^ „NEUZVRAĆENA LJUBAV VELIKOG PISCA Zašto je Stevan Sremac ostao neženja”. 2016. Приступљено 12. 3. 2023.