Отворите главни мени

Јелена Петровић Његош или Јелена Савојска (Цетиње, 8. јануар 1873. - Монпеље, 28. новембар 1952) је црногорска принцеза и претпоследња краљица Италије у периоду 1900—1946. Била је удата за италијанског краља Виторија Емануела III (1869—1947).

Јелена Савојска
Formal portrait of Queen Elena of Montenegro.jpg
Датум рођења(1873-01-08)8. јануар 1873.
Место рођењаЦетиње
Књажевина Црна Гора
Датум смрти28. новембар 1952.(1952-11-28) (79 год.)
Место смртиМонпеље
Француска
ОтацНикола I Петровић
МајкаМилена Петровић
СупружникВиктор Емануел III
ПотомствоYolanda of Savoy, Mafalda of Savoy, Умберто II, Ђована Савојска, Maria Francesca of Savoy
ПретходникMargherita of Savoy
НаследникMarie-José of Belgium
ПотписElena-s.jpg
CoA Helena of Montenegro queen of Italy.svg
Грб црногорске принцезе и италијанске краљице Јелене

БиографијаУреди

Рођена је на Цетињу 8. јануара 1873. године од оца Николе Петровића Његоша (1841—1921) и Милене рођене Вукотић (1847—1923). Прву младост је провела на руском царском двору. На пријему поводом венчања цара Николаја II је упознала напуљског принца Виторија Емануела III. Венчани су 24. октобра 1896.

Њихова деца су:

Чин преласка у римокатоличку цркву је обављен у цркви светог Николе у Барију. [1] Католички бискуп Ришар из Монпељеа иницирао је да се Јелена Савојска прогласи за светицу.[тражи се извор]

Преминула је 28. новембра 1952. у Монпељеу.

Други о њојУреди

Никшићки лист "Невесиње" од 20.5.1898. (стари календар) у 3. броју доноси податак из италијанских листова да су Словенци, поданици италијански, предали једну молбу Престолонасљедници Књегињи Јелени, да би она као Српкиња, порадила им слободу словенског језика у цркви и школи. Та је молба српски написана. То се односило на Словенце у долини Резије и Натизона. [2]

Дубровачки српски часопис Срђ доноси податак да је талијанска штампа писала о томе да је Јелена довела себи за дворску даму једну Српкињу да би имала с киме говорити својим матерњим српским језиком као и да се залаже за отварање катедре за српски језик на неком од италијанских универзитета. [3]

Иван Мештровић у својим мемоарима спомиње сусрет са Јеленом 1911. године (Међународна изложба у Риму):

„Говорите с Краљицом на својем језику, она је ваша. Краљица је, међутим, одговорила француски, а касније ми је прије одласка рекла испод гласа: Ја сам помало заборавила нашки. Била сам у Русији и, онда ја не говорим књижевно српски, него онао по нашки, "Како говору у Црну Гору". А онда, не бих ћела, да буде криво овијем овдема, јер и с министрима говорим по француски.”

[4]

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Станко Петровић-Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Мирко Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Крстиња Врбица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Никола I Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Драго Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Анастасија Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Стана Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јелена Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Петар Перков Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Петар Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Стања Милић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Милена Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Тадија Војводић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Јелена Војводић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Милица Павићевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ПородицаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јововић, Иван (2012). Шимун Милиновић надбискуп Барски. pp. 234. (PDF). Матица црногорска. 
  2. ^ Невесиње. Никшић. 1898. 
  3. ^ Срђ, pp. 275. Дубровник. 1902. 
  4. ^ Мештровић, Иван (1969). Успомене на политичке људе и догађаје, pp. 19. Загреб: Матица хрватска. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди