Јелена Томашевић

српска поп певачица

Јелена Томашевић[1] (удато Босиљчић; Неготин, 1. новембар 1983) српска је поп певачица. Позната је по снажном вокалном умећу. Добитница је бројних међународних награда. Године 2008. представљала је Србију на Песми Евровизије са песмом Оро.[2][3]

Јелена Томашевић
Jelena Tomasevic.jpg
Јелена Томашевић на Беовизији 2008.
Основне информације
Пуно имеЈелена Томашевић Босиљчић
Датум рођења(1983-11-01)1. новембар 1983.(37 год.)
Место рођењаНеготин, СФРЈ
СупружнициИван Босиљчић
Деца1
Активни период2001—данас
Занимањепевачица
Жанр(ови)поп, етно
Инструментивокал
Веб-сајтtomasevicjelena.com

Приватни животУреди

Рођена је 1. новембра 1983. године у Неготину, али је одрасла у Крагујевцу. Завршила је Прву крагујевачку гимназију (друштвено-језички смер), студирала на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Дипломирала на Факултету за културу и медије у Београду. Од 2011. године удата је за глумца Ивана Босиљчића, са којим има кћерку Нинославу.

Јелена Томашевић је Амбасадор Фондације „Тијана Јурић”.[4]

Музичка каријераУреди

ПочетакУреди

Музиком се бави од своје седме године. Играла је у КУД-у „Абрашевић” у свом граду Крагујевцу у којем је проглашена за најбољег вокалног солисту, а потом на многобројним концертима и такмичењима наступала као солиста певајући традиционалну српску музику. Са 13 година је победила на Републичком такмичењу фолклорних ансамбала Србије. Тада је започела сарадњу са Бором Дугићем, виртуозом на фрули, који је међу првима препознао њен дар. Многе од Јелениних изведби забележене су на трајним снимцима у архиви Радио Београда. Упоредо са неговањем изворних композиција, бавила се и певањем поп музике. Освајала је победничке награде на многим дечијим фестивалима, од којих се издваја Југословенски дечији фестивал 1994. године. Са 18 година победила је на телевизијском такмичењу за младе таленте „3К дур”, пројекту националне телевизије, након кога је почела професионалну сарадњу са великим бројем еминентих музичких уметника (Корнелије Ковач, Владо Георгиев, Здравко Чолић). Певала је пратеће вокале Владу Георгиеву и била гост на албуму групе Бибер, отпевавши песме Где си било јаре моје, Чије је оно девојче, Gipsy part one и Gipsy part two. Успешно је представљала Србију на многим интернационалним фестивалима у Чешкој, Бугарској, Русији, Белорусији. Године 2005. се сели у Београд. Сарађивала је са Здравком Шотром у његовом филму Ивкова слава, где је пред камерама отпевала неколико музичких нумера.

БеовизијаУреди

 
Јелена Томашевић на Беовизији 2005.

Победом на Беовизији са песмом Јутро започела је сарадњу са продукцијом Минакорд под покровитељством Жељка Јоксимовића. На Беовизији 2005. је освојила прво место. На Европесми-Еуропјесми је освојила друго место иза првопласиране групе Но нејм. На такмичењу OGAE Second Chance на коме учествују другопласирани такмичари са националних такмичења, Јелена Томашевић је са песмом Јутро освојила друго место. Тада су започели рад на њеном првом студијском албуму, који ће убрзо, под називом Panta rei, постати најпродаванији и најслушанији албум у региону. Компакт-диск је издала за своју издавачку кућу, Минакорд. Њен глас је постао познат Европи када је победила на Беовизији 2008. са песмом Оро Жељка Јоксимовића на текст Дејана Ивановића, са којом је наступила на Евровизији 2008. године и освојила 6. место у финалу.

Успон каријереУреди

Године 2015. је објавила други студијски албум, Име моје,[5] који је за кратко време достигао популарност њеног првенца и поново јој донео велики број награда, наклоност публике, критике и колега. Успешно се бави синхронизацијом дугометражних анимираних филмова (Мали принц), годинама учествује у жирирању дечијег музичког такмичења „Пинкове звездице”, на интернационалној сцени сваким наступом и даље представља српску културу у најбољем светлу. Широм земље и региона одржала је низ концерата са Новосадским биг бендом. Ова сарадња и даље успешно траје. Јелена је имала запажену улогу у мјузиклу Иване Жигон Бели ждралови, који је изведен у Сава Центру, али и у Минску у Белорусији за Дан победе над фашизмом.

Добитник је награде „Златна значка града Београда” за допринос српској култури.

СпотовиУреди

Спот Година Режисер
Кошава 2008 Васко Васовић
Океани 2008 Ведад Јашаревић
Panta rei 2009 Милош Надаждин
Мед и заока 2010 Милош Надаждин
Где да одем да те не волим 2010 Милош Надаждин
Jamne Axhotki 2011
Радио свира за нас 2013 Милош Надаждин
Вертиго 2013 Милош Надаждин
Име моје 2015 Ведад Јашаревић
Да ми је да се врати 2016 Ведад Јашаревић
Живот у коферима 2016 Милош Надаждин
Русе косе 2016 Владимир Марковић
Добро јутро љубави 2018 NN Media
Сунцокрет 2019 Милош Надаждин
Дирај ми усне 2020 Ведад Јашаревић

ФестивалиУреди

Зрењанин:

  • Ово није љубав, 2002

Пјесма Медитерана, Будва:

  • Рано да верујеш, 2003

Славянский базар, Белорусија:

  • Златни дан, друго место, 2003
  • Име моје (Гошћа ревијалног дела фестивала), 2016

Беовизија:

  • Кад' не буде твоје љубави, 2004
  • Јутро, победничка песма, 2005
  • Оро, победничка песма, 2008

Европесма / Европјесма:

  • Кад' не буде твоје љубави, 2004
  • Јутро, друго место, 2005

Евросонг:

  • Оро, шесто место, 2008

Београдско пролеће:

  • Време првих пољубаца (Дечје београдско пролеће), 2016
  • Виолина и флаута (Дечје београдско пролеће), 2017
  • Виолина и флаута / Време првих пољубаца (Дечје београдско пролеће), 2021

РеференцеУреди

  1. ^ „Биографија Јелене Томашевић”. Jelena Tomašević (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018. 
  2. ^ „Oro”. Tekstovi pesama (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018. 
  3. ^ „Jelena Tomašević Bosiljčić”. Biografija.org (на језику: српски). Приступљено 03. 2. 2018. 
  4. ^ „Амбасадори фондације”. Фондација Тијана Јурић. Приступљено 21. 3. 2017. 
  5. ^ „Ime moje”. Tekstovi pjesama. Архивирано из оригинала на датум 04. 02. 2018. Приступљено 03. 2. 2018. 

Спољашње везеУреди