Јелена Тркуља

Јелена Тркуља је српска позоришна, телевизијска и гласовна глумица. Чланица је Позоришта „Бошко Буха”.

Јелена Тркуља
Glavo luda - Premijera 15.JPG
Јелена Тркуља (лево) и Милица Јанкетић
у представи Главо луда, Позоришта на Теразијама
Пуно имеЈелена Тркуља
Место рођењаПанчево, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумица
Битна улогаМедени месец — Вера
Сумњива лица — Сања
Веза до IMDb-а

БиографијаУреди

Глуму је дипломирала 2008. године на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду у класи професорке Гордане Марић. Већ наредне године остварила је своју прву филмску улогу у Меденом месецу, Горана Паскаљевића. На 45. Филмским сусретима у Нишу, награђена за најбољу дебитантску улогу у овом остварењу.[1]

Касније се појавила у серијама Здравка Шотре Непобедиво срце и Непобедиво срце, те ауторском филму Слободана Поповића Авала.[2][3][4] Једну од улога остварила је у филму Дневник машиновође, те истоименој серији Милоша Радовића.[5] У телевизијској серији Сумњива лица тумачила је једну од главних улога,[6] где је играла као Сању, сестру Милорада Цвијовића.[7] Појавила се и у трећој сезони теленовеле Игра судбине.[8]

Крајем 2016, дневни лист Курир уврстио ју је међу 10 најзапаженијих младих глумица те године.[9] Позајмила је свој глас у мноштво цртаних филмова за студије Облакодер, Ливада Београд и Басивити.[тражи се извор]

УлогеУреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности.
Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представеУреди

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Крчмарица Мирандолина Дејанира (од сезоне 2013/14)[10] Југ Радивојевић Позориште „Бошко Буха” 25. фебруар 2007.[11][12]
Црвенкапа Бака, Мама, Лисица Стеван Бодрожа Културни центар Панчева 12. март 2007.[13]
Сусрет Ева, Ана Предраг Стојменовић ДАДОВ 8. новембар 2007.[14][15]
Тартиф Маријана (премијерно играла Данијела Штајнфелд)[16] Егон Савин Југословенско драмско позориште 3. април 2008.[17][18]
Алиса у земљи чуда Ненад Гвозденовић Културни центар Панчева 21. април 2008.[19]
Мала сирена Друга Русалка Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 1. март 2009.[20][21]
Чекаоница Девојка, шеф продавнице[22] Борис Лијешевић Атеље 212 23. јануар 2010.[23][24]
Записи из подземља Лиза Ана Ђорђевић Југословенско драмско позориште 11. мај 2010.[25][26]
Елијахова столица Паула Милер Борис Лијешевић 16. октобар 2010.[27][28]
Школа за жене Агнеса Александра Павловић УК „Вук Стефановић Караџић“ 16. јун 2011.[29]
Новогодишња песмарица Вештица, Сека Бошко Ђорђевић Позориште „Бошко Буха” 17. децембар 2011.[30][31]
Последњи змај Омаја Милан Караџић 11. април 2012.[32][33]
Иза кулиса Белинда, Флавија Југ Радивојевић 9. мај 2012.[34][35]
Главо луда Ивана Никола Булатовић Позориште на Теразијама 28. септембар 2012.[36][37]
Царев заточник Баба Полексија Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 11. новембар 2012.[38][39]
Снежна краљица Принцеза 11. децембар 2012.[40][41]
Нова Нова Година Анастасија Бошко Ђорђевић 22. децембар 2012.[42][33]
Три чекића (о српу и да не говоримо) Алка Јован Грујић 25. мај 2013.[43][42]
Киша Томина мама Даријан Михајловић 9. фебруар 2014.[44][45]
Уносно место Јулкица (алтернација Милени Живановић)[46] Егон Савин Југословенско драмско позориште 7. март 2014.[47][48]
У страху су велике очи Пава Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 15. март 2014.[49][50]
Мајка храброст и њена деца Катрин Ана Томовић Народно позориште у Београду 1. јун 2014.[51][52]
Књига друга Мира Анђелка Николић 20. октобар 2014.[53][54]
Мајстори, мајстори Сервирка I Милан Караџић Позориште „Бошко Буха” 2. април 2015.[55][56]
Краљ комедије Ме, Долорес, Кети Лонг,
Пијана матора, Бескућница
Ана Томовић 12. септембар 2015.[57][58]
Чаробњак из Оза Јужна вештица Сташа Копривица 9. новембар 2015.[59][60]
Звездарски витез Нера Ђурђа Тешић 19. март 2016.[61][58]
Пепељуга Пепељуга Ива Милошевић 19. новембар 2016.[62][63]
Петар Пан Тобелијо Милан Караџић 15 децембар 2016.[64][65]
Тако је (ако вам се тако чини) Госпођа Понца (премијерно играла Невена Ристић)[66] Јагош Марковић Југословенско драмско позориште 4. јун 2017.[67][68]
Флорентински шешир Клара модискиња Даријан Михајловић Позориште „Бошко Буха” 10. децембар 2017.[69][70]
Питам се, питам, колико сам битан Приповедач 3 Јана Маричић 1. април 2018.[71][70]
Робин Худ Леди Маријана Вељко Мићуновић 6. октобар 2018.[72][73]
Вртешка Собарица Даријан Михајловић 31. март 2019.[74][75]
Коњић Грбоњић Цар, Девојка, Други сељак Ива Милошевић 13. октобар 2019.[76]
Хајди Петрова бака, Госпођица Ротенмајер, Мркуша,
Ехо, Сељанка из Селца, Приповедач
Ђурђа Тешић 19. јун 2021.[77]

ФилмографијаУреди

2000 2010 2020 Укупно
Дугометражни филм 1 2 0 3
ТВ филм 0 0 0 0
ТВ серија 0 4 4 8
Кратки филм 0 3 1 4
Укупно 1 9 5 15
Год. Назив Улога
2000-е
2009. Медени месец Вера
2010-е
2010. Грех њене мајке (серија) Босиљка
2011—2012. Непобедиво срце (серија) Душица
2015. Ноћна линија (кратки филм) Нина
2015. Авала Сестра Теодора
2015—2016. Андрија и Анђелка Продавачица
2016. Победник остаје победник (кратки филм)
2016. Дневник машиновође Колегиница психолог
2016. Дневник машиновође (серија)
2016—2017. Сумњива лица (серија) Сања
2018. Компромис (кратки филм) Маја
2020-е
2020. Мочвара (серија) Изуједана жртва
2020. Предстража (en) (серија)
2020. A Girl at the Fence (кратки филм) Мира
2021. Авионџије (серија) Дивна, стјуардеса, Милетова девојка
2022. Игра судбине (серија) Каја, васпитачица

СинхронизацијеУреди

Година Назив Улога Студио
2016.[78] У потрази за Дори Нада Ливада Београд
2017.[79] Балерина и Виктор Фелиси Басивити
2017.[80] Окто: Истраживач дубина
2017.[81] Снежна краљица 3: Ватра и лед
2017.[82] Тврд орах 2
2018.[83] Патуљци узвраћају ударац
2018.[84] Чаробни принц Елеонор
2021.[85] Душа 22 Ливада Београд

Награде и признањаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Аранђеловић, И. (23. 11. 2009). „Горан Паскаљевић: Идеја за филм рођена је спонтано”. Политика. Приступљено 30. 11. 2017. 
  2. ^ „Непобедиво срце”. Радио-телевизија Србије. 6. 10. 2011. Приступљено 27. 3. 2022. 
  3. ^ „Greh njene majke”. Кошутњак филм. Приступљено 27. 3. 2022. 
  4. ^ „Beogradska premijera autorskog filma „Avala. Центар за културну деконтаминацију у Београду. 26. 2. 2016. Приступљено 27. 3. 2022. 
  5. ^ „Dnevnik mašinovođe”. Art Vista. 2019. Приступљено 27. 3. 2022. 
  6. ^ Костић, Сања (10. 7. 2016). „Душан Милић: Цео век живимо по Нушићу”. Вечерње новости. Приступљено 27. 3. 2022. 
  7. ^ Сумњива лица“, заседање удружења еманципованих жена”. Радио-телевизија Србије. 10. 6. 2017. Приступљено 27. 3. 2022. 
  8. ^ „Igra sudbine 428. epizoda: ADA oči u oči sa Riterom! Šokirana je i uplašena! Brunerov sin planira…”. filmitv.rs. 10. 2. 2022. Приступљено 27. 3. 2022. 
  9. ^ „10 najlepših srpskih glumica | One su obeležile 2016-u godinu!”. Курир. 28. 12. 2016. Приступљено 30. 11. 2017. 
  10. ^ Годишњак 36 2015, стр. 68.
  11. ^ „Крчмарица Мирандолина”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  12. ^ Годишњак 29 2008, стр. 62.
  13. ^ „Crvenkapa”. Dečja pozorišna scena „Pođi tuda” Kulturnog centra Pančeva. Фејсбук. 30. 9. 2015. Приступљено 12. 3. 2022. 
  14. ^ „KRATKIREZOVI”. Данас. 9. 2. 2008. Приступљено 12. 3. 2022. 
  15. ^ „Gledališče Dadov v Ljubljani”. STA (на језику: словеначки). Siol.net. 14. 2. 2008. Приступљено 12. 3. 2022. 
  16. ^ Годишњак 30 2009, стр. 24.
  17. ^ „Тартиф”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 12. 3. 2022. 
  18. ^ „Tartif”. nasceni@tickets.rs. Приступљено 12. 3. 2022. 
  19. ^ „Alisa u zemlji čuda”. Dečja pozorišna scena „Pođi tuda” Kulturnog centra Pančeva. Фејсбук. 30. 9. 2015. Приступљено 12. 3. 2022. 
  20. ^ „Мала сирена”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  21. ^ Годишњак 31 2010, стр. 68—69.
  22. ^ Milošević, Olivera (2010). „Intervju: Jelena Trkulja” (PDF). Лудус, број 164. стр. 7. Приступљено 12. 3. 2022. 
  23. ^ „Чекаоница”. Атеље 212. Приступљено 12. 3. 2022. 
  24. ^ Годишњак 32 2011, стр. 62—63.
  25. ^ „Zapisi iz podzemlja”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2010. Приступљено 12. 3. 2022. 
  26. ^ Годишњак 32 2011, стр. 26.
  27. ^ „Elijahova stolica”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2011. Приступљено 12. 3. 2022. 
  28. ^ Годишњак 33 2012, стр. 28.
  29. ^ „Молијер: “Школа за жене. Установа културе „Вук Стефановић Караџић“. Архивирано из оригинала на датум 18. 9. 2011. Приступљено 12. 3. 2022. 
  30. ^ „Novogodišnja pesmarica”. Позориште Бошко Буха. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2012. Приступљено 12. 3. 2022. 
  31. ^ Годишњак 34 2013, стр. 68.
  32. ^ Годишњак 34 2013, стр. 69.
  33. ^ а б Монографија 2020, стр. 222.
  34. ^ „Иза кулиса”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  35. ^ Годишњак 34 2013, стр. 69—70.
  36. ^ „Главо луда”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2012. Приступљено 12. 3. 2022. 
  37. ^ Годишњак 35 2014, стр. 72.
  38. ^ „Царев заточник”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  39. ^ Годишњак 35 2014, стр. 66—67.
  40. ^ „Снежна краљица”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  41. ^ Годишњак 35 2014, стр. 67—68.
  42. ^ а б Годишњак 35 2014, стр. 68.
  43. ^ „Tri čekića (o srpu i da ne govorimo) – Boško Buha”. tiketklub.com. Приступљено 12. 3. 2022. 
  44. ^ „Киша”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  45. ^ Годишњак 36 2015, стр. 66.
  46. ^ „Unosno mesto”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2018. Приступљено 12. 3. 2022. 
  47. ^ „Уносно место”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 12. 3. 2022. 
  48. ^ Годишњак 36 2015, стр. 24.
  49. ^ „У страху су велике очи”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  50. ^ Годишњак 36 2015, стр. 66—67.
  51. ^ „Мајка храброст и њена деца”. Народно позориште у Београду. Приступљено 12. 3. 2022. 
  52. ^ Годишњак 36 2015, стр. 39.
  53. ^ „Књига друга”. Народно позориште у Београду. Приступљено 12. 3. 2022. 
  54. ^ Годишњак 37 2016, стр. 48—49.
  55. ^ „Mајстори, мајстори”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  56. ^ Годишњак 37 2016, стр. 74—75.
  57. ^ „Краљ комедије”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  58. ^ а б Годишњак 38 2017, стр. 70.
  59. ^ „Чаробњак из Оза”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  60. ^ Годишњак 38 2017, стр. 69—70.
  61. ^ „Звездарски витез”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  62. ^ „Пепељуга”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  63. ^ Годишњак 39 2018, стр. 64—65.
  64. ^ „Петар Пан”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  65. ^ Годишњак 39 2018, стр. 65.
  66. ^ Годишњак 39 2018, стр. 28.
  67. ^ „Тако је (ако вам се тако чини)”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 12. 3. 2022. 
  68. ^ Nježić, Tatjana (28. 9. 2019). „Ansambl JDP u Moskvi | Ovacije za Pirandela na srpski način, glumcima čestitali i ispred pozorišta”. Блиц. Приступљено 12. 3. 2022. 
  69. ^ „Флорентински шешир”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  70. ^ а б Годишњак 40 2019, стр. 66.
  71. ^ „Питам се, питам, колико сам битан”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  72. ^ „Робин Худ”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  73. ^ Годишњак 41 2020, стр. 60.
  74. ^ „Вртешка”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  75. ^ Годишњак 41 2020, стр. 61.
  76. ^ „Коњић Грбоњић”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  77. ^ „Хајди”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 12. 3. 2022. 
  78. ^ „U potrazi za Dori (sinh)”. cineplexx.rs. Приступљено 10. 3. 2022. 
  79. ^ „Balerina i Viktor 3D - sinh”. cinestarcinemas.rs. Приступљено 10. 3. 2022. 
  80. ^ „Okto: Istraživač dubina - sinh”. cinestarcinemas.rs. Приступљено 10. 3. 2022. 
  81. ^ T, J. (17. 1. 2017). „Snežna kraljica 3: vatra i led 3D (video)”. Крстарица. Приступљено 10. 3. 2022. 
  82. ^ „Tvrd orah 2 - sinh”. cinestarcinemas.rs. Приступљено 10. 3. 2022. 
  83. ^ „Patuljci uzvraćaju udarac - sinh”. cinestarcinemas.rs. Приступљено 10. 3. 2022. 
  84. ^ „Čarobni princ - sinh”. cinestarcinemas.rs. Приступљено 10. 3. 2022. 
  85. ^ „Prva Diznijeva i Piksarova sinhronizovana animacija ove godine "Duša" u bioskopima od 4. marta”. Б92. 4. 2. 2021. Приступљено 10. 3. 2022. 
  86. ^ Ojdanić, M. (2007). „Pobednici petog Pozorišta Zvezdarišta” (PDF). Лудус, број 144. стр. 14. Приступљено 12. 3. 2022. 
  87. ^ M, Z. (26. 8. 2010). „Gran pri Naissa Nebojši Glogovcu”. Данас. Приступљено 12. 3. 2022. 
  88. ^ „Odluke stručnog žirija 12. dečijeg pozorišnog festivala «Pozorište Zvezdarište»”. Позориште Звездариште. 2015. Архивирано из оригинала на датум 06. 11. 2016. Приступљено 23. 3. 2020. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди