Отворите главни мени

Јеромонах Јелисеј (световно име Михаило Поповић; Борач,[1] 16. март 1908.[2]Овчар Бања, 5. новембар 1945[a]) је био старешина Манастирa Свете Тројице (Овчар) у Овчарско-кабларској клисури.

Јелисеј Поповић
Manastir Svete Trojice, Ovčarski.jpg
Јелисеј Поповић
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија жичка
Титулаигуман Манастирa Свете Тројице (Овчар) у Овчарско-кабларској клисури
СједиштеМанастирa Свете Тројице (Овчар) у Овчарско-кабларској клисури
Године службе1940 - 1945
Лични подаци
Световно имеМихаило Поповић
Датум рођења16. март 1908.
Мјесто рођењаБорач
 Србија
Датум смрти5. новембар 1945
Мјесто смртиОвчар Бања
 Србија

БиографијаУреди

Рођен је у сиромашној породици, као друго дете. Имао је старијег брата Панту. Као дете рано је отишао од родитеља у Крагујевац, где је истовремено изучавао абаџијски занат и вечерњу основну школу. После тога је завршио средњу трговачку школу, затим шестогодишњу богословију. Одмах по завршетку, или још пре завршетка, богословије (неки мисле по завршетку монашке школе, што му не стоји у документима), Михаило се одлучио да прими монашки чин и ново монашко име Јелисеј, у манастиру Трескавцу, на Малу Госпојину 8/21. септембра 1930. године.[2] ... Завршио је Теолошки факултет у Београду. Упознао и заволео монашки позив захваљујући оцу Јовану Рапајићу, који му је, као сиромашном студенту помогао да заврши студије и укључио га у мисионарску делатност, и такође у рад часописа „Мисионар“.

После завршених студија је рукоположен 1939. године за ђакона и јеромонаха, а затим и за катихета у Чачанској гимназији, као сабрат манастира Благовештења.[2]

После смрти тројичког игумана, оца Атанасија Ђокића, пред сам Други светски рат 1940. године, отац Јелисеј се налазио у манастир Благовештењу, а затим је постављен за старешину манастира Свете Тројице у Овчарско-кабларској клисури. Био је школски друг Патријарх Павла, коме је пружио уточиште, током рата и где је Патријарх Павле започео свој монашки живот.[3] На дужности старешине манастире Јелисеј је остао до краја рата 1945, са кратким пословним одсуствовањем.

Последњи датум када се спомиње отац Јелисеј у манастиру Тројици јесте 5. новембар 1945. Тога дана пошао је на воз, на железничку станицу у Овчар Бању и од тада се о њему ништа више није знало.[4]

НапоменеУреди

  1. ^ датум и место смрти су приближни

РеференцеУреди

  1. ^ Општина Кнић: „Историја“ Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 29, 2013) (на језику: енглески), приступ 23.7.2013
  2. 2,0 2,1 2,2 Манастир Лепавина - Књига Овчарско-кабларски манастири, монашки живот и страдања у XIX и XX веку: „Манастир Тројица“, Архимандрит Јован Радосављевић, Народна и универзитетска библиотека - Приштина, (1998), приступ 23.7.2013
  3. ^ Светигора: „Упокојио се Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 4, 2016) (на језику: енглески), 2009, приступ 23.7.2013
  4. ^ Погледи: „Списак жртава комуниста у Крагујевачком округу (1-199)“, Милослав Самарџић, 23.3.2013, приступ 23.7.2013

Спољашње везеУреди