Википедија

Јерг Хајдер

Јерг Хајдер (нем. Jörg Haider; Бад Гојзерн, 26. јануар 1950 — Кетмансдорф, 11. октобар 2008) је био аустријски политичар, припадник 2005. основане партије Савез за будућност Аустрије (BZÖ), једне фракције Слободарске партије Аустрије (FPÖ) којој је до тада припадао. Хајдер је од 1979. био члан Парламента Аустрије, а од 1986. предсједавајући Слободарске партије Аустрије. Године 1989, га је корушки парламент, по први пут изабрао за гувернера (нем. Landeshauptmann) гдје је остао до 1991. године. Године 1999, као и 2004. поново је постао гувернер исте аустријске покрајине.

Јерг Хајдер
Јерг Хајдер 2007.
Лични подаци
Датум рођења(1950-01-26)26. јануар 1950.
Место рођењаБад Гојзерн, Аустрија
Датум смрти11. октобар 2008.(2008-10-11) (58 год.)
Место смртиКетмансдорф, Аустрија
УниверзитетУниверзитет у Бечу
Политичка каријера
Политичка
странка		Слободарска партија Аустрије, Савез за будућност Аустрије

Младост и образовање уреди

Јерг Хајдер је одрастао у породици у којој су идеје национал-социјализма биле високо цијењене. Оба родитеља су били чланови НСДАП-а, али су на крају Другог свјетског рата, након истраге, проглашени као „мање инволвирани“ и поштени на слободу. Хајдер је основну школу похађао у родном мјесту између 1956. и 1960, а гимназију у Бад Ишлу до 1968. године, гдје је био члан ђачког удружења „Албија“. После матуре је служио војску гдје добија чин водника (у аустријској војсци под називом нем. Wachtmeister).

Следећих година, све до 1973. Хајдер студира право и политичке науке на бечком универзитету, гдје и докторира право. После тога је активан на том универзитету, као асистент на институту за политичке науке и управно право код проф. др Гинтера Винклера.

Политичка каријера уреди

Преглед уреди

Хајдер је за вријеме своје политичке каријере боравио на више функција унутар Слободарске партије Аустрије (FPÖ), између осталих и 14 година као предсједник партије. Под његовим вођством је популарност партије код становништва стално расла. Највећу популарност је Слободарска партија Аустрије постигла 1999. године на парламентарним изборима, када је постала најјача политичка снага у Корушкој. Одговоран је и за највећи губитак гласова једне партије; и то на парламентарним изборима 2002. године (губитак преко двије трећине гласова). Његова политика је временом водила до многих контроверзних ситуација на политичкој сцени Аустрије и довела је до масовног одлива чланства сопствене партије.

Политичка каријера
1966 1. мјесто на такмичењу оратора ђачких и студентске организација
1971 — 1975 Омладински функционер при подмладку слободарске партије
1971 — 2005 Члан председништва партије (FPÖ)
1976 Прелаз у (FPÖ) Корушке, партијски секретар (FPÖ) Корушке
1976 — 1983 Партијски секретар (FPÖ) Корушке
1979 — 1983 Као најмлађи парламентарац улаз у аустријски парламент
1982 - 13. мај 1983. Главни уредник „Корушких вијести"
1986 — 1989 Делегат у аустријском парламенту
1983 — 1998 Предсједник партије (FPÖ) Корушке
1992 — 1999 Делегат у аустријском парламенту, предсједавајући партијског клуба (FPÖ)
1986 — 2000 Предсједник партије (FPÖ) Аустрије
30. мај 1989 — 21. јун 1991. Премијер Корушке
1991 — 1999 Вицепремијер Корушке
18. април 1999. Гувернер Корушке
2000 Учешће FPÖ у владајућој коалицији Аустрије, Хајдер даје оставку на предједништво у партији
март 2004 Гувернер Корушке
2005 Одвајање групе Савез за будућност Аустрије од FPÖ. Предсједник Јерг Хајдер. Изборни неуспјех.

Јерг Хајдер је погинуо у саобраћајној несрећи надомак Клагенфурта 11. октобра 2008.[1] Био је ожењен; имао је двије кћерке.

Публикације уреди

  • Friede durch Sicherheit Freiheitliches Bildungswerk, Wien, 1992
  • Europa der Regionen Stocker, Graz. ISBN 978-3-7020-0676-1. 1993 (Umberto Bossi, Joze Pucnik, Jörg Haider)
  • Die Freiheit, die ich meine Ullstein Verlag GmbH, Frankfurt/Main - Berlin, 1993
  • The Freedom I Mean Swan Books, New York 12567, Juli 1995
  • Befreite Zukunft jenseits von links und rechts Ibera Verlag/European University Press GmbH, Wien, 1997
  • Zu Gast bei Saddam - Im Reich des Bösen Ibera Verlag/European University Press GmbH, Wien, 2003
  • Bewegung Ibera Verlag. 2004. ISBN 978-3-85052-174-1.

Референце уреди

  1. ^ Austria's Haider dies in accident. (Хајдер из Аустрије погинуо у незгоди.) BBC, 11. 10. 2008., Приступљено 11. 8. 2008.

Литература уреди

  • Alfred Worm: Ein Streitgespräch mit Jörg Haider, Wien. 2005. ISBN 380007107.
  • Michael Jungwirth: Von Haider bis Le Pen - Europas Rechtspopulisten. Styria. 2002. ISBN 978-3-222-12999-5.
  • Vida Obid, Mirko Messner, Andrej Leben: Haiders Exerzierfeld. Promedia. 2002. ISBN 978-3-85371-174-3.
  • Christa Zöchling: Haider. Licht und Schatten einer Karriere., Wien. 1999. ISBN 978-3-85485-025-0.
  • Melanie A. Sully: The Haider phenomenon, East European Monographs - Columbia University Press New York. 1997. ISBN 978-0-88033-381-8.
  • Brigitte Bailer-Galanda, Wolfgang Neugebauer. Haider und die Freiheitlichen in Österreich. Berlin. 1997. ISBN 978-3-88520-638-5. 
  • Herbert Schui (u.a.): Wollt ihr den totalen Markt?, Knaur FACTS. 1997. ISBN 978-3-426-80083-6.
  • Brigitte Bailer-Galanda, Wolfgang Neugebauer: Handbuch des österreichischen Rechtsextremismus, Wien. 1996. ISBN 978-3-216-30099-7.
  • Gudmund Tributsch: Schlagwort Haider, Wien. 1994. ISBN 978-3-85439-137-1. (Haiders Sprüche in chronolog. Auflistung)
  • Brigitte Bailer-Galanda: Haider wörtlich - Führer in die Dritte Republik, Wien. 1995. ISBN 978-3-85409-253-7.
  • Hans-Henning Scharsach: Haiders Kampf, Wien. 1992. ISBN 978-3-7015-0285-1. (beschreibt Haiders Ideologie)
  • Oliver Minich: Die Freiheitliche Partei Österreichs als Oppositionspartei in der Ära Haider - Strategie, Programmatik und innere Struktur, Blieskastel. 2003. ISBN 978-3-935731-43-0.
  • Walter Ötsch: Haider light. Handbuch für Demagogie. Wien. 2000. ISBN 978-3-7076-0047-6.
  • Klaus Ottomeyer: Die Haider-Show. Zur Psychopolitik der FPÖ. Klagenfurt. 2000. ISBN 978-3-85435-337-9.

Спољашње везе уреди

 
Јерг Хајдер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јерг_Хајдер&oldid=27543222”