Јереванска опера
Јерменско национално академско оперско и балетско позориште Александар Спендиарјан (јерм. Ալեքսանդր Սպենդիարյանի անվան օպերայի և բալետի ազգային ակադեմիական թատրոն; Aleksandr Spendiaryani anvan ōperayi yev baleti azgayin akademiakan t'atron) у Јеревану је званично отворено 20. јануара 1933. године опером Алмаст Александра Спендиарјана. Зграду опере дизајнирао је јерменски архитекта Александар Таманијан. Састоји се од две концертне хале: концертне хале Арам Хачатуријан са 1.400 седишта и Националног оперског и балетског позоришта Александар Спендиарјан са 1.200 седишта.[2]
 Јереванско оперско позориште | |
| Локација | Улица Таманијан 36[1] Јереван  Јерменија |
|---|---|
| Макс. број гледалаца | 2.600 |
| Конструкција | |
| Отворено | 20. јануар 1933.. |
| Реновирано/обновљено | 1953, 2002. |
| 1939. | |
| Архитекта | Александар Таманијан |
| Веб-сајт | |
| opera | |
Историја уреди
Оперско позориште основано је 28. новембра 1930. године, током прославе десетогодишњице Совјетске Јерменије. Дана 20. јануара 1933. године, зграда је званично отворена. Убрзо након оснивања позоришта, основана је и балетска трупа. Лабудово језеро Петра Иљича Чајковског био је први балетски перформанс изведен 1935. године.
На основу Таманијановог дизајна и под надзором његовог сина, дворана је завршена 1939. године и названа је по Александру Спендиарјану.[2] Обимни грађевински радови настављени су до 1953. године, када је коначно завршена цела зграда и када је добила данашњи изглед.
Отварање позоришта довело је до повећаног стварања нових националних оперских и балетских дела, а први јерменски балет било је дело Срећа Арама Хачатуријана. На основу овог балета Хачатуријан је убрзо створио и дело Гајане које је извођено широм света. Поред њега, бројни други јерменски композитори су писали опере и балете, а велики број њих је радио и у самом позоришту: певачи Гохар Гаспарјан, Татевик Сазандарјан, Михран Јеркат, Павел Литицијан, Хајкануш Даниелјан, Нар Ховханисјан, Гегам Григорјан, Анахит Мекитаријан; диригенти Константин Сарајев, Мишел Тавризјан, Арам Катанјан, Јури Давтјан; балет-мајстори А. Петросјан, М. Чмскјан, Вануш Канамирјан, Вилен Галстјан; сликари Мартинос Сарјан, Минас Аветисјан и други.
Од 1935. године се у Јереванској опери изводи јединствена јерменска опера Ануш Армена Тигранијана, која представља велики корак у јерменској оперској историји, а и дан-данас се често налази на репертоару.
Од када је отворена, у Јереванској опери је приказано више од 200 различитих опера и балета јерменских, руских и западноевропских композитора. Позоришна трупа наступала је у преко 20 земаља света, између осталих, у Русији, Шпанији, Либану, Сједињеним Државама, Грчкој и Немачкој. Године 1956. добила је статус Националног академског оперског и балетског позоришта.[2]
Личности уреди
- Аркадиј Бурџаљан — један од оснивача позоришта, а у периоду 1933—1938. године и главни позоришни режисер
- Романос Меликјан — први уметнички директор оперског позоришта
- Константин Орбељан — уметнички директор позоришта од 2016. године
Диригенти уреди
- Георгиј Будагјан — народни уметник Совјетске Јерменије
- Константин Сараџев — народни уметник Совјетске Јерменије
- Рубен Степањан — почасни уметник Совјетске Јерменије
- Михаил Тавризијан — народни уметник СССР-а (у периоду 1938—1957. године главни диригент)
- Сурен Чарекјан — народни уметник Совјетске Јерменије
- Оган Дурјан — народни уметник Совјетске Јерменије
- Јаков Тер-Воскањан — народни уметник Совјетске Јерменије
- Испир Хараџањан (1908—1997) — почасни уметник Совјетске Јерменије
Режисери уреди
- Аркадиј Бурџаљан (1933—1940) — почасни уметник Совјетске Јерменије
- Леван Калантар (1936—1940) — народни уметник Совјетске Јерменије
- Армен Гулакјан (1935—1960) — народни уметник Совјетске Јерменије
- Вартан Аџемјан (1938—1971) — народни уметник СССР-а
- Мелкумјан Гоарине (1941—1971)
- Вардањан Вавик (1955—1957)
- Џарбашјан Рафаел (с 1957) — народни уметник Јерменије
- Капланян Грачья Мкртичевич (1960—1964) — народни уметник СССР-а
- Афејан Погос (1965—1966)
- Ваган Багратуни (1967—1974), главни режисер, народни уметник РСФСР
- Багратуни Ваган (1968—1990)
- Левоњан Тигран (1971—1996) — народни уметник Јерменије
- Евгениј Чанга (1961—1967) — балет-мајстор, почасни уметник Совјетске Јерменије
Уметници уреди
- Мартирос Сарјан — народни уметник СССР-а
- Михаил Арутчјан — народни уметник Совјетске Јерменије
- Семен Алаџалов — почасни уметник Совјетске Јерменије
Балет-мајстори уреди
- Љубовја Воинова-Шикањан — народни уметник Совјетске Јерменије
- Русудана Тавризиан
- Саркис Саркисјан — почасни уметник Совјетске Јерменије
- Георгиј Георгиан — почасни уметник Совјетске Јерменије
- Заре Мурадјан — почасни уметник Совјетске Јерменије
- Арутјун Неркарарјан — почасни уметник Совјетске Јерменије
Солисти уреди
- Рашид Бејбутов (1938—1941)[3][4] — народни уметник СССР-а
Галерија уреди
.jpg)
Референце уреди
- ^ „Monuments database”. tools.wmflabs.org. Приступљено 24. 6. 2018.
- ^ а б в Музыкальная энциклопедия. Гл. ред. Ю. В. Келдыш. Т 1. А — Гонг. 1072 стб. с илл. М.: Советская энциклопедия, 1973 (стб. 220—222)
- ^ Елизавета Дмитриевна Уварова (2004). Эстрада России, XX век: энциклопедия. ОЛМА Медиа Групп. стр. 874. ISBN 9785224044627. Приступљено 24. 6. 2018.
- ^ Юрий Сосудин. Незабываемые певцы. Litres. стр. 479. ISBN 9785040671496. Приступљено 5. 9. 2017.
Литература уреди
- Юрий Сосудин. Незабываемые певцы. Litres. стр. 479. ISBN 9785040671496. Приступљено 5. 9. 2017.
- Елизавета Дмитриевна Уварова (2004). Эстрада России, XX век: энциклопедия. ОЛМА Медиа Групп. стр. 874. ISBN 9785224044627. Приступљено 24. 6. 2018.
- Театр оперы и балета Армении. Сборник статей. Москва. 1939.
- Шавердян А. (1959). Очерки по истории армянской музыки XIX и XX вв. Москва.
- Тигранов Г. (1956). Армянский музыкальный театр. 1. Јереван.
- Тигранов Г. (1960). Армянский музыкальный театр. 2. Јереван.
- Барсамян А. (1959). «Алмаст» А. Спендиарова. Москва.
- Тигранов Г. (1960). Балеты А. Хачатуряна. Москва.
